Izvor: Politika, 12.Feb.2015, 18:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta rade Srbi u Beču
Kako bi, po „bečkoj mustri”, Srbi iz Austrije mogli da otvore 50.000 radnih mesta u Srbiji objašnjava dr Marko Stijaković, predsednik Austrijsko-srpskog društva
Beč je danas evropski grad sa najvećim brojem srpskih iseljenika. Oko 180.000 Srba živi u glavnom gradu Austrije, a u celoj zemlji više od 300.000. Čak 30 odsto bečkih preduzeća je u vlasništvu građana poreklom iz Srbije. U Beču studira oko 2.500 studenata iz Srbije.
Austrija je danas partner >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Srbije na njenom putu ka Evropskoj uniji, ali se čini da nisu iskorišćene sve mogućnosti za saradnju. Austrijsko-srpsko društvo (ASD) u Beču radi na kulturnoj razmeni i na podršci u procesu pridruživanja. Nedavno je u organizovalo konferenciju o Prvom svetskom ratu.
– To je bio prvi put da su se srpski i austrijski istoričari, pravnici i novinari sastali u Beču i diskutovali o Prvom svetskom ratu. Želim da zahvalim vašem listu na učešću – kaže za „Politiku” dr Marko Stijaković, predsednik ovog društva.
Sto godina posle Velikog rata odnos između dve države mnogo je drugačiji, a Austrija ima veliki interes da Srbija postane članica EU.
– Austrija ima pre svega ekonomski interes. To pokazuju direktne investicije od tri milijarde evra u 440 austrijskih preduzeća koja su osnovana u Srbiji tokom poslednjih 15 godina. Ono što je takođe bitno jesu dobrosusedski odnosi u dunavskom prostoru i politička stabilnost – kaže dr Stijaković.
Iznosi veoma zanimljive podatke o odličnim, ali neiskorišćenim potencijalima za poslovne veze između dve zemlje.
– Samo u gradu Beču registrovana su 33.000 preduzeća, od kojih je 30 odsto u vlasništvu građana poreklom iz Srbije. Reč je o 2.000 građevinskih preduzeća i po 3.000 ugostiteljskih i zanatskih radnji, zatim o trgovinskim i malim preduzećima koja nude razne usluge. Grad Beč podstiče mala i srednja preduzeća i nudi im refundaciju osnivačkih troškova, povoljne kredite od 5.000 do 15.000 evra, delimično nepovratno, kao i poslovne centre, delimično i besplatne prostorije za prvu poslovnu godinu – kaže dr Stijaković.
Upravo u takvim podsticajima vidi priliku za ulaganje bečkih Srba u Srbiju.
– Zamislite da naši veći gradovi u Srbiji preslikaju taj model i da podstaknu naše privrednike iz Beča ili iz celog sveta, da investiraju u sopstveni biznis u svom rodnom kraju, da zaposle jednog do pet radnika (rodbinu i prijatelje). Na primeru Beča pričamo o potencijalu od oko 10.000 preduzeća, pričamo o 10.000 do 50.000 novih radnih mesta, regionalnom jačanju preduzetništva i višestrukoj koristi za Srbiju. Zamislite da se taj model proširi na našu dijasporu iz cele Evrope ili celog sveta. Izrael je postao svetski tehnološki lider zato što je uključio svoje rasejanje u razvoj države. Irska je postala IT lider u Evropi zato što je uključila svoju dijasporu u razvoj države. Zamislite da Srbija motiviše svoje stručnjake i sve uticajne ličnosti da na sličan način ulažu u svoju maticu. Tvrdim da bi taj potencijal ili delovi tog potencijala, obnovio Srbiju u roku od jedne decenije – ističe dr Marko Stijaković.
Po profesiji je inženjer informacione tehnike i elektronike, stručnjak za radio-veze, a radi kao direktor u jednoj nemačkoj kompaniji. Rodom je iz Sremske Mitrovice, a u Austriji živi od 1972. godine. Za predsednika ASD izabran je pre četiri godine. Pitamo kako Srbi učestvuju u životu Austrije i Beča, šta rade, koliko je među njima visoko obrazovanih ljudi.
– Srbi su u Austriji najbolje integrisana migrantska sredina, većina govori odlično nemački, oko 10 odsto je fakultetski obrazovano, oko 50 odsto je završilo zanat, a ostali rade u „priučenoj” struci ili uslužnom sektoru. Ima nekoliko veoma uspešnih Srba u raznim sektorima austrijske privrede. Ne postoji nijedna zdravstvena ustanova gde Srbi ne zauzimaju vodeće funkcije. Nijedna advokatska kancelarija ne može sebi da dozvoli da nema bar jednog zaposlenog sa srpskog govornog područja. Banke su pre nekoliko godina započele poslovni model pod nazivom „etno-banking”, a danas svaka banka ima odeljenja koja su posvećena srpskoj zajednici u kojoj su zaposleni saradnici poreklom iz Srbije – kaže dr Stijaković.
Srbi su u Beču okupljeni u raznim kulturno-umetničkim društvima i upućeni su na našu ambasadu, a veze sa Srbijom održavaju uglavnom sami, kroz lične kontakte i putovanja.
– Deca prve generacije iseljenika nisu imala problem sa maternjim jezikom, ali su deca druge generacije u velikoj opasnosti od asimilacije, jer je dnevni uticaj nemačkog jezika ogroman, a dopunske nastave u osnovnim školama nude se delimično ili samo na takozvanom bosansko-hrvatsko-srpskom jeziku. Srpska pravoslavna crkva i nekoliko naših društava posvetili su se toj temi, ali je to nedovoljno da se dugoročno suprotstavimo pretećoj asimilaciji – ukazuje naš sagovornik.
Aleksandra Petrović
objavljeno: 12.02.2015.
