Izvor: RTS, 04.Okt.2013, 20:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski proizvođači traže evropske uslove
Iako se već godinama priča da će od 2014. godine srpski proizvođači morati da se ravnopravno suoče sa kolegama iz EU, čini se da se malo toga uradilo kako bi se povećala i produktivnost i konkurentnost. Poljoprivrednici kažu da nisu protiv konkurencije, ali traže da posluju pod istim uslovima kao i u Evropi.
Liberalizacija tržišta po kojoj će većina poljoprivrednih proizvoda moći da se uvozi bez >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << carine stupa na snagu od 1. januara 2014. godine. Da li su domaći proizvođači spremni za konkurenciju iz razvijenih zemalja?
Iako se već godinama priča da će od 2014. godine srpski proizvođači morati da se ravnopravno suoče sa kolegama iz Evropske unije, čini se da se malo toga uradilo kako bi se povećala i produktivnost i konkurentnost ovdašnjih poljoprivrednika.
Poljoprivrednik iz Dupljaja kod Valjeva Dragomir Vitorović kaže da su srpski traktori stari u proseku 30 godina, dok su evropski stari svega pet do šest. "Njihova infrastruktura sela u odnosu na našu infrastrukturu daleko je bolja. Kod nas su elektromreže stare po 50 godina", objašnjava Vitorović.
Poljoprivrednici kažu da nisu protiv konkurencije, ali traže da posluju pod istim uslovima kao i njihove kolege u Evropi.
Poljoprivrednik iz Zablaća kod Čačka Mirko Zarić objašnjava svoje iskustvo sa ljudima koji su im prodali seme iz inostranstva. "On, kada tamo proizvodi krompir, ima 300 evra subvencije po hektaru, a ja nemam ni peti deo toga. Oni u nekoj trci od 100 metara, u startu imaju prednost od 50 metara", objašnjava Zarić.
Problem je i što su mnoga srpska sela ostarila, pa će liberalizaciju tržišta najviše osetiti mala i staračka gazdinstva koja ne ostvaruju znatniju zaradu. Stručnjaci upozoravaju da bi brojna domaćinstva mogla da se ugase.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta Miladin Ševarlić kaže da ako posmatramo period od narednih desetak godina, onda je to cifra od 250 hiljada gazdinstava. "To je zato što smo mi od 2002. do 2012. godine izgubili 150 hiljada porodičnih gazdinstava u ambijentu kada smo imali koliko toliko zaštićenu poljoprivredu", kaže profesor Ševarlić.
U resornom ministarstvu podsećaju da Srbija od 2000. godine Evropi prodaje većinu poljoprivrednih proizvoda bez carine, što je rezultiralo većim izvozom od uvoza. Veruju da će liberalizacija imati i pozitivne i negativne strane.
Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Danilo Golubović smatra da je pozitivno što će konkurencija biti veća na domaćem tržištu, pre svega u trgovinskim lancima gde će cene pojedinih prozvoda biti niže u korist potrošača u Srbiji.
"Sa druge strane oni koji nisu ozbiljno shvatili proteklih 13 godina gde smo imali benefit od EU i nisu sebe spremali, ulagali novac u investicije koje su dobijali od države, oni što podižu njihovu konkurentnost, oni će sigurno biti u problemu", objašnjava Golubović.
Iako će mnogi proizvodi u Srbiju od nove godine stizati bez nameta, za određene će se carina ipak zadržati. Pre svega za meso, mleko, šećer, brašno, ulje. Takođe, i sezonske carine ostaće na snazi sve dok zemlja ne postane članica Unije, a to je posebno važno za proizvođače povrća.
