Izvor: RTS, 01.Avg.2010, 16:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stop kasetnim bombama
Stupila na snagu Konvencija o zabrani kasetnih bombi. Dokument ukazuje na moć saradnje među vladama, civilnim društvima i UN da promene stav prema pretnji sa kojom se suočava čovečanstvo, rekao generalni sekretar UN Ban Kimun.
Konvencija o zabrani kasetnih bombi danas je na globalnom planu stupila na snagu. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Kimun izjavio je da ta Konvencija predstavlja "kolektivno napuštanje tog užasnog oružja u svetu".
Visoka predstavnica >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton pozdravila je stupanje na snagu međunarodne Konvencije o zabrani kasetne municije, ali je izrazila zabrinutost što veliki broj država još nije potpisao i ratifikovao ovaj dokument.
"Potrebni su kontinuirani napori da bi bio povećan broj država koje su ratifikovale ovu konvenciju. Univerzalnost i puno sprovođenje sporazuma i konvencija u multilateralnom sistemu su srž akcija EU na polju neširenja naoružanja i razoružavanja", navela je Eštonova.
"To što će dokument postati međunarodni zakon ukazuje na moć saradnje među vladama, civilnim društvima i Ujedinjenim nacijama da promene stav prema pretnji sa kojom se suočava celo čovečanstvo'', kaže se u Banovom saopštenju.
Do sada je 107 država potpisalo taj dokument, ali ga je ratifikovalo samo njih 37. Konvencijom se zabranjuje upotreba, proizvodnja, skladištenje i transfer kasetnih bombi, koje kako se smatra ubijaju ili ranjavaju na desetine hiljada ljudi širom sveta.
Tomas Neš, prvi čovek koalicije za zabranu tih bombi, koja predstavlja mrežu od čak 200 civilnih organizacija, pohvalio je stupanje na snagu Konvencija.
"Ovo je najvažniji deo međunarodnog humanitarnog prava koji stupa na snagu, od zabrane nagaznih mina pre 10 godina. Od sada, države imaju pravnu obavezu da pomažu žrtvama kasetnih bombi. Sat je počeo da otkucava. Postavljen je rok da se za 10 godina zemljište očisti, a za osam godina unište sve zalihe", rekao je Neš.
Papa pozdravio Konvenciju
Papa Benedikt Šesnaesti rekao je da je zadovoljan zbog stupanja na snagu Konvencije o zabrani korišćenja kasetne municije, koja, kako je rekao, "izaziva neprihvatljivu patnju civilima", prenose italijanski mediji.
"Moja prva misao upućena je brojnim žrtvama koje su patile i pate i dalje zbog fizičkih i duševnih posledica izazvanih tim podmuklim oružjem", rekao je papa u obraćanju vernicima u svojoj letnjoj rezidenciji u Kastel Gandolfu, u blizini Rima.
"Primenjivanjem ove konvencije, a pozivam sve zemlje da je usvoje, međunarodna zajednica pokazala je mudrost, oštroumnost i odlučnost da postigne značajan rezultat u domenu razoružanja i međunarodnog humanitarnog prava", dodao je Benedikt Šesnaesti.
Aktivisti brojnih humanitarnih organizacija pozvali su velike sile da se pridruže globalnoj zabrani upotrebe kasetnih bombi.
"Uvereni smo da će Konvencija imati veliki uticaj čak i na one države koje se još nisu pridružile, poput Amerike, Rusije i Izraela, a masovno su koristile kasetne bombe u prošlosti. Smatramo da će ovaj pravni dokument žigosati to oružje širom sveta i da države neće biti voljne da ga ikada više upotrebe", rekao je direktor Odeljenja za naoružanje u Hjuman rajts voču Stiv Gus.
Globalna zabrana upotrebe kasetnih bombi
U svetu raste podrška Međunarodnoj konvenciji o zabrani upotrebe kasetnih bombi usvojenoj maja 2008. godine. Ratifikovale su je Albanija, Austrija, Belgija, Burkina Faso, Burundi, Hrvatska, Danska, Ekvador, Fidži, Francuska, Nemačka, Vatikan, Irska, Japan, Laos, Lesoto, Luksemburg, Makedonija, Malavi, Mali, Malta, Meksiko, Moldavija, Crna Gora, Novi Zeland, Nikaragva, Niger, Norveška, Samoa, San Marino, Sejšeli, Sijera Leone, Slovenija, Španija, Velika Britanija, Urugvaj i Zambija.
Međutim nije je ratifikovala Amerika, koja je najveći proizvođač tog oružja na svetu sa najvećim zalihama od oko 800 miliona komada, iako administracija u Vašingtona navodi da će ga zabraniti od 2018. godine. Kina i Rusija su uzdržane i ne uklanjaju svoje zalihe.
Kasetna municija je vrsta oružja koje se izbacuje iz aviona ili ih ispaljuje artiljerija, a sastoji se od delova bombe upakovane u veću koja se oslobađa, rasipa i odvojeno eksplodira.
Danas te bombe imaju ograničeno vojno korišćenje i namenjene su za napad na tenkove na otvorenom bojnom polju.
