Izvor: Politika, 22.Dec.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta krije vrh ledenog brega
Izveštaj Državne revizorske institucije je samo nagoveštaj o nedomaćinskom raspolaganju državnom imovinom, nepoštovanju zakona o javnim nabavkama, radu trezora, nevraćanju pozajmica…
Objavljivanje izveštaja Državne revizorske institucije o svrsishodnosti trošenja budžetskih sredstava u 2008, i pored ozbiljnih metodoloških i drugih slabosti, može se smatrati istorijskim trenutkom za Srbiju, ali i velikim iskorakom ka našem priključivanju Evropskoj uniji, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rekao je za naš list dr Ljubiša Stanojević, profesor na Katedri za računovodstvo i reviziju Univerziteta „Singidunum”. Izveštaj je samo nagoveštaj o nedomaćinskom raspolaganju državnom imovinom, ukazuje naš sagovornik. O nepoštovanju zakona o javnim nabavkama, radu trezora, nevraćanju pozajmica, netačnim podacima o donacijama, zaključivanju ugovora mimo propisa, nepostojanju kontinuirane evidencije trebovanja i angažovanja budžetskih sredstava iz trezora"
Reč je samo o delu neregularnosti koji su utvrdili revizori, tvrdi Stanojević.
– O ostalim elementima, na osnovu kojih bi se mogla dobiti istinita i objektivna slika o finansijskom izveštaju budžeta Srbije, teško da se može govoriti – kaže naš sagovornik. – Činjenica da su u obavljanju revizije budžeta učestvovala četiri revizora, sa dva pomoćnika, govori o neodgovarajućoj primeni metodologije u obavljanju tog posla. Za reviziju je od presudne važnosti planiranje posla – počev od kadrova, procene rizika, vremena i ostalih faktora. Za ozbiljan posao, kakva je, recimo, revizija budžeta, potreban je veći broj iskusnih revizora. Pribojavam se, čak i bez neposrednog uvida u taj izveštaj, da ta revizija nije bila sveobuhvatna i da nije urađena analiza materijalnih grešaka, kako na nivou finansijskih izveštaja, tako i na nivou salda računa. Raduje me, ipak, saznanje da je DRI izvršila reviziju primene zakonske regulative, ali je prava šteta što je izostala ocena svrsishodnosti i ekonomičnosti trošenja budžetskih sredstava.
Stanojević napominje da ne može, sa stručnog stanovišta, da prihvati konstataciju DRI da ne postoji evidencija državne imovine i dodaje:
– DRI je morala da izađe pred javnost s konkretnim podacima kolika je državna imovina, koja je njena knjigovodstvena vrednost, kako je evidentirana, kakva je veza između angažovanih budžetskih sredstava za investicije i korigovane vrednosti državne imovine. Drugim rečima, moralo se primeniti osnovno metodološko pravilo revizije – utvrđivanje „postojanja i dešavanja”, kao i koji su efekti ostvareni u budžetu promenom vlasničkog oblika državne imovine, jer je Srbija suočena sa ubrzanim i nezakonitim otuđenjem državne imovine.
Skandalozna je, kaže, i tvrdnja DRI da ne postoje evidencije o donacijama i njihovoj realizaciji. Bez egzaktnih pokazatelja nema celovitog revizijskog izveštaja. Ista ocena stoji i za konstataciju o tome da javne nabavke nisu obavljane po zakonu u vrednosti od dve milijarde dinara, ali iza toga ne stoji da li su ostale javne nabavke realizovane u skladu sa načelom njihove svrsishodnosti i ekonomičnosti, što je bazičan princip metodologije obavljanja revizije budžeta.
DRI je utvrdila i mnoge nepravilnosti sistema interne revizije i kontrole, rekavši da se uopšte ne vrše ili nisu u skladu sa propisima. I tu ima metodoloških nedostataka, a oni se sastoje u tome da revizor u postupku prethodne revizije snima slabosti sistema internih kontrola, ukazujući na mesta gde bi one trebalo da se pozicioniraju i koliko njihov nedostatak utiče na rizik obavljanja revizije.
– Krajnje je diskutabilan i predlog DRI da se zbog pomešanosti kratkoročnih i dugoročnih potraživanja otpiše dug od oko 15 milijardi dinara, jer, tobož, nema prateće dokumentacije – izričit je Stanojević. – Ima. Revizija poseduje adekvatne tehnike za rekonstrukciju dokumentacije i takav predlog DRI nema tehničko niti stručno utemeljenje. S takvim pristupom DRI lako može da postane saučesnik u prikrivanju materijalnih činjenica.
Ovaj izveštaj, i pored mnogih slabosti, pokazuje samo vrh ledenog brega, ali građani s pravom očekuju od državnog revizora da ih izvesti da li su vlada i resorna ministarstva raspolagali parama građana na zakonit i ekonomičan način. Da li je vlada sklapala nepovoljne ugovore ili se njene odluke namerno pogrešno sprovode u cilju lične ili političke dobiti. Građani traže konkretne i precizne cifre, a ne preporuke i sugestije. I, najzad, očekuju da neko odgovara za bahat odnos prema sredstvima poreskih obveznika, ističe Stanojević, izražavajući nadu da DRI neće podleći partijskim uticajima, kako bi rezultati kompletne revizije dali mnogo značajnije i konkretnije rezultate.
Slobodan Kostić
[objavljeno: 23/12/2009]
