Izvor: Politika, 23.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija u očima EU
Od prvog izveštaja Evropske komisije o Srbiji 2004. godine do danas jedina konstanta kada su zamerke u pitanju jeste nedovoljna saradnja s Hagom. – Spisak pohvala je raznovrsniji, pre svega u sferi ekonomije
Iako će biti pohvaljena Kancelarija za evropske integracije, sposobnost naše administracije da savladava evropski put i jednostrana primena trgovinskog sporazuma sa Evropskom unijom, izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije ka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << EU neće imati preovlađujuće pozitivnu notu. To je posve jasno posle prekjučerašnje posete Božidara Đelića, potpredsednika Vlade Srbije, Briselu, koji je izjavio da je „crna tačka” u nacrtu te analize rad srpskog parlamenta i to što je od 50 planiranih zakona, neophodnih za proces pristupanja Uniji, usvojeno manje od petine potrebnih propisa.
Činjenica da 6. novembra, kada će biti predstavljena ova analiza, nećemo dobiti velike pohvale ne znači i da će taj izveštaj biti negativan, budući da izveštaji EK ne sadrže opštu ocenu, već samo presek svega bitnijeg što je urađeno u protekloj godini i, naročito, onoga što nije ispunjeno na putu ka EU.
Ksenija Milivojević, savetnica potpredsednika Đelića, koja je u sredu, takođe, bila u Briselu, kaže za naš list, da ovakav izveštaj ne predstavlja iznenađenje, jer „kao i u svakom takvom izveštaju, ima i pluseva i minusa”, odnosno „i pozitivnih i slabijih tačaka, na kojima bi trebalo ozbiljnije raditi u narednih godinu dana”.
Prema rečima naše sagovornice, u izveštaju, koji stručnjaci EK još pišu, kao pozitivno biće konstatovano to da je u periodu od prošlogodišnjeg izveštaja EK formirana proevropska vlada, zatim, da je ratifikovan SSP, da je u saradnji sa Haškim tribunalom ostvaren „očigledan napredak” (zbog hapšenja Radovana Karadžića), kao i dobar rad naše administracije.
Ono što je najslabija tačka jeste rad parlamenta, kaže Milivojevićeva, navodeći da se u poslednje dve godine „parlament provlači kao najslabija karika u radu institucija”, što pokazuju i njegovi efekti.
Ona kaže da negativna ocena sledi borbi protiv organizovanog kriminala, s tim što mi tu, kako kaže, nismo izuzetak, jer se ova „bolna tačka” beleži kod svih zemalja u tranziciji.
Prema onome što su mediji prenosili iz tog izveštaja, biće nam ponovljeno i da ključni prioritet u procesu pridruživanja jeste puna saradnja sa Haškim tribunalom, što je i ključni preduslov za deblokadu Prelaznog sporazuma od strane EU.
I to nije novina. Još je u prvom izveštaju EK iz 2004. godine, sastavljenom na osnovu odluke EU donete u Solunu 2003, da zemljama zapadnog Balkana otvori perspektivu članstva, navedeno je da našu zemlju ka Evropi sputava nedovoljna saradnja sa tim sudom. Potom je 2005, u kojoj su, inače, otvoreni pregovori Srbije sa EU, konstatovano da je Beograd značajno unapredio svoj odnos sa Hagom, da je iscrpljen pristup „dobrovoljne predaje optuženih”, te da se očekuje puna saradnja, koja bi uključivala izručenje Ratka Mladića i Radovana Karadžića.
Naredne godine, u kojoj su pregovori sa EU zamrznuti zbog Haga, Srbiji je poručeno da čim reši tu prepreku „može osloboditi ogroman politički, ekonomski i intelektualni kapacitet” i dostići ostatak regiona na putu u Evropu, što se, nažalost, još nije dogodilo.
Kad je reč o drugom izuzetno važnom pitanju, Kosovu, koje je, takođe, sve vreme pod izoštrenom „lupom” Brisela, nije zasad poznato kako će ono tačno biti tretirano u ovogodišnjoj analizi. Ali, treba se setiti da su jednostrano proglašenu nezavisnost u međuvremenu priznale 22 zemlje Unije, a da je Komisija lane zaključila da je izostalo konstruktivno uključivanje Srbije u pregovore o iznalaženju održivog rešenja za status Kosova zajedno sa predstavnicima privremenih organa samouprave iz Prištine.
I prethodnih godina Komisija je upirala prstom na Beograd, očekujući da Beograd podstakne učešće kosovskih Srba u institucijama vlasti na Kosovu i Metohiji. Tako je 2005. godine pozitivno ocenjen dijalog Beograda i Prištine o tehničkim pitanjima, ali nam je istovremeno zamereno da nismo aktivno podsticali kosmetske Srbe da se uključe u rad privremenih institucija u pokrajini. EK je od tada isticala da bi konstruktivni angažman Beograda po pitanju Kosmeta doprineo evropskoj perspektivi Srbije, dok bi ometanje moglo da se pretvori u prepreku na tom putu.
Zanimljivo je, inače, da je u prošlogodišnjem izveštaju istaknuto da je ostvaren „izvestan napredak”, u primeni evropskih političkih političkih standarda, ali da je „sveukupno došlo do usporavanja reformi”. Baveći se ocenom ovdašnje političke klime, evropski eksperti su tvrdili da je „nacionalistička retorika i dalje snažna i nepovoljno utiče na političku atmosferu”. Posebno oštra ocena političke situacije bila je i 2005, u vreme SCG, kada je poručeno da je politička situacija nestabilna, „kao i stanje demokratije i vladavine prava”.
Što se tiče srpske ekonomije, moglo bi se reći da je ona u očima EU bolje prolazila od politike.Počev od godišnjeg izveštaja za 2004. godinu (kada je rečeno da je SCG ostvarila značajan napredak u ekonomskoj i političkoj tranziciji), preko 2005. godine, kada je naša zemlja već imala studiju o izvodljivosti pregovora o SSP-u (Srbija je hvaljena zbog osnaženog ekonomskog rasta), do 2006. naročito. Ta godina bi se, zapravo, mogla oceniti i kao najpozitivnija u očima Komisije, budući da je tada upisan značajan napredak ka efikasnoj tržišnoj privredi, uz makroekonomsku stabilnost i tržišni rast koji je tada dostigao 6,7 odsto. Čak je rečeno je i da, čim reši prepreku saradnje sa Hagom, zemlja može da dostigne ostatak regiona na putu ka Evropi.
Na stranu činjenica što se to još nije dogodilo, tek, vrlo slične, za nijansu blaže, ocene našle su se i u prošlom izveštaju, u kojem je navedeno da se otvara srpsko tržište i napreduje saradnja sa susedima, ali da i dalje ostaje problem visoke nezaposlenosti.
Prema nedavnoj tvrdnji evropskog komesara za proširenje Olija Rena, sledeća 2009. može da bude ključna na našem putu ka EU. Ukoliko svi uslovi budu ispunjeni, Srbija može, rekao je Ren, da ostvari status kandidata i pre kraja sledeće godine.
Biljana Čpajak
[objavljeno: 24/10/2008]
.jpg)
