Izvor: NoviMagazin.rs, 14.Maj.2015, 17:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Studija: Trećina ptica u Evropi ugrožena
Trećina ptica u Evropi je ugrožena zbog aktivnosti ljudi, pokazuje najobuhvatnija studija Evropske unije o prirodnim staništima i divljini koju je preneo britanski list Gardijan (The Guardian).
Izveštaj EU o stanju prirode u koji je Gardijan imao uvid, pokazuje dramatičan pad među nekada uobičajenim vrstama kao što su poljske ševe i grlice, uglavnom zbog pritisaka poljoprivrede, ali ugrožavanja >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << ekosistema drugim aktivnostima ljudi.
Nalazi iz izveštaja će, navodi Gardijan, ojačati kampanju protiv planova Evropske komisije da preispita i ublaži dve ključne odredbe zakona o životnoj sredini.
Izveštaj o stanju prirode ustanovio je da je populacija grlica opala za 90 ili više odsto od 1980. i uskoro bi kao ugrožena vrsta mogla biti stavljena na "crvenu listu" Međunarodne unije za očuvanje prirode. Broj poljskih ševa i jedne podvrste strnadica je prepolovljen.
Od 804 prirodna staništa koje je u izveštaju razmatrala Evropska agencija za životnu sredinu, 77 odsto je lošem stanju, a u skoro trećini je pogoršana situacija od studije iz 2006. godine. Za samo četiri odsto je ustanovljeno da je bilo poboljšanja.
"Izveštaj jasno pokazuje da su evropska divljina i prirodna staništa u krizi. Naša staništa polako umiru i naš prirodni kapital - odražen vrstama kao što su ptice i leptiri - pod ogromnim su pritiskom neodržive agrarne i zemljišne politike", rekao je šef odeljenja za evropske prirodne resurse pri Svetskom fondu za prirodu (WWF) Andreas Baumiler.
U studiji se navodi da intenzivno poljoprivredno uzgajanje i promene prirodnih terena predstavljaju najveću pretnju za evropsku floru i faunu, iako gubitak biodiverziteta prema procenama, može koštati 450 milijardi evra godišnje, odnosno tri odsto bruto domaćeg proizvoda.
Poljoprivreda pokriva dve trećine upotrebe zemljišta u EU, a uništavanje ili preinačenje livada, šikara i šipraga, često upotrebom pesticida, za dobijanje većeg prostora za uzgajanje desetkovala je populacije ptice, dok su dodatno negativno doprineli monokulturna uzgajanja i promene u režimima ispaše.
U izveštaju se kao negativni uticaja na ptice navode i promene u vodenim tokovima, fragmentacija staništa, kao i lov i krivolov.
Svetla tačka u izveštaju, navodi Gardijan, predstavlja oporavak mnogih ugroženih pričjih vrsta kao što su žutoglavi bradaš, sivi ždral i velika droplja, uglavnom zahvaljujući direktivama EU o pticama.
Zvaničnik iz Evropske komisije je rekao da je Komisija organizovala izveštaj, "što jasno pokazuje efikasnost direktiva o pticama i staništima", ali dodao da izveštaj pokazuje da ima još puno posla.
