Izvor: Politika, 02.Avg.2011, 23:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stefanović i Bogdanović: razgovorom do dogovora
Rudare – Zvaničnici Vlade Srbije Borislav Stefanović, šef pregovaračkog tima Beograda u dijalogu sa Prištinom, i Goran Bogdanović, ministar za Kosovo i Metohiju, koji su prekjuče u Raški vodili razgovore sa posrednikom Evropske unije Robertom Kuperom, kazali su da se samo razgovorom može iznaći rešenje na administrativnim prelazima Brnjak i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Jarinje, kao i da se narod neće skloniti s barikada dok se situacija ne vrati na stanje kakvo je bilo 25. jula.
Pred oko 2.000 žitelja severnog Kosova, koji već osmi dan dežuraju na barikadama, ne dozvoljavajući da Priština instalira takozvani kosovski carinski sistem na administrativnom prelazu Jarinje, ali i zahtevajući da se uklone carinici koji su pod komandom Prištine na administrativnom prelazu Brnjak, Borislav Stefanović je okupljenom narodu poručio da „ako hoće silom da uspostave kosovsku carinu, neka znaju da to narod sa severa Kosova nikada neće prihvatiti”:
– Vodili smo teške i komplikovane razgovore sa Kuperom, ali još puno toga treba da uradimo. Preneli smo vaše zahteve da se na prelazima vrati stanje kakvo je bilo 25. jula, ali do rešenja moramo stići na sistemski način, kako bi se ova kriza prevazišla i to onako kako ste vi tražili. Priština nije spremna da prihvati naše zahteve, a u celoj priči se ispostavilo i da smo mi nepoželjni sagovornici – kazao je Stefanović na improvizovanoj govornici u selu Rudaru. Tu danonoćno dežuraju Srbi sa severa Kosova, ne dozvoljavajući Kforu da prolazi, s obzirom na iskustvo, kada su snage NATO-a pokušale, dovođenjem albanskih carinika, da uspostave kontrolu Prištine 26. jula u Jarinju.
– Ponovo nas očekuju teški razgovori, ali najvažnije je da je narod jedinstven, a uz vas su Vlada Srbije i ceo državni vrh. Očekujemo povratne informacije, ali moramo dati šansu dijalogu, a vi ste pokazali svetu, zadivili ste svojom slogom i odlučnošću, da nećete dozvoliti instaliranje carine, i prištinskih institucija na severu – kazao je Stefanović. On je istakao da narod na barikadama i svi žitelji na severu Kosova treba da se „čuvaju” poruka koje pozivaju na nasilje, provokaciju, jer kako je kazao „nepotreban patriotizam neće rešiti probleme”.
Šef beogradskog pregovaračkog tima takođe se osvrnuo i na „vikend ratnike, stranačke priče, analitičare iz Beograda”, poručujući: „Dajte šansu dijalogu, jer mi smo tu da ne dižemo tenzije, da ne bude iskakanja, jer smo ovde svi isti”:
Stefanović je kazao da Srbi treba da se uzdrže od incidenata prenaglašenog patriotizma, posebno jer će i dalje biti pokušaja „iscrpljivanja” i provokacija.
Goran Bogdanović je u Rudaru naglasio da se samo mirnim putem može doći do ostvarenja cilja. I on je, kao i Stefanović, pozvao narod da ostane na barikadama sve dok se ne uspostavi stanje kakvo je bilo 25. jula:
– Nas tretiraju kao hajduke. U jednom delu međunarodne zajednice i među Albancima ne postoji volja da se ovo reši. Ali, moramo biti jedinstveni, kao i do sada, verujte u državu i državni vrh, ostavimo po strani kojekakva tračarenja, ali i glasine jer su one opasnije od pušaka – poručio je Bogdanović.
B. Radomirović
-----------------------------------------------------------
Branimo se goloruki
Na barikadama nije važno ko je u kojoj partiji. Ovde branimo svoju zemlju i uzdamo se u državu Srbiju, priča Ranko R. iz Srbovca
Rudare – Više od 2.000 Srba pristiglo je juče u Rudare, selo koje broji oko 150 kuća, naslonjeno na Zvečan i koje se graniči sa dva albanska – Lipom i Boljetinom, s namerom da ne dopuste da Priština postavi carinu na administrativnom prelazu Jarinje.
