Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 19.Feb.2016, 12:27   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Stav: Srbija i EU - džombe na putu

Iako će evropske integracije sigurno biti jedan od glavnih predizbornih aduta svih važnijih političkih stranaka u Srbiji, i dalje je vrlo neizvesno kako bi put ka EU mogao da teče, pa i kako bi mogao da završi. Dok su se ovdašnji politički lideri lagano transformisali iz radikalnih nacionalista u proevropske demokrate, u Srbiji i oko Srbije desilo se nekoliko vrlo važnih stvari zbog kojih bi sve priče o priključenju >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << evropskoj zajednici naroda na kraju mogle da zvuče kao puka trabunjanja.

Pošto ni jedan politički lider ne priznaje da je Kosovo nezavisna država još od februara 2008 - teško da bi se takvo priznanje moglo očekivati od predsednika Tomislava Nikolića, koji je baš pre neki dan izgovorio da "ako Kosovo bude uslov za EU, ne moraju da nas prime".

Ova izjava nije privukla veću pažnju, pre svega zato što je samo jedna u nizu sličnih, ali red bi bio da se politički lideri koji se deklarativno zalažu za EU konačno izjasne šta zapravo žele i da - ako je ikako moguće - zaborave na sumanutu parolu "i Kosovo, i Evropa". Jer, to ne može, odnosno neće moći.

Svi dogovori koji se o Kosovu vode u Briselu, odnosno ono što spada u pregovaračko poglavlje 35, samo su dogovori o tehničkim pitanjima, olakšavanju života Srbima koji žive tamo, i kakvoj-takvoj zaštiti imovine Republike Srbije koja još nije oteta. Bilo šta van toga - ne postoji.

Licemeran je političar koji ne priznaje, a prilično "slep kod očiju" građanin koji ne shvata da Kosovo ima skupštinu, Vladu, predsednicu, premijera, ministre, sve institucije, da je velika većina tamošnjeg stanovništva albanske nacionalnosti i da je proces "održavotvorenja" nekadašnje "južne pokrajine" otišao toliko daleko, da povratka nema - ili da ga bar nema u doglednoj, istorijski sagledivoj budućnosti.

Da, naravno da će priznavanje Kosova biti uslov za ulazak u EU. Hoće li se to baš tako zvati, ili će briselske službe izmisliti neki pojam prihvatljiviji za srpsko biračko telo - nije ni toliko važno. Važno je da će Beograd biti prinuđen da prizna Kosovo ako želi u Uniju: ako ni zbog čega drugog, ono zbog toga što će u dokumentima o pristupanju morati da se navedu granice države, broj stanovnika i razni drugi podaci, koji u ovom trenutku (bar zvanično) nisu sasvim precizni zbog upornog nepriznavanja statusa quo.

Osim Kosova, na putu Srbije ka Evropi dogodile su se i izbeglice s Bliskog Istoka. Iako je u početku ta Evropa delovala prilično gostoljubivo, od leta prošle godine na njenim su granicama počele da se razapinju žice i podižu zidovi, a od 1. marta će, kako se najavljuje, granice biti potpuno zatvorene za nevoljnike koji beže od ratova.

Hoće li i Srbija zatvoriti granice kad vidi da je "dogorelo do noktiju"? Hoće li primeniti neko drugo rešenje, zamerajući se na taj način drugim evropskim državama, ili radeći u "korist sopstvene štete"?

Kako god da se sve to završi, sasvim je izvesno da je izbeglička kriza uzdrmala Evropu više nego bilo šta drugo. Na tom pitanju su u vrlo kratkom vremenskom periodu jednostavno "pala" sva do tada važeća pravila .

Pitanje je zbog toga koliko će i da li će uopšte Unija opstati u obliku u kojem je znamo. Imajući u vidu da prognoze o brzom ulasku Srbije u EU uglavnom "ne drže vodu", vrlo je izvesno da će se ona - dok mi ne stignemo na red - prilično promeniti.

Ako na sve to dodamo i porast broja onih koji ne vide nikakvu vajdu od ulaska u Evropsku uniju, jasno je da će nešto morati da se menja. Naši političari i njihove bajke, sama Evropa, ili i jedno i drugo.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...