Izvor: RTS, 19.Jan.2014, 14:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta srpske poljoprivrednike očekuje u EU
Srpske poljoprivrednike uglavnom plaše priče o priključenju EU, jer za kolegama iz Unije zaostaju i po uslovima u kojima radi i po rezultatima koje ostvaruju. Postizanje boljih rezultata u proizvodnji moguće je jedino ukoliko proizvođači promene i unaprede način rada.
Na putu ka Evropskoj uniji Srbija će morati da prilagodi svoje propise onima koji važe u Uniji, a čak trećina ih se odnosi na poljoprivredu.
Prosečan poljoprivrednik u Srbiji ima 59 godina, četiri >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i po hektara zemlje i traktor stariji od 10 godina. Za kolegama iz Evropske unije zaostaje i po uslovima u kojima radi i po rezultatima koje ostvaruje, zato ga priče o priključenju Srbije Uniji uglavnom plaše.
"Strepimo šta će biti kad uđemo u Evropu, strepim da ću ostati bez posla, da moji sinovi neće imati zemlje, da nećemo moći da konkurišemo u EU prema njihovim proizvođačima sa našim proizvodima", priča poljoprivrednik iz Zrenjanina Stevan Grubački.
Postizanje boljih rezultata u proizvodnji moguće je jedino ukoliko proizvođači promene i unaprede način rada.
Poljoprivrednik iz Zrenjanina Miroslav Vukov kaže da primenjuje nove tehnologije.
"Čuo sam da je dobro valjanje pšenice posle zime, kad se zemlja potklobuči, napravio sam taj valjak, sve te tehničke mere ja to proučavam i primenjujem, koristim internet, knjige, idem na zimska savetovanja", dodaje Miroslav Vukov.
Ukoliko želi članstvo u Uniji, Srbija će morati svoje standarde da uskladi sa evropskim. Pregovori su mogući samo o eventualnom pomeranju rokova.
"U delu povrtarstva, koje je sezonskog karaktera, i osetljivo je u delu svinjarstva jer mi ne možemo da izvozimo za EU zbog vakcinacije protiv svinjske kuge, a gde će veliki broj zemalja pokušati da plasira svoje viškove proizvoda u Srbiju", objašnjava državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Danilo Golubović.
Za Evropsku uniju statistika je i te kako bitna, zato su potrebni precizni podaci o tome koliko ima hektara poljoprivrednog zemljišta, kao i tačni podaci o broju grla stoke.
Takođe, svi poljoprivredni objekti moraju da budu legalizovani ukoliko proizvođači žele da koriste podršku iz fondova EU.
Pregovarač Hrvatske sa EU u oblasti poljoprivrede Ružica Gelo kaže da je Hrvatska krenula u proces legalizacije tek prošle godine.
"Za seljake je taj proces legalizacije, čak i kada se odvija sa određenim popustima zapravo ponovo predstavlja trošak, ali moja je preporuka zapravo u taj proces krenuti što pre", navodi Ružica Gelo.
I ma koliko da im je pristupanje Srbije Uniji nepoznanica, sa svih strana stižu uveravanja da poljoprivrednici ne bi trebalo da se plaše.
"Uvek je to proces koji je težak, bolan, sticanjem statusa punopravnog članstva govore o tome da su poljoprivrednici na dobitku", kaže Branislav Milić iz nemačke organizacije "GIZ".
Da bi se rame uz rame takmičili sa konkurencijom iz Evrope potrebno je da se mali proizvođači udruže i da počnu da prerađuju pšenicu, kukurz, mleko ili meso, pa da tržištu ponude npr. sir, čvarke, kobasice.
A za to je, osim pomoći države i investicija, potrebno i da proizvođači promene način razmišljanja. I to bez obzira na to kako teče proces pregovaranja.
