Izvor: RTS, 28.Nov.2011, 10:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sređivanje tržišta kapitala
Od 17. novembra na snazi je novi Zakon o tržištu kapitala, koji bi trebalo da uvede red u tu oblast. U skladu je sa direktivama Evropske unije i nagoveštava više investicionih mogućnosti stranim ulagačima, ali i manjinskim akcionarima.
Na Beogrdskoj berzi do sada se trgovalo samo akcijama preduzeća i obveznicama stare devizne štednje. Novi zakon o Tržištu kapitala građanima otvara mogućnost da kupuju i robne zapise vezane za zlato i druge plemenite metale, pa >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << čak i indekse poput onih na Njujorškoj berzi.
Formiran je i Fond za zaštitu investitora kojim se garantuje isplata uloga poput štednje u bankama. Predsednk Komisije za hartije od vrednosti Zoran Ćirović kaže da će fond voditi i njime upravljati Agencija za osiguranje depozita.
"Sredstva su zaštićena do 20.000 evra, to je zakonsko rešenje u slučaju propadanja investicionih društava banaka odnosno društava za upravljanje. To je zaštita ne od tržišnih rizika nego zaštita od kreditnog rizika", kaže Ćirović.
Stručnjaci smatraju da odredba koja će većinskom vlasniku omogućiti automatsko preuzimanje manjinskog paketa akcija, već sa 90 odsto vlasništva, umesto dosadašnjih 95 odsto ne ugrožava manjinske akcionare. Podsećaju da je i do sada bilo dovoljno da neko ima vlasnički udeo od 51 procenta, pa da stekne monopol u upravljanju.
"Da bi se zaštitili interesi manjinskih akcionara potrebna je oštrija kontrola finansijskih izveštaja i sprečavanje isplate profita većinskog akcionara pre nego što je profit iskazan u tim izveštjima i s druge strane zakonsko garantovanje manjinskih akcionara isplate dividende bez saglasnosti većinskog akcionara", kaže predsednik udruženja brokera Branislav Jorgić.
Pojedini ekonomisti zabrinuti su zbog odredbe Zakona o privrednim društvima, koja predviđa da će na berzi moći da se pojave samo one kompanije koje imaju više od 10.000 akcionara, a takvih je u Srbiji malo.
S obzirom na to da na svetskim berzama mogu da se pojavljuju i firme sa 300 do 500 akcionara, spekuliše se da je ta odredba uneta pre svega zbog bogatijih ulagača.
Konsultant za strana ulaganja Mahmut Bušatlija kaže da ga, imajući u vidu našu situaciju već dugi niz godina, ne bi začudilo da na prvoj strani tog zakona bude i nečija slika.
Ipak, Bušatlija tvrdi da i sada postoje na hiljade preduzeća koja se kotiraju na Berzi i imaju manji broj akcionara od predloženih 10.000, ali godinama nemaju promet.
"Ono što bi moglo da doprinese većem prometu na berzi jeste da se kroz jednu reformu javnog sektora reformiše i sektor javnih državnih i komunalnih preduzeća. Postoji oko 700 preduzeća koja bi morala da postanu kroz privatizaciju otvorena akcionarska društva da se pojave na berzi", kaže Bušatlija.
Još jedna novina u zaštiti malih akcionara je to što je sada curenje informacija sa Berze strogo kažnjivo krivično delo, što bi trebalo da spreči zloupotrebe.
