Izvor: Press, 04.Sep.2010, 23:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbin godišnje napravi 320 kg smeća
Svaki građanin Srbije godišnje za sobom ostavi čak 320 kilograma smeća. Koliko god zvučalo neverovatno, to je skoro duplo manje nego što svoje kante napune građani EU i skoro tri puta manje od prosečnog Amerikanca, pokazalo je istraživanje Pressa
Kako kaže za Press Nikola Mladenović iz organizacije „Zelena omladina", zapadne zemlje imaju razvijeniju kulturu odlaganja >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << otpada, što pogotovo važi za Skandinavce, koji su ujedno i najveći „proizvođači" đubreta, zbog čega se izvodi zaključak da količina smeća ima direktne veze sa ekonomskim razvojem. Mladenović ističe da količina smeća koju bacaju stanovnici jedne zemlje pre svega zavisi od razijenosti potrošnje i kupovne moći.
- Oni možda prave više đubreta, ali posle procesa reciklaže kod njih ostaje manji stepen otpada. Svaka država ima specifičan odnos prema odlaganju đubreta i raspodeli otpada. Neke zemlje proizvode više organskog otpada, a različite vrste otpada imaju drugačiji efekat na zagađenje. U većini evropskih zemalja postoji razvijenija svest o tome šta se kupuje, koliko se kupuje i zbog čega se kupuje. Postoji fenomen hirovite potrošnje, koja je prethodnih godina bila karakteristična za zemlje u tranziciji, koje se tek upoznaju sa kapitalizmom i gde su građani nenaviknuti na masovne kupovine. Dešava se da ljudi nakupuju sve i svašta, a ono što se ispostavi da im nije potrebno svakako da povećava količinu smeća - kaže on.
Prema dostupnim statističkim podacima, u poslednje četiri godine raste količina smeća koju ostavlja građanin Srbije. U 2006. ona je iznosila samo 620 grama dnevno, što znači da danas bacamo skoro trećinu smeća više.
Mladenović smatra da uporedo s tim procesom postepeno raste i svest kod naših ljudi o neophodnosti odgovornog odlaganja otpada.
- Postoji interesovanje među ljudima, postoje oni koji bi da se upoznaju sa procesom reciklaže i da na taj način učestvuju u zaštiti okoline, ali i dalje ima mnogo onih koji su jednostavno nezainteresovani. Postavljaju se kontejneri za separaciju otpada, ali ih je potrebno što više jer bi većina ljudi, kada bi im se omogućilo da recikliraju, to i uradila. Postoje apsurdne situacije da vidite bačeno đubre pored tih kontejnera. Iskustva pokazuju da edukovanje ljudi kako da koriste kontejnere jeste neophodno, koliko god to zvučalo banalno - zaključuje Mladenović.
Ipak, kod nas čak 40 odsto otpada koji proizvode domaćinstva završi na divljim deponijama, kojih ima oko 4.500. Srbija još od 2003. godine ima Nacionalnu strategiju za upravljanje otpadom, ali problemi sa implementacijom rešenja, komplikovana administracija i finansijski problemi i dalje utiču da nas stručnjaci svrstavaju u zemlje koje imaju najneefikasnije upravljanje komunalnim otpadom.
