Izvor: Glas javnosti, Beta, 21.Feb.2011, 07:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski oficiri uskoro u misijama EU
BEOGRAD - Srbija će u drugoj polovini marta potpisati sporazum o učešću u civilnim i vojnim misijama EU, a prvo učešće srpskih oficira u takvim misijama može se očekivati do kraja godine, izjavila je državna sekretarka u ministarstvu odbrane Tanja Miščević.
Ona je u intervjuu za portal EurAktiv Srbija kazala da će biti potpisani sporazum o razmeni bezbednosnih informacija i Okvirni sporazum o uključivanju u civilne i vojne misije.
"Ova dva sporazuma su >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << nužni da bi Srbija i operativno mogla da postane deo zajedničke bezbednosne i spoljne politike, odnosno zajedničke odbrambene politike, što znači da svoje pripadnike vojska i policija mogu da upućuju zajedno sa vojskama i policijama država članica u one prostore" za koje EU utvrdi da je potrebno, kazala je Tanja Miščević.
Učešće u sukobima, lečenje bolesnih
Ona je istakla da nije reč samo o misijama koje su uključene u rešavanje sukoba, već i nakon njih, kako bi se pružila policijska i medicinska pomoć za obezbeđivanje sigurnosti ljudi i njihovo zbrinjavanje.
Istakla da Srbija, međutim, ne mora da se uključuje u civilne i vojne misije u ovoj fazi evropskih integracija.
"Uključivanje u ovu vrstu politike za zemlje koje postaju članice dolazi tek na kraju, prilikom njihovog ulaska u samu EU. Mi smo u ovom slučaju zauzeli proaktivni pristup, odnosno sami smo se ponudili da učestvujemo u misijama održavanja mira i u civilnim misijama EU", kazala je Miščevićeva, koja je i potpredsednica Glavnog odbora Evropskog pokreta u Srbiji.
Prva misija u Somaliji
Ona je rekla da se očekuje da će do kraja godine biti postignuti tehnički dogovor i pripreme za odlazak prvih predstavnika Srbije u misiju EU. Istakla je da misije moraju biti dobro pripremljene i da njihovo učešće po srpskom Ustavu i zakonima mora odobriti i Skupština Srbije.
Kako je navela, prva misija u kojoj će učestvovati predstavnici Srbije verovatno će biti "Atalanta", misija patroliranja u vodama kod obala Somalije, jer su dve zemlje EU bile zainteresovane za učešće Srbije.
Na pitanje koliko značajnu ulogu može imati Srbija kao mala zemlja, ona je kazala da nije bitan broj vojnika i stanovnika zemlje, nego kapaciteti koji se mogu pružiti. Posmatrači i sanitetske ekipe su se do sada pokazali kao veoma dobri u misijama Ujedinjenih nacija, kazala je Tanja Miščević.
Naše ratno iskustvo...
Prema njenim rečima, srpske sanitetske jedinice se izdvajaju po iskustvu u lečenju posttraumatskog stresa koje je potrebno u nekim misija na teritorijama gde je bilo sukoba.
"Nažalost, naše sanitetske jedinice imale su i sopstveno iskustvo tokom 1990-ih i znaju najbolji način na koji mogu da priđu svima onima koji trpe traume nakon sukoba. Pretpostavljam da će to biti najinteresantnije za samu EU", kazala je Miščevićeva.
Ona je rekla da je u ovom trenutku u misijama UB oko 40 vojnika iz Srbije, ali da je mnogo više njih uključeno u misije i obuke za misije jer se vojnici menjaju na svakih tri do šest meseci. Kako je istakla, cilj je da se broj vojnika koji učestvuju u misijama svake godine uvećava.
I Srbija plaća učešće
Srbija će za učešće morati da izdvoji novac, ali će deo novca dati i EU, kazala je državna sekretarka ministarstva odbrane, dodavši da ne zna tačno koliko će novca Srbija i morati da izdvoji za misije.
Ona je napomenula da je značajno dati mesto, ulogu i vidljivost Srbije i njenih snaga u misijama EU.
"EU može da pomogne i u finansijskom smislu, što znači da država koja šalje vojnike i policajce u misije ne mora da pokrije sve troškove, već se može na osnovu bruto domaćeg proizvoda i budžeta koji država ima odrediti stepen pomoći same EU uključivanju u misije", kazala je Tanja Miščević.
Ona je istakla da to nisu standardne mirovne misije koje ljudi zamišljaju kao "plave šlemove UN koji se nalaze na granici razdvajanja između dve zaraćene strane i koji u dubini teritorije zahvaćene sukobom pokušavaju da pomognu i razdvoje zaraćene ili pak nametnu mir".
Ne treba čuvati granice samo svoje države
EU pokušava pre svega da takozvanom "mekom moći" unapredi odnose među državama i unapredi standarde.
"To znači da ekonomskom snagom privuče države da s njom i njenim članicama sarađuje", kazala je Tanja Miščević.
Ona je podsetila da se bezbednost države ne može ostvariti samo čuvajući granice sopstvene države.
"Kada je reč o takozvanim novim izazovima za globalnu bezbednost kao što su organizovani kriminal, teroristi, klimatske promene ili ekološke katastrofe, kasno je da se njima pozabavite kada dođu na vaše prostore ili na vašu teritoriju. U tome je značaj uključivanja u misije EU", istakla je Tanja Miščević.
