Izvor: B92, Tanjug, 25.Okt.2010, 17:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Status kandidata = novac iz fondova
Beograd -- Kada Srbija dobije status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, može da računa na znatna sredstva iz pretpristupnih fondova EU.
Srbija će svoj status kandidata moći "da naplati" kroz pristup svim delovima pretpristupnih fondova, ali i kroz sredstva koja bi preostala posle ulaska Hrvatske u punopravno članstvo.
Ipak, taj novac u našu zemlju neće automatski doći, već će o njemu morati da se pregovara sa Evropom, a u Brisel će morati da idu konkretni >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << projekti.
Da status kandidata ne bi samo dobro zvučao nego i da bi građani bolje živeli, Srbija mora biti spremna da pregovorima sa Evropom sebi obezbedi više novca.
Kada zemlja postane kandidat, dobija pristup svim delovima pretpristupnog fonda Evropske unije, za ruralni, regionalni i razvoj ljudskih resursa.
Više novca ne može doći do 2013. godine, jer je budžet Evrope raspodeljen, a Srbiji u naredne tri godine sleduje 202, pa 206 i onda 214 miliona evra.
Situacija se može promeniti ako Hrvatska postane članica EU, čime će se osloboditi još oko 350 miliona evra, od čega deo može kroz pregovore pripasti Srbiji.
Ognjen Mirić iz Kancelarije za evropske integracije kaže da Srbija već priprema projekte u koje će biti uložen novac iz fondova EU.
"Konkretno očekujemo da deo pruge Stara Pazova - Novi Sad bude realizovana kroz komponentu 3 i saradnju sa međunarodnim institucijama, isto tako sistem za prečišćavanje voda u Loznici je jedan od projekata ili regionalna deponija u Zaječaru. To su sve projekti za koje smo počeli da pripremamo projektnu dokumentaciju da bismo status kandidata dočekali spremni”, kaže on.
Srbija posredno učestvuje i u pregovorima za sledeći budžet Evropske unije od 2014. do 2020. godine u kome bi, ukoliko kandidatura bude potvrđena, Srbija imala bolji tretman kao zemlja kandidat.
Više para od EU - Saša Dragin (Tanjug)
Više novca od Evropske unije očekuje ministar poljoprivrede Saša Dragin koji je na čelu jedne od oblasti kojoj sleduje najviše novih sredstava.
On iz pretpristupnih fondova očekuje sredstva u vrednosti od 50 do 60 miliona evra godišnje.
A da bi ta sredstva zaista i stigla u Srbiju, neophodna je priprema pre svega državne administracije, navodi profesorka Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Ana Trbović.
"Da imamo u Ministarstvu finansija, a to se sad prebacuje u Kancelariju za EU integracije, odeljenje koje vodi decentralizovano upravljanje fondovima koje još nije u potpunosti osnovano, da imamo po ministarstvima ljude koji planiraju i sprovode projekte, i na kraju ne samo u ministarstvima nego i u lokalnoj samoupravi, jer to su fondovi gde će pristup biti sve veći ne samo za državne institucije”, objašnjava ona.
Nataša Kecman iz Privredne komore Srbije kaže da će preduzeća u Srbiji imati brojne indirektne koristi - od podizanja konkurencije do programa obuke za zaposlene i nezaposlene.
"Ovde preduzeća mogu da imaju veliku indirektnu korist jer će sredstva iz 3C komponente biti usmerena na izgradnju tehnoloških parkova, na različite projekte koji će pomoći da kroz izgradnju pomoćne infrastrukture dalje pomognu svoju konkurentnost”, objašnjava ona.
Dobijanje statusa kandidata samo je jedan korak na putu evropskih integracija. Stručnjaci kažu da je jedan od njegovih najvećih paradoksa to što sredstva veća i do 10 puta mogu očekivati samo države koje postanu članice Evropske unije.
