Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 02.Mar.2012, 09:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbiji status kandidata za članstvo u EU

BRISEL -

Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej saopštio je sinoć u Briselu da je EU odlučila da Srbiji dodeli status kandidata za članstvo u Uniji. Van Rompej je na konferenciji za novinare, posle završnog prvog dana samita lidera EU, istakao da je to "značajno dostignuće i rezultat napora obe strane u dijalogu između Beograda i Prištine".

"Nadam se da će to ohrabriti Srbiju da učini dalje napore da ispuni politička i ekonomske merila za članstvo >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << u EU", rekao je Van Rompej.

"Ja se takođe nadam da će Beograd i dalje podržavati regionalnu saradnju i dobre susedske odnose na zapadnom Balkanu", dodao je predsednik Evropskog saveta.

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo takođe je pozdravio odluku da se Srbiji dodeli status kandidata za članstvo u EU.

"Ja sam pre dva dana razgovarao ovde sa predsednikom (Srbije Borisom) Tadićem i rekao da će taj problem biti rešen. Smatram da je to jako dobra odluka jer pokazuje da EU ostaje i dalje vrlo privlačna. Mi ćemo iduće godine pozdraviti ulazak u članstvo nove države. I drugi će pristupiti istom tom veoma važnom projektu slobode, odgovornosti i solidarnosti", rekao je Barozo.

Na pitanja novinara da li je ppitanje ulaska Rumunije u "Zonu Šengena" bilo vezano za kandidaturu Srbije, Van Rompej je odgovorio da to "ni u jednom trenutku nije bilo dovđeno u vezu ni od rumunskog predsednika niti u raspravama na samitu".

Van Rompej i Barozo stavili su do znanja da je dato "zeleno svetlo" za ulazak u "Zonu Šengena" Rumuniji i Bugarskoj, ali da će konačna odluka o tome biti doneta u septembru kad se ispune i svi tehnički i drugi uslovi za to. U Briselu će sutra zvanično, u zaključcima sa zasedanja, biti objavljena odluka o dodeljivanju statusa kandidata Srbiji za članstvo u EU.

Obojica su odluku ranije objavili na Tviteru. Rasprava o Srbiji trajala je veoma kratko, javio je izveštač Tanjuga.

Reakcije na odluku da se Srbiji dodeli status kandidata možete pročitati ovde.

U nacrtu zaključaka piše da je "Evropski savet podršao preporuku Saveta ministara od 28. februara i odlučio da Srbiji dodeli statuskandidata za članstvo".

Nacrt usvojen ubedljivom većinom

Na današnjoj sednici Odbora Evropskog parlamenta za spoljnu politiku usvojen je Nacrt rezolucije EP o napretku Srbije ubedljivom većinom od 62 glasa za i samo 4 protiv (sa 5 uzdržanih). Izvestilac EP za Srbiju Jelko Kacin, koji je podnosilac rezolucije, rekao je pri tom da je ponosan na široku podršku i konsenzus koji je postignut na Odboru u vezi napretka Srbije.

"Jasno je da Srbija ima velikog prijatelja u Evropskom parlamentu, koji je danas još jednom uputio pozitivan signal Beogradu, ali i Savetu EU koji danas formalno treba da donese odluku o dodeli statusa kandidata Srbiji. Takođe, danas smo poslali jasnu poruku predstavniku Rumunije na Savetu EU da bude konstruktivan i podrži kandidaturu Srbije. Ali smo najavili i očekivanje da Srbija nivo i kvalitet i zaštite manjina u Vojvodini proširi i na centralnu Srbiju", istakao je on.

Sam tekst rezolucije je dopunjen preko oralnih amandmana i pohvaljuje skorašnji napredak u dijalogu Beograda i Prištine.

Posebno se ističe dogovor o regionalnoj saradnji, kao i napredak u implementaciji do sada postignutih dogovora.

Pred Srbijom je dug put tokom koga će biti potrebno uspostaviti istinsku vladavinu prava u zemlji.

"Kao zemlja kandidat, Srbija treba sa još većom ambicijom i entuzijazmom da prione na posao i osigura što pre otvaranje pregovora o članstvu u EU, nadam se već početkom naredne godine", rekao je Kacin.

Sledeći korak dobijanje datuma pregovora o članstvu

Srbija, nakon večerašnjeg sticanja statusa kandidata za članstvo u EU, počinje da se priprema za prevazilaženje naredne stepenice u procesu evrointegracija - dobijanje datuma početka pregovora o članstvu, čime će, kako su u više navrata isticali političari u Beogradu, njen put ka EU postati neopoziv.

Za otvaranje pregovora o članstvu potrebna je saglasnost svih zemalja članica EU, a Srbija će, osim što će morati da zadovolji uslove postavljene u prošlosti svim kandidatima, morati i da ostvari napredak u normalizaciji odnosa sa Prištinom, odnosno da ispuni kriterijume koje je definisala Evropska komisija.

Rok za otpočinjanje pregovora nakon što neka država dobije status kandiata ne postoji, u slučaju Hrvatske je on bio oko godinu i po dana, dok Makedonija, koja je status kandidata dobila 2005. godine još nije otpočela pregovore.

Povoljna ocena Evropske komisije o napretku u tom procesu i preporuka za početak pregovora može biti doneta u bilo kom trenutku, odnosno Srbija ne mora čekati neko od redovnih zasedanja komisije. Pregovori o članstvu u EU odnose se na obaveze koje nisu sadržane u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, a pregovara se i o rokovima u kojima će država kandidat da ispuni uslove potrebne za sticanje punopravnog članstva.

Predmet pregovora su oblasti poput učešća u radu zajedničkih institucija (broj poslanika u Evropskom parlamentu, broj glasova u Savetu ministara...), zatim zajednička poljoprivredna politika, regionalna politika, ekonomska, monetarna i budžetska politika.

Pravne tekovine EU su za potrebe pregovora razvrstane u 35 poglavlja. Ona poglavlja u kojima je postignuta saglasnost između kandidata i EU zaključuju se samo privremeno, a tek na kraju se usvaja ceo paket kada se utvrdi da su uspešno zatvorena sva poglavlja.

Pregovori će, na osnovu iskustava zemalja koje su ih vodile u bliskoj prošlosti, verovatno biti otvoreni razgovorom o poglavljima 23 i 24, koja se odnose na osnovna prava, pravosudne reforme, vladavinu zakona i bezbednost. Po okončanju pregovora potpisuje se Ugovor o pristupanju koji predviđa tačan trenutak od kojeg počinje punopravno članstvo.

Od trenutka stupanja u punopravno članstvo, za novu državu članicu važe sva prava i obaveze koje proizlaze iz Ugovora o pristupanju, a ugovor predviđa prelazne rokove za potpuno preuzimanje određenih prava i obaveza, kao što su, na primer, preuzimanje evra i slobodno kretanje.

Pre donošenja konačne odluke Evropski savet traži stav Komisije o pristupanju koji ga ne obavezuje, a takođe je potrebno da se sa prijemom saglasi Evropski parlament apsolutnom većinom glasova svojih članova. Nakon saglasnosti Evropskog parlamenta i Saveta, Sporazum o pristupanju potpisuju šefovi država i vlada.

Sporazum zahteva da ga ratifikuju sve države članice, u skladu sa njihovim ustavnopravnim propisima. Postupak pristupanja je okončan kad se deponuju ratifikacioni instrument.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...