Izvor: Vesti-online.com, 29.Avg.2015, 06:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srce na terenu

Ono čega bi se i najveća budaletina postidela, naši EU pametnjakovići udaraju na sva zvona. Poslednja u nizu gadarija beše fudbalska utakmica između tzv. Balkanaca i tzv. Evropejaca, na slavnom Prateru, gde je falio samo car Franja Josif, umesto opravdano i nepovratno odsutnog Ferdinanda.

Bejaše to druženje i nadmetanje za divljenje i pamćenje. Na golu prvi srpski energetičar Antić, u špicu šćiptare >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << tandem Tači-Čolaku, koji se izvanredno dopunjavao driblajući Evropljane. U žaru borbe izbrisane su nacionalne granice, te je SPS-vratar ispravljao greške ponekad smušene odbrane i nesebično upošljavao napadački dvojac.

Pokušavao je favorizovani domaćin da probije preko Kurca, ali se Balkan nije dao, te se Sebastijan sit napromašivao, terajući do svog prezimena i težak teren i okruglu loptu koja uz to nema ni dršku.

Sve su to lepo opisali ushićeni izveštači s lica mesta. Bejaše, kao što rekosmo, to meč za divljenje, pravi trijumf viteštva nad kurvarlukom, Ivicu je malo-malo pa svrbeo crveni karton, više zbog partijske boje, nego zbog grubosti. Vođa svakolikog Srpstva bio je dostojanstveno neutralan i tradicionalno napućen, izgovarajući se da ne igra, jer mu mnogo bolje ide šah.

Stvarno je taj zaborav srpski čudo neviđeno. To je osobina koja zaslužuje čitave tomove knjiga iz oblasti samodestrukcije, gde bi zaborav kosovskog stradalništva i srpskih mučenika bio posebno proučavan.

Jer, zamislite Srbe (ili "Srbe") koji trčkaraju po livadi zajedno sa čovekom osumnjičenim za najmonstruoznije zločine nad njihovim narodom. Sa čovekom kome su ruke krvave do lakata i protiv koga postoje stotine i stotine strašnih svedočenja.

Koja je to cena koja pokriva takvu gadariju? Kakva, bre, poglavlja, kakva sranja? Mislite li, zaista, da imate posla s retardiranim narodom, da ste ga dovoljno smlatili farmama i parovima i da ste mu mozgove popakovali u tegle na kojima piše "uvezeno iz EU"?

Mada, ko zna, možda ste u pravu, jer mi se kosa diže na glavi kada pogledam u oči ljudi kojima kao da je urađena lobotomija. I koji ne vide da su na dnu.

Sad je na delu sveopšte pomirenje žrtava sa krvnicima, tako i treba posmatrati taj duel vredan poštovanja. Ovog puta nije bilo drona, ni Raminog bate, boje velike Albanije branio je Hašim lično, srčano, ne bojeći se ni Kurca, ni Cerara.

Sve je to iz svečane lože pratio lider regiona i rodonačelnik gorepomenute ideje. Ponosan što bar na travnatom pravougaoniku (što reko Kovinjalo) oživljavaju njegove vizije, u jednom trenutku kao da je u Tačijevim nogama umesto lopte video odsečenu glavu.

Ali je tu bogohulnu sliku brzo izbrisao iz glave, pripisujući halucinaciju prejakim reflektorima na Prateru i ostacima sećanja na reči dojučerašnjeg političkog oca i majke.

Sve je to, u krajnjoj liniji, prisetio se Crnjanskog, samo omama ljudskih očiju: i raspeto Srpstvo, i kosovsko zgarište i raskomadana tela nejakih i golorukih. Stvaran je samo taj evropski sjaj, oličen u carstvujuščoj Vijeni koja je njega, lidera regiona, tako toplo prigrlila, kao nekad kralja Milana.

Izveštači su zaključili da je Hašim za Vođinu ideju opšteg balkanskog pomirenja ostavio srce na terenu.

Istražuje se - čije je.

Nastavak na Vesti-online.com...