Izvor: B92, 30.Jun.2015, 15:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Što iz EU neće Rusi moraju Hrvati
Sir iz Evropske unije, koji zbog ruskog embarga nisu mogli na to tržište, našli su se u prodavnicama u Hrvatskoj i drugim zemljama.
Sir ali i ostali poljoprivredni proizvodi se prodaju po ceni nižoj čak.i od proizvođačke cene, čime domaću proizvodnju stavljaju u nezavidan položaj.
Za proizvodnju jednog kilograma sira edamer, navedeno je u tekstu, potrebno je devet litara mleka, za šta hrvatskim farmerima, uz otkupnu cenu od 2,55 kune po litru (podaci >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << EK), treba platiti 23 kune (2,99 evra), piše Večernji list.
Na evropskom tržištu se ne biraju sredstva kako bi se mlečni proizvodi, sirevi, puter i mleko velikih proizvođača iz EU plasirali negde drugde, od kako je uveden ruski embargo na poljiprivredne proizvode sa zapada i od aprila ukinute mlečne kvote, navodi list.
Prosečna cena litra mleka u EU je 2,36 kuna, što znači da bez troškova proizvodnje, radnika, distribucije i drugih troškova i gubitaka, samo za mleko koje je potrebno za kilogram edamera treba platiti 21 kunu, ali trgovinski lanci taj isti sir na takozvanim spotovima (berzama robe) kupuju i za manje od 19 kuna po kilogramu, što je manje nego što je za njega plaćeno samo mleko.
Uz podatke da uvoz u 2014. godini u poređenju sa predpristupnom 2012. godinom, skočio čak 61 odsto, a da je ukupna proizvodnja mlečnih proizvoda u Hrvatskoj manja 17 odsto, Večernji ističe da domaći sir, koji ni na akcijama ne pada niže od 39 kuna, gubi trku s galopirajućim uvozom.
Prema podacima Kroacijastočara, u odnosu na pretpristupnu 2012, uvoz mleka i mlečnih proizvoda u Hrvatsku iz EU lani je gotovo udvostručen. Uvoz je količinski rastao sa 77,4 na 153,2 hiljade tona ili 98 odsto, a vrednosno sa 85,7 na 144,2 miiona evra, što je 68 odsto više.
Gotovo da je udvostručen i uvoz maslaca, sa 1,5 na 2,7 hiljada tona, a sireva sa 10,7 na 17,3 hiljade tona, odnosno sa 36 na 61 milion evra ili 470 miliona kuna.
Prema predviđanju direktora Kroacijastočara Branka Bobetića, situacija će biti još gora s obzirom na to da je mlečna industrija EU najveći svetski izvoznik, a da su i Kina i Rusija osetno smanjile svoj uvoz tih proizvoda iz EU.
Kineski uvoz maslaca u prva četiri meseca 2015. pao je više od 40 odsto, a punomasnog mleka više od 50 odsto. U Rusiji je uvoz putera niži za više od 70 odsto, a sireva više od 60 odsto.
To se i te kako odražava na malo i nezaštićeno hrvatsko tržište, na kom su ulazak u EU, visok trend uvoza finalnih proizvoda i niska kupovna moć uzrokovali i deflaciju koja neprekidno traje od leta 2013. godine, zaključuje Večernji.
