Izvor: Vostok.rs, 05.Jan.2015, 10:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Strateška razmišljanja“ o susedstvu sa vulkanom
18.12.2014. -
Kako je saopštio predsednik Evropskog saveta Donald Tusk u svom pismu-pozivnici šefovima država za dvodnevni samit EU koji će početi 18. decembra u Briselu, na dnevnom redu će se naći dva osnovna pitanja – problem investicija i situacija u zemljama istočnog susedstva. Što se tiče drugog punkta, to se pre svega odnosi na Ukrajinu i Rusiju. Diskusije o odnosima sa Rusijom će se odvijati, prema >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << rečima Tuska, u formi „strateškog razmišljanja“.
U svojim komentarima uoči samita, evropski mediji na jedno od prvih mesta preneli su izjavu anonimnog visokopostavljenog činovnika EU da na sastanku nije predviđeno donošenje nekih odluka koje se tiču sankcija protiv Rusije. Međutim, po citiranju austrijskog lista „Wiener Zeitung“ istog diplomate, ne očekuje se ni omekšavanje ograničenja protiv Moskve. „Treba shvatiti da cilj sankcija nije nanošenje štete ruskoj privredi“, navodi list njegove reči, - „već da se promeni stav predsednika Putina“. On treba da zauzme drugu poziciju u odnosu prema Ukrajini, pošto sadašnja, prema mišljenju činovnika, „ne vodi nikuda“. Iako o pooštravanju sankcija protiv Rusije neće biti govora, kako je saopštio isti taj predstavnik EU, biće donete mere koje se tiču ograničenja ekonomskih veza sa Krimom, čije prisajedinjenje Rusiji Brisel naziva „aneksijom“.
Naravno, lideri jedinstve Evrope, prema rečima činovnika, zabrinuti su situacijom oko pada kursa rublje. To je „zvonce za uzbunu“ za Moskvu, smatra on. Zabrinutost pojačava to što Moskva, kako se izrazio diplomata, ima neke „ultimativne instrumente“. Ovde se, predpostavlja „Wiener Zeitung“, misli na atomsko oružje. Kako se kaže, nema se kud dalje. Kao prvo, kako smatra većina Rusa, i ne samo Rusa, eksperata, nisu sankcije same po sebi izazvale obescenjivanje rublje, već čitav niz okolnosti. Ne krije se da se na rubalj vodilo i vodi ciljni napad. Pod dva, nagoveštavati na mogućnost primene atomskog oružja od strane Rusije – plod je najbolesnije mašte.
Ako se već govori o zabrinutosti, to, sudeći po izdanjima evropskih medija, povoda za nju u samoj Evropi ima više nego dovoljno. U uslovima globalizacije svetske ekonomije, problemi Rusije ne mogu, a da se ne odraze na situaciju u drugim zemljama – pre svih, u evropskim.
Kako piše, npr. nemački poslovni list „Deutsche Wirtschafts Nachrichten“, usled antiruskih sankcija i pada rublje ovogodišnji obim nemačkog izvoza u Rusiju pašće za 20%. Pre svih, to će pogoditi automobilsku industriju, gde već počinje prelazak na skraćenu radnu nedelju i otpuštanja zaposlenih. Kako naglašavaju naučnici Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja – DIW, rast BDP Nemačke će se usporiti u celini. Pri tome, direktor Instituta Marsel Fratčer ne skida krivicu i sa samih zemalja evrozone. One, po njegovom mišljenju, stoje na mrtvoj tački i ne znaju kako da se pokrenu.
Ali, ako se prihvati tvrdnja nekih zapadnih eksperata da upravo sankcije stoje iza pada kursa rublje, postavlja se pitanje: Zašto je Evropi trebalo, kako kažu, da pucaju sebi u nogu? Jer, prema istom tom „Deutsche Wirtschafts Nachrichten“, od toga će nastradati celi niz najvećih koncerna. Među njima, radi se o takvim, kao što su VR sa 20-procentnim učešćem u ruskom naftnom gigantu „Rosnjeftu“, „Royal Dutch Shell“, koji ima velike udele u ruskim naftogasnim projektima, francuska „Danine“ sa 24 preduzeća na teritoriji Rusije, koja zapošljavaju 13000 radnika, i druge.
Tome se može dodati još i dugogodišnja sabotaža „Južnog toka“, zbog čijeg obustavljanja Evropa gubi 2,5 milijarde dolara. Tu je još i obraćanje EU, bukvalno vapaj iz Ukrajine, o neophodnosti hitnih finansijskih ulaganja, jer se nemaju čime finansirati borbene akcije ukrajinske armije protiv sobstvenog naroda, za šta je svakodnevno neophodno 5 miliona evra.
Vladislav Belov, šef Odeljenja za zemlje i regione Evrope RAN, prilično oštro ocenjuje nivo odnosa EU i Rusije:
- Svi naši odnosi su zamrznuti, sankcije se nastavljaju, nalazimo se u stanju status kvo. Za sada ni na jednu, ni na drugu stranu svetionik se neće klati. U Evropi smatraju da je obescenjivanje rublje – posledica sankcija, iako je to naš problem. To je prosto takva samouverenost i samoljublje Evropljana. Moguće, nastali problemi i stanu uticati na pristupe sankcijama, ali ne brzo.
Kako piše gore navedeni „Wiener Zeitung“, Evropski savet je pripremio učesnicima samita prijatnu vest. Sada, prema rečima predstavnika saveta, prioritet u grafiku rada biće princip – „ljudi treba na vreme da idu na spavanje i dobro se naspavaju“. Do sada, sednice su trajale do duboko u noć, a nekad i do jutra. Da li će uspeti da ispoštuju novi princip u uslovima kada treba „razmišljati“ o problemima Evrope, o susedstvu sa političkim vulkanom u formi proteklih kriza i potresa na kontinentu?
Oleg Severgin,
Čitajte više na Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut
Izvor: Glas Rusije, foto: AP/Virginia Mayo
