Izvor: Politika, 02.Jul.2013, 10:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stezanje kaiša službenicima EU
Protest tri sindikata zaposlenih u institucijama Evropske unije nije sprečio dogovor o smanjivanju privilegija evropskoj administraciji
Od našeg specijalnog izveštača
Brisel – „Ne može, mi smo u štrajku”, nepopustljiv je bio jedan od službenika evropske administracije na uporne molbe jedne TV novinarke da joj dan uoči samita >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Evropske unije izda novinarsku akreditaciju za praćenje ovog sastanka šefova država i vlada EU. Ni ljubazni osmeh, ni objašnjenje da su njeni producenti „zabrljali” pa je nisu na vreme akreditovali, nisu joj pomogli da ubedi bar nekog od službenika obezbeđenja u Briselu da ipak ubaci njene podatke u kompjuter i izda joj akreditaciju neophodnu da uđe u zgradu Evropskog saveta u Briselu.
Ona i njen snimatelj bili su malobrojne žrtve trodnevnog štrajka zaposlenih u Evropskom savetu i Evropskoj komisiji, koji su minule nedelje želeli da ukažu liderima da ne mogu tek tako da im pogoršavaju uslove rada. Međutim, ključne službe su radile tako da je samit održan u sasvim redovnim uslovima, a štrajk nije pomogao zaposlenima u institucijama EU da ubede lidere da im povećaju plate. Štaviše, na minulom samitu evropski lideri su potvrdili dogovor Evropskog parlamenta i Saveta ministara da se postepeno do 2017. godine za pet odsto smanji broj zaposlenog osoblja u 50 institucija i agencija EU širom Evrope.
Prema ovom dogovoru, u narednih pet godina posao će izgubiti 2.500 službenika evropske administracije, dok će onima koji ostanu na poslu plate i izdvajanja za penzije biti zamrznuti naredne dve godine, pri čemu će im minimalna radna nedelja biti povećana sa 37,5 na 40 časova. Osim toga, odustalo se i od prilagođavanja takozvanog metoda na osnovu kojeg se izračunavaju izdvajanja za plate i penziono osiguranje zaposlenih, a sve to na osnovu visine plata državnih službenika u 11 država članica EU.
Smanjivanje privilegija zaposlenima u administraciji EU potkačilo je i starosnu granicu za odlazak u penziju pa je ona za postojeće osoblje podignuta sa 63 na 65 godina, a za buduće nove uposlenike na 66 godina. Prosečna penzija bivših zaposlenih u administraciji EU je 4.300 evra.
Prema oceni Maroša Šefčoviča, evropskog komesara zaduženog za administraciju i ljudske resurse, evropski zakonodavci su postigli „razuman kompromis”.
„Ko god prođe kroz tešku proceduru zapošljavanja mora da bude spreman da naporno radi za Evropu i njene građane, uključujući i duže radno vreme i višu starosnu granicu za penzionisanje”, rekao je komesar posle samita, kojim je praktično završeno osamnaestomesečno pregovaranje evropskih zvaničnika i parlamentaraca o platama i uslovima rada za službenike EU.
Ovo stezanje kaiša trebalo bi da smanji budžet EU u periodu od 2014. do 2020. godine za ukupno milijardu evra.
„Predložena reforma uslova rada je napravljena iza zatvorenih vrata bez konsultacije ili učešća predstavnika zaposlenih”, saopštila su tri sindikata koja su zajedno organizovala štrajk. „Ovo uspostavlja opasan presedan za radno pravo i zaposlene u bilo kojoj demokratskoj zemlji.”
Ove ocene nisu sprečile lidere i da institucije podstaknu da češće zapošljavaju ljude na privremene a ne stalne ugovore tako da je maksimalni vremenski okvir na koji je moguće produžavati ugovor na određeno produžen sa tri na šest godina.
Među novim uslovima rada, zaposleni u institucijama su posebno ogorčeni na to što su im lideri nametnuli i novi „porez solidarnosti” od šest odsto, koji će plaćati preko sadašnje poreske stope. Prosečna mesečna bruto plata zvaničnika EU je 5.000 evra, pri čemu plaćaju porez na primanja od 20 odsto. Taj porez je znatno manji u odnosu na mnoge zemlje EU, a naročito Belgiju, koja je sedište mnogobrojnih institucija EU, a u kojoj zaposleni plaćaju porez na primanja od 45 odsto.
Iako su sindikalci isticali da ovim merama lideri utiču da karijera u institucijama EU bude znatno manje atraktivna za sposobne i kvalifikovane radnike, odziv zaposlenih na poziv na štrajk pokazao je jasnu podelu na one koji za „dvadesetosmoricu” rade za manje i veće plate. Za sindikalnu borbu proteklih meseci bili su zainteresovani samo zaposleni koji su u nižim platnim kategorijama, dok visokoplaćeni zvaničnici nisu bili zainteresovani za štrajk. Štaviše, oni su pomenutoj TV novinarki kasnije uredno davali izjave – iako joj malo plaćeni radnik obezbeđenja nije izdao akreditaciju.
Nenad Radičević
objavljeno: 02.07.2013.