Da nije helikoptera, koji stalno nadleću, i oklopnih transportera vojnika Kfora, koji dolaze nadomak samih barikada, bio bi to običan letnji dan. Pored samog puta voće rodilo – šljiva „čačanka“, kajsije, maline, a savili se i čokoti grožđa.
Na barikadama, na putnom magistralnom pravcu Kosovska Mitrovica – Raška, narod odlučan da izdrži i ne dopusti Prištini da zavlada severom Kosova:
– Branimo se goloruki, ceo svet to vidi. Mirno i kao nikada do sada jedinstveno. Nema strančarenja i nije važno ko je u kojoj partiji. Na ovom asfaltu branimo svoju zemlju. Uzdamo se u državu Srbiju. Hrabre nas ovi što su iz Beograda došli – govori Ranko R. iz Srbovca koji je već osmi dan na barikadama. Ovaj radnik „Trepče“ kaže da se mole bogu da ih „zaobiđe“ nevreme koje ih je pre dva dana zadesilo. U šali kažu „od kuršuma se i možemo skloniti, ali od onog potopa, koji nas zadesi, nismo mogli“.
Uspevaju Srbi da se barikadama koliko-toliko odupru Kforu, na oko 20 metara od početka barikada, gde se vijori srpska zastava, tačno deset vrsta prepreka na putu. Prvo nailazite na betonske blokove, onda na kamion na kojem je slika Putina, potom nabacane palete, gume od kamiona, a dole ka Leposaviću ponovo natrpani blokovi, balvani, na stotine kubika šljunka, kod „Cocove kafane“ bager i stalno dežuraju kola Hitne pomoći za zlu ne trebalo. Srećemo i Časlava Sofronijevića. Sa megafonom u rukama, reklo bi se zavodi red. To je onaj mladi čovek sa naslovne strane jučerašnje „Politike“ koji devojci u uniformi NATO-a pruža flašicu s vodom:
– Celo jutro me zovu. Kažu, eno te u novinama – smejući se, dok nam prilazi, kazuje Sofronijević, rodom iz Rudara, otac troje maloletne dece.
Dobacuje mu okolna grupa mladića: „Jesi li joj bar uzeo broj telefona. Slovenka je, razumećete se“.
Nastaje opšti smeh, dok helikopteri nadleću, a konvoj slovenačkog Kfora dolazi do samih blokada. Zadržavaju se kratko i ponovo odlaze put južne Mitrovice. U kući Milomira Slavkovića Mima danonoćno puno ljudi. Dom im odmah pored barikade:
– Neizvesnost je velika, ali malo nam je lakše jer smo dan i noć s narodom – veli Milomir dok njegova supruga Gordana, nastavnica ruskog jezika, nudi prisutne kajsijama tu iz njenog vrta.
Osmodnevnu strahotu prepričava i Dostana Slavković, kojoj su 84 godine i koja isto kao i njen sin i snaja kaže da je nije strah, jer je narod uz njih:
– Svega sam se nagledala i onog drugog rata, i onog bombardovanja 1999, ali ovako nije bilo – kaže Dostana koja veli da je nije strah za nju, već za svoje ali i za sve ove Srbe koji su na nišanu topova i mitraljeza NATO-a.
Biljana Radomirović
-----------------------------------------------------------
Hrana ne može preko Jarinja
Kosovska Mitrovica – Jednom većem vozilu, koje je prevozilo štampu na sever Kosova, juče nije dozvoljen prelazak administrativne linije na prelazu Jarinje. Prema rečima Milinka Kučevića, vozača „Future plus”, koja distribuira štampu, njegov kolega, nakon što je vraćen sa prelaza Jarinje, alternativnim putnim pravcima dovezao je na sever Kosova novine. Sam Kučević je zadržan na prelazu Jarinje, ali je na kraju ipak pušten da pređe ovaj punkt, jer je bio u manjem vozilu, tako da je štampa, namenjena srpskim sredinama južno od Ibra, bila distribuirana.
