Izvor: BKTV News, 13.Jan.2013, 15:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbiju slabe iznutra
Posle više od od 14 časova rasprave, srpski parlament je prošle noći usvojio Rezoluciju koja će biti obavezajući dokument za srpske pregovarače u daljem dijalogu o rešavanju stanja na Kosovu i Metohiju. Rezoluciju su podržali poslanici vladajuće koalicije, demokrate, SVM i poslanički klub SPO-DHSS. Rezoluciju nisu podržali LDP, LSV i poslanici DSS-a, koji su i glasali protiv. Dakle, za Rezoluciju je bilo 175 poslanika, dok je 19 bilo protiv.
Uz sve ostalo, vrednost ove Rezolucije >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << je i u stavu da je to platforma sa koje će se razgovarati sa Evropskom unijom i onima koji nam ne spore pravo da ne priznamo Kosovo kao nezavisnu državu, ali nam uvek iznova, onako sa visine, stavljaju do znanja da je to nešto što je definitivno.
Ukoliko ne ostane samo jedna od jedanest već donetih, ali i ne primenjenih Rezolucija na ovu temu, onda će ova biti i putokaz Vladi da intenzivno traga za sve mogućnosti i puteve koji ne gura Srbiju na bezbnadežan put na čijem je kraju oznaka – „Dobrodošli na granicu Nezavisnog Kosova“!
Upravo zato je i nerzumljivo ponašanje brojnih poslaničkih klubova pre nego što je iskazan gornji rezultat. Bili su to dan i noć teške debate, oštrih i često uvredljivih tonova, ali iznad svega iznenadjujućih pokušaja da se zarije nož u ledja neistomišljenicima u trenutku kada je, možda, ovo poslednja prilika da se uopšte učini nešto bar za izgledno vreme i za Srbe na Kosovu, ali i za Srbiju uopšte
Uzalud je premijer Ivica Dačić krajnje otvoreno, već u obrazlaganju predloga Rezolucije, pokušao da poslanike stavi pred dilemu - Srbija, Srbi na Kosovu ili stranačke strasti i lični animozitet, jer je stanje okarakterisao seldećim rečima:
“Na Kosovu je izuzetno teška situacija. Suverenitet Srbije na Kosovu gotovo i da ne postoji, srpske institucije se teraju sa Kosova, a Srbi nisu napravili svoje autonomne institucije. Kosovom upravljaju komandanti terorističkih jedinica sa kojima smo ratovali, a primaju ih u Vašingtonu i Briselu. Predsednik Srbije ne može na Kosovo, u Prizrenu živi jedan srpski đak, a Prizren je bio prestonica Srbije. Ne možemo da zaštitimo svetinje na Kosovu”.
Satima su se dogovarali, ubedjivali, prekidali sednicu i držali sastanake sa šefovima poslaničkih grupa, tražili kompromis u formulacijama. Vlada je zasedala u samoj Skupštini. A u dvorani se i posle svega, ponavljao isti scenario. Nadvlada je sujeta, strast da se maljem udara po protivniku. Tražena je mogućnost makar delimične osveta za izgubljene izbore. Sati i sati su izgubljeni na pokušaju da se po svaku cenu unese seme razdora unutar vladajuće koalicije, tvrdnjom da je reč o „pobedi premijera“ nad predsednikom države. I sve to je, onemogućavalo da se uopšte kaže bilo šta o samoj Rezoluciji.
Predsednik Tomislav Nikolić je u svom obraćanju naciji bio dostojanstven i jasan:
“Ja sam u životu izgubio mnogo, a Kosovo ne smem, jer nije moje. Ja nosim svoj krst, ponesite gospodo poslanici makar krstić. Pokažite snagu parlamenta kada se rešava pitanje Kosova”.
Da, poslanici Skupštine Srbije usvojili su Rezoluciju o Kosovu i Metohiji kojom se predviđa da svi budući dogovori sa Prištinom moraju biti u skladu sa tim dokumentom, što je posebno istakao premijer Dačić:
“Predlog rezolucije se bazira na tome da će predstavnici Srbije posebno insistirati na uspostavljanju autonomne zajednice srpskih opština na Kosovu, a da će izvorne nadležnosti i unutrašnje uređenje biti predmet pregovora. Mi predlažemo podelu na nekoliko regiona od kojih bi jedan bio autonomna zajednica srpskih opština”,
A predsednik države je raspršio svaku nadu najveće opozicione stranke kada je izrekao sledeće:“ Dođe mi da se smejem i plačem zbog kritika na prvu platformu, rekao je Nikolić i objasnio da je pristao da se taj tekst izmeni zbog želje da se postigne jedinstvo, a da je poslanici sada napadaju i traže da se vrati prva… Želeo sam da tekstovi platforme i rezolucije budu prihvatljivi za većinu, jer sa ovim tek treba da se pregovara sa Prištinom. Kod ovakvog stava u Beogradu, nama Priština nije ni potrebna”.
I ma koliko da je pozitivno što je iza Rezolucije stalo sve što he relevantno u parlamentu i Srbiji, način na koji se došlo do usvajanja je takav da svako ko nepristrasno gleda na ono što se dogadjalo u parlamentu, mora da izvuče zaključak – Srbija ovo nije zaslužila.
Mirko Stamenković
Tweet
