Izvor: Politika, 09.Feb.2013, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Štednja pobedila budžet EU
Dogovor o sedmogodišnjem budžetskom okviru unije se ocenjuje kao Pirova pobeda Dejvida Kamerona, iako ju je on predstavio kao svoj trijumf
Od našeg specijalnog izveštača
Brisel – Beli dim se probio nad krovovima Brisela! Predlog budžeta Evropske unije juče je, posle većanja koje je ličilo na izbor novog pape na nekoj od vatikanskih konklava, dobio podršku predsednika i premijera 27 država članica >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << EU.
Dok su cinici komentarisali da „beli dim” verovatno potiče iz ušiju francuskog predsednika Fransoa Olanda, koji je bio prinuđen da prihvati drastičnije smanjenje evropske kase za period 2014–2020, pristalice britanskog premijera Dejvida Kamerona ocenjuju ovaj dogovor kao prvi trijumf njegove nedavno najavljene „čvršće politike” prema Briselu.
Plod bezmalo 26-časovnog pregovaranja u Briselu jeste da je sedmogodišnji budžetski okvir skraćen za desetine milijardi evra i da će iznositi nepunih 960 milijardi evra.
„Ovo je dogovor o budžetu koji verovatno ni za kog nije savršen”, rekao je predsednik Evropskog saveta Herman van Rompaj posle maratonskog samita.
Uprkos tome što je njegov tim prošle godine predložio budžet od 1.033 milijardi evra, predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo je rekao da svi moraju da priznaju da je ovo„politički dogovor koji je postignut na najvišem (u iznosu budžeta) mogućem nivou”, dodajući da je ipak dobijena maksimalna fleksibilnost u trošenju planiranog budžeta.
Samit ostaje upamćen po zasad najdužoj noćnoj sesiji koja je prekinuta juče tek u deset ujutru da bi posle četvoročasovne sijeste, lideri nastavili natezanje oko zajedničke evropske kase sve do pola pet po podne, kada je Herman van Rompaj na svom tviter-nalogu objavio: „Dogovor je postignut!”
Ipak, najzanimljiviji deo natezanja predstavlja onaj koji se odvijao pod okriljem noći. Posle početnih neslaganja na zajedničkom sastanku, lideri su počeli da pregovaraju po grupama tako da su izvori u Evropskom savetu primetili da francuski predsednik Oland nije uspeo da se ugura da učestvuje na dugotrajnom i važnom sastanku Van Rompaja, Baroza, Kamerona i nemačke kancelarke Angele Merkel.
Ipak, prvi čovek Francuske uspeo je potom da izdejstvuje dug sastanak sa Merkelovom i španskim premijerom Marjanom Rahojem u nadi da zagovornici drastične štednje ipak neće pobediti naspram onih koji smatraju da se iz krize izlazi jedino ulaganjem u ekonomski rast.
U gluvo doba noći Oland je upozorio evropske lidere da ne prihvataju Kameronov skresani budžet, budući da takav predlog neće proći Evropski parlament, koji od Lisabonskog ugovora ima pravo da stavi veto na predlog budžeta.
Ova pretnja je donekle razbudila lidere-štedljivce tako da su u ranu zoru uloženi zahtevi za minimalističkim budžetom. Doduše, to nije ublažilo gnev predsednika Evropskog parlamenta, nemačkog socijaldemokrate Martina Šulca, koji je rekao da ako kompromis bude podrazumevao budžet na najnižem nivou, biće veoma teško obezbediti većinu na plenarnom zasedanju Evropskog parlamenta, 12. i 13. marta u Strazburu.
Zasad je još neizvesno da li će dogovor lidera dobiti podršku i među evroparlamentarcima, ali je sasvim izvesno da su nešto dobili i oni koji su zagovarali stezanje kaiša, poput Holandije i Belike Britanije, ali i oni koji su žestoko branili deo budžeta namenjen poljoprivredi i infrastrukturi.
Holandski premijer Mark Rute je uspeo da izdejstvuje dodatnih 45 miliona povraćaja iz budžeta EU tako što je zapretio vetom, a francuski predsednik je uspeo da poljoprivredni budžet ne bude ni taknut, čiji je Francuska najveći korisnik. Štaviše, dodatnih milijardu i po evra biće uloženo u ruralni razvoj na radost Francuske, Italije i Španije.
S druge strane, ispostavilo se da će Britanija ubuduće više novca davati u budžet EU iako britanski premijer ovaj dogovor želi da predstavi kao svoj trijumf. Naime, Kameron je priznao da će, uprkos manjem budžetu EU, britanski poreski obveznici ubuduće doprinositi više zajedničkoj evropskoj kasi. On je za to optužio bivšeg premijera Tonija Blera, koji je 2005. prihvatio drastično umanjenje povraćaja novca koji Britanija dobija jer nesrazmerno više daje nego što dobija iz budžeta EU.
„Naša davanja su uvek rasla, ali zahvaljujući ovom dogovoru njihov rast će biti manji”, odgovorio je Kameron na pitanje novinara koji već ocenjuju da je ovo njegova Pirova pobeda.
Međutim, njegovo insistiranje na smanjenju trošenja za posledicu je imalo to da će glavne žrtve štednje biti spoljnopolitički programi EU, deo programa koji se odnosi na nauku i istraživanja, ali i plate zaposlenih u administraciji EU.
Izvori u Evropskom savetu zaključuju da je presudno za uspeh ovog samita bilo to što se nemačka kancelarka priklonila britanskom premijeru, ali ipak uspela da „zadovolji” i francuskog predsednika, kao i lidere manjih i siromašnijih zemalja. Da se odmah priklonila Olandu, Merkelova bi došla u situacija da bi Kameron odmah vetom blokirao bilo kakav dogovor, dok bi ona mogla da bude predmet kritika u Nemačkoj, gde javnost ne želi da samo njihova zemlja spasava ekonomski posrnule ekonomije Evrope.
U svakom slučaju, posle dvodnevnog samita svi pokušavaju da se predstave kao pobednici. Ipak, najuočljivije je izveštavanje britanskih medija koji ističu da će budžet biti 908 milijardi evra, što je iznos koji će sigurno biti potrošen. Međutim, maksimalna cifra koju će Brisel moći da potroši za sedam godina na projekte i davanja državama članicama iznosi 960 milijardi evra, što je mnogo više od 886 milijardi evra, koliko je Kameron obećao da će biti njegova granica za trošenje iz evropske kase.
Nenad Radičević
objavljeno: 09.02.2013.