Hleb i mleko iz Raške, takođe, nisu mogli da budu prebačeni na sever Kosova preko prelaza Jarinje. Međutim, i pored zabrane, hleb i mleko su, alternativnim putevima, stigli u Kosovsku Mitrovicu, tako da na severu Kosova nije bilo nestašice osnovnih životnih namirnica. Vojnici Kfora zabranili su prelazak čak i vozilima koja prevoze lekove, a sa punkta Jarinje vraćena su i vozila natovarena ogrevom. Prelazak je dozvoljen samo putničkim automobilima bez tovara.
Za razliku od Jarinja, na prelazu Brnjak kod Zubinog Potoka, juče nije bilo rigorozne kontrole prenosa robe. U manjim vozilima su, bez problema, preko prelaza Brnjak, dopremljeni hleb i mleko iz centralne Srbije. Administrativni prelaz Brnjak kontrolišu pripadnici Kfora iz Francuske, Maroka i Austrije, a na punktu su stacionirani i pripadnici kosovske pogranične policije.
Tanjug
-----------------------------------------------------------
Sanino: Jednostran, nasilan potez Prištine izazvao oluju
Rim – Jednostrani, nasilan pokušaj Prištine da zauzme carinske prelaze na severu Kosova bio je „nesrećan” i izazvao je „oluju koja se još nije smirila”, dok je „reagovanje Beograda bilo povoljno”, izjavio je italijanskoj agenciji Nova generalni direktor za proširenje u Evropskoj komisiji Stefano Sanino.
Visoki zvaničnik EK, koji je nedavno boravio na Kosovu, istakao je da „iako se Srbija usprotivila odluci kosovskih Albanaca da pošalju specijalne trupe na granicu, niko u Beogradu nije hteo da ide u sukobe i izjave tamošnje vlade su imale za cilj da se situacija smiri”.
Po njegovim rečima, „Beograd mora shvatiti da je sat istorije otišao u jednom određenom pravcu i da, uz sve teškoće, mora da se nađe zajednički put, sa svom verovatnoćom unutar Evropske unije”. „A Priština mora uložiti napor da izbegne upotrebu sile i osmisli takvu politiku koja bi bila u stanju da privuče sever (Kosova)”, smatra Sanino, prenosi agencija Beta.
On je naveo da je „previše rano da se kaže da li ovo što se dogodilo može imati nepovoljne posledice po proces evropske integracije Srbije, a cilj Beograda je da dobije status kandidata za članstvo i datum pregovora do kraja godine”. „Sveukupno je relativno povoljan položaj Beograda” u odnosu na proces ugrađivanja u EU, naglasio je Sanino, primetivši da su najnoviji događaji na severu Kosova, pokazali da „tamo postoji deo Srba koji deluju samostalno”.
Na pitanje šta je moglo biti uzrok da Priština krene u jednostranu akciju, direktor u EK smatra da to može biti činjenica da je „ono što je dosad učinjeno u evropskoj integraciji daleko složenije”, da pet članica EU ne priznaju nezavisnost Prištine, da nema koraka ka ukidanju viza za građane Kosova. „Dijalog sa Srbijom jeste doneo rezultate, ali nije izgledalo da to daje bilo kakvu perspektivu za sever Kosova”, kako je to objasnio Sanino. Ali, kako je stavio do znanja, „sve to nikako ne opravdava nasilan i nesrećan potez” Prištine, jer „niko u stvari ne dovodi u pitanje teritorijalnu celovitost Kosova i potrebu da sever bude ugrađen u kosovski prostor”. „To uključivanje zahteva političko delovanje, a ne vojnu akciju” i, predočio je Sanino, „Priština mora razumeti zahteve sopstvenih građana bez obzira na njihovu etničku pripadnost.”
Direktor u EK je rekao da je prilikom nedavnog boravka na Kosovu ustanovio da „deo srpske građanske zajednice sebi postavlja pitanje šta bi značilo za njih da budu deo kosovske države”. „Dok neki jasno nisu videli nikakvu drugu perspektivu osim toga da sever ostane s Beogradom, drugi su bili spremni da gledaju i ka jugu i Prištini”, zaključio je Sanino.
objavljeno: 03.08.2011
Pogledaj vesti o: Jarinje, Brnjak
