Izvor: RTS, 24.Jul.2010, 10:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stres-test evropskih banaka
Rezultati takozvanog stres testa, koji je prošlo 91 banka u zemljama Evropske Unije, pokazuju da sadam evropskih banaka ne bi preživele još jednu recesiju. Kao što se pretpostavljalo, nijedna velika banka nije pala na testu.
Sadam evropskih banaka ne bi moglo da izdrži još jednu recesiju i imale bi manjak kapitala od tri i po milijarde evra, pokazuju rezultati takozvanog stres testa koji je prošlo 91 banka u zemljama >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Evropske Unije.
Među 91 velikom bankom u Evropskoj uniji, njih sedam ne bi moglo da izdrži još jednu recesiju i suočile bi se s pomanjkanjem kapitala od 3,5 milijardi evra, pokazali su rezultati.
Komitet evropskih bankarskih supervizora je saopštio da je pet manjih španskih regionalnih štedionica, poznatih kao cajas, palo na testu i da će njihova dokapitalizacija verovatno ubrzati restrukturiranje tog oslabljenog sektora, prenela je agencija Rojters.
Iako se za banke u Nemačkoj i Grčkoj takođe smatralo da nisu dovoljno jake i da im je potrebno restrukturiranje, pokazalo se da je državna "Hipo ril estejt" jedina nemačka banka koja je pala na testu, dok je grčka "ATE bank", koju kontroliše država, jedina grčka banka koja ga nije položila.
Analitičari su očekivali da pet do 10 banaka ne prođe proveru izdržljivosti na mogućnu novu krizu. Kao što se i pretpostavljalo, nijedna velika banka nije pala na testu.
Komitet evropskih bankarskih supervizora je ukazao da su njihovi kriterijumi bili stroži nego kad je u SAD proveravano zdravlje američkih banaka. Banke su u okviru najgoreg scenarija bile testirane kako bi se izborile sa umerenom recesijom ove i iduće godine, uz dodatne gubitke po vladinim obveznicama.
Svaka banka čija bi adekvatnost kapitala opala ispod šest odsto do kraja 2011. godine, pala je na testu i od nje se očekuje da pribavi fondove kako bi nadoknadila taj manjak kapitala.
Vlasništvo banaka nad vladinom obveznicama bilo je podložno gubitku od 23,1 odsto po grčkom dugu, od 12,3 odsto po španskom i od 4,7 odsto po nemačkom dugu, na bazi petogodišnjih obveznica i njihove vrednosti na kraju 2009. godine.
Očekivalo se da slabe tačke u evropskom bankarstvu budu španske regionalne štedionice i regionalne nemačke banke, poznate kao landesbanks. Španija i Nemačka su osnovale fondove za pomoć dokapitalizaciji slabih banaka, a Španija želi i veću integraciju svojih štedionica.
Stres-test američkih banaka, koji je obavljen ranije ove godine, doprineo je da prestane zabrinutost za bankarski sektor u SAD, a cilj evropskih regulatora je da postignu isto.
