Izvor: Blic, 19.Maj.2011, 01:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sudbina evra
Kako sada stoje stvari, evro će opstati. Neće, međutim, neke zablude koje su s njim povezane.
Prva je da je moguće biti član monetarne unije, a ne deliti gubitke ukoliko oni nastanu kao posledica dužničke ili spoljnotrgovinske krize, koja i ne mora da bude baš globalna, kao što je bila ova iz koje polako izlaze razvijene zemlje.
Zemlje članice evropske monetarne unije postepeno uviđaju da moraju da dele troškove stabilizacije javnih ili privatnih finansija >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zemalja članica. Konačni korak u tom pravcu biće učinjen kada se budu restrukturirali dugovi nesolventnih država članica, a prvi kandidat, po mišljenju mnogih, bez sumnje je Grčka.
Nemački ili francuski kreditori će snositi jedan deo troškova, a grčki dužnici drugi. Jedan deo tih troškova će pasti na poreske obveznike u tim zemljama, što bi moglo da dovede do niza reformi javnih finansija u celoj Evropskoj uniji, pri čemu će se morati napustiti zabluda da je moguća monetarna unija uz nepostojanje uzajamnih fisklanih obaveza.
Druga je zabluda da se pristupanjem monetarnoj uniji obezbeđuje privredna stabilnost i, usled toga, jeftino finansiranje kako javnih tako i privatnih kreditnih potreba. Od sada će kreditori računati sa mogućnošću da neka zemlja članica evropske monetarne unije ne vraća dugove, bar ne u punom iznosu. Usled toga će razlike u rizičnosti ulaganja u pojedine zemlje članice, koje su bile gotovo nestale, biti trajno prisutne.
Konačna zabluda, koja je još uvek jaka, jeste da će se monetarna unija raspasti ako je neka zemlja napusti. Sasvim je moguće da Grčka, Portugalija, Španija ili Irska ponovo uvedu svoj novac, a da ostale zemlje nastave da koriste evro i usluge Evropske centralne banke. Tako posmatrano, mali su izgledi da će se monetarna unija raspasti.
