Izvor: B92, 31.Avg.2011, 20:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Štiglic: EU i SAD na lošem putu
Zagreb -- Američki nobelovac Džozef Štiglic kritikovao je mere kojima se Sjedinjene Američke Države i Evropska unija bore protiv globalne ekonomske krize.
Džozef Štiglic kaže da su oporezovanje bogatih, prekid rata u Iraku i Avganistanu, povećanje zaposlenosti i nastavak zdravstvene reforme, četiri mere kojima se SAD, ali i svet mogu izvući iz krize.
Štiglic, koji je američku ekonomiju nazvao slabom, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << istakao je da je "program oporavka koji je ponudila Obamina administracija nije bio dobro osmišljen, bio je previše malen i kratkoročan".
Prema njegovim rečima, zaustavljen je rast broja nezaposlenih, ali nije rešeno pitanje šest do sedam miliona Amerikanaca koji su ostali bez svojih kuća jer nisu plaćali rate kredita.
"Ljudi u Evropi ne shvataju da neka prava, koja uzimaju zdravo za gotovo, u SAD ne postoje, pa ako ostanu bez posla, nemaju nikakvu zdravstvenu zaštitu", rekao je Štiglic.
On smatra da je bila greška što su spasavane velike banke, a otpisane srednje i male koje su bile za narod, jer je preko njih pomagano malo i srednje preduzetništvo koje je blokirano, a novac je otišao na Daleki Istok gde se može oploditi.
Prema njegovim rečima, u recesiji se jedino može povećati zaposlenost, pojačati proizvodnja i stimulisati rast, jer stezanje kaiša ne pomaže.
"Princip mera štednje pokušavan je iznova i nikad nije dao rezultate, ni u Argentini ni na Dalekom istoku. Iz ekonomskog pada išlo se u recesiju, a nakon recesije u depresiju", rekao je Štiglic koji se čudi što zemlje Evrope dobrovoljno primenjuju pristup koji ne valja.
"Možete rasti samo ako povećate porez bogatima i stimulišete potrošnju, jer ćete tada izbeći zamku deficita", kazao je on.
Štiglic je rekao da zagovara opstanak evrozone, ali da ga frustrira sporost kojom evropski lideri rade na rešavanju problema, jer otvaraju prostor špekulantima koji EU guraju dalje u krizu.
On je naveo da Grčka i zemlje kao ona nemaju mnogo izbora, jer se ne mogu zaduživati. Grčka ne može sama pokrenuti rast i zbog toga EU uskače sa svojim fondovima. "Ako Nemačka i druge zemlje koje imaju kapacitet da krenu s potrošnjom to i učine, one mogu posredno spasti i druge, jer će ih povući za sobom prema rastu", rekao je nobelovac.
Ako projekt evra propadne, sve će imati skupe posledice, ali ako se pokuša sa strategijom rasta i jakim zalaganjem za opstanak evra, šanse su veće, a cena projekta manja, ali ta dva uslova moraju biti nad svim ostalim, kazao je Štiglic.
Prema njegovom mišljenju, bilo bi bolje da iz evrozone iziđe Nemačka nego Grčka, jer bi za Grčku i ostale problematične zemlje njihove stare valute napravile mnogo veće probleme. Ako bi se Nemačka vratila na nemačku marku, ona bi lako vezala svoj kurs i ne bi imala strukturne probleme.
Govoreći o zemljama istočne Evrope, Štiglic je rekao da političari hvale ono šta se dešava u Letoniji, ali se među ekonomistima ta zemlja smatra katastrofom među zemljama EU koje je snašla kriza.
