Izvor: RTS, 28.Okt.2010, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stroža kontrola novca u EU
Lideri država članica EU u Briselu usvojili plan za stroža ograničenja budžetskog deficita i javnog duga članica evrozone. Evropi potreban mehanizam za rešavanje kriza, zaključeno na samitu.
Šefovi država ili vlada Evropske unije večeras su u Briselu prihvatili akcioni plan za jačanje budžetske discipline zemalja članica zone evra, koji se ocenjuje kao najambicioznija reforma evrozone od njenog >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << formiranja.
Jedan od izvora agencije Frans pres naveo je da je izveštaj u kojem se u kratkim crtama predstavlja novi plan prihvaćen od strane lidera EU, dok je drugi izvor naveo da je taj zaključak izneo predsednik EU Herman Van Rompej.
Plan za jačanje evropskog Pakta stabilnosti, koji je od proleća pripremala radna grupa pod vođstvom Van Rompeja, prošle nedelje je dobio zeleno svetlo evropskih ministara finansija.
Po novom planu predviđa se pojačan nadzor ekonomske politike zemalja članica zone evra i primenjivanje sankcija na zemlje čija se ekonomska politika smatra opasnom, za razliku od dosadašnje politike primenjivanja sankcija isključivo prema zemljama sa visokim budžetskim deficitom.
Pored toga, zemlje članice će morati da podnesu svoje nacrte budžeta EU na razmatranje, pre nego što budu usvojeni u nacionalnim skupštinama, sa ciljem da se na vreme osigura da niko mnogo ne odstupa od zacrtanog puta.
Kazne zemljama koje odstupaju od pravila će od sada biti primenjivane brže, a prvi put će se primenjivati preventivno, čak i pre nego što neka zemlja premaši evropski limit za budžetski deficit od tri odsto BDP-a.
Sankcije, pod kojima se podrazumeva blokiranje bankarskih depozita i uskraćivanje evropskih subvencija, će se primenjivati i na one čiji je dug veći od 60 odsto BDP, a ne smanjuje se dovoljno brzo.
Stalni fond za rešavanje kriza
U izveštaju usvojenom večeras navodi se da zemlje članice EU smatraju "potrebnim" stvaranje "mehanizma za rešavanje kriza" prema kojem će se formirati neka vrsta stalnog fonda za podršku zemljama zone evra, po ugledu na privremeni fond uveden proletos za pomoć Grčkoj.
O uspostavljanju stalnog fonda još treba da se raspravlja zato što Nemačka, uz podršku Francuske, smatra da je za osnivanje prethodno neophodno izmeniti Lisabonski ugovor, koji je na snazi tek nepunih godinu dana, a usvojen je uz velike muke.
Za promenu Lisabonskog ugovora potrebna je saglasnost svih 27 zemalja članica EU, međutim diplomatski izvori navode da se sagledava mogućnost kompromisa, to jest da se razmatra uvođenje minimalnih izmena koje ne bi zahtevale i glasanje svake zemlje članice ponaosob.
Do pooštravanja budžetskih propisa dolazi nakon što je narastanje dugova i budžetskih deficita u zemljama, kao što su Grčka, Irska i Španija, zapretilo krahom evrozone ranije ove godine.
