Izvor: Politika, 02.Sep.2014, 16:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbija u jagodama

U Srbiji ozbiljno planiranje i analiza su misaone imenice a stihijsko poslovanje je normalna transverzala delanja

Na­šim do­mo­vi­ma sva­ko­dnev­no od­zva­nja­ju te­ške re­či po­li­ti­ča­ra o raz­lo­zi­ma član­stva u EU ili ne­gde dru­gde. U svoj toj gun­gu­li ve­li­kih re­či, ti raz­lo­zi osta­ju ni­šta dru­go do po­li­tič­ki i ide­o­lo­ški. Či­ni se da se na­še dru­štvo, svi sek­to­ri in­du­stri­je, kul­tu­ra >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pa i mi sa­mo vo­di­mo jed­nom de­vi­zom: Mi to ta­ko, jer to ta­ko tre­ba. Ret­ko ko se do­se­tio da pi­ta: Za­što baš ta­ko, i ko­je su kon­kret­ne pred­no­sti i ma­ne.

Dok je srp­sko dru­štvo za­u­ze­to kre­i­ra­njem po­de­la na one ko­ji su za ula­zak u EU ili NA­TO, je­smo li ru­ska bra­ća ili ne, srp­ska eli­ta ak­tiv­no uče­stvu­je u tim po­de­la­ma i za­u­zi­ma stra­ne. Dr­žav­ni apa­rat funk­ci­o­ni­še po ne­kim svo­jim za­ko­ni­ma a Sr­bi­ja ide gr­lom u ja­go­de.

Si­gu­ran sam da je srp­skoj jav­no­sti po­zna­ta di­le­ma Ve­li­ke Bri­ta­ni­je o član­stvu u Evrop­skoj uni­ji. Ta­ko je bri­tan­ski par­la­ment iz­ra­dio stu­di­ju o eko­nom­skom uti­ca­ju član­stva EU na Bri­ta­ni­ju. U toj stu­di­ji na­bro­ja­ne su po­sle­di­ce even­tu­al­nog iz­la­ska Ve­li­ke Bri­ta­ni­je.

Ge­ne­ral­ni di­rek­to­rat za tr­go­vi­nu Evrop­ske uni­je, pri pot­pi­si­va­nju go­to­vo sva­kog spo­ra­zu­ma o slo­bod­noj tr­go­vi­ni, iz­ra­di stu­di­ju na­vo­de­ći ko­ji će od in­du­strij­skih sek­to­ra i ka­ko bi­ti po­go­đe­ni usled po­ten­ci­jal­nih pro­me­na. U slu­ča­ju pre­go­vo­ra Evrop­ske uni­je sa Sje­di­nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­va­ma, o zo­ni slo­bod­ne tr­go­vi­ne, Evrop­ska ko­mi­si­ja je do­bro pro­u­či­la ka­ko i za­što tre­ba ta­kav spo­ra­zum is­pre­go­va­ra­ti i pot­pi­sa­ti. Ta­ko mo­že­te li­stom iš­či­ta­ti, ko­li­ko će evrop­ska eko­no­mi­ja do­bi­ti a ko­li­ko iz­gu­bi­ti, ka­ko će se sve to od­ra­zi­ti na ma­la i sred­nja pred­u­ze­ća... Isti­na je, po­li­tič­ki raz­lo­zi vr­lo če­sto pre­vla­da­ju, ali i kao ta­kvi deo su ve­će i slo­že­ni­je ra­ču­ni­ce. Ta­ko je EU pot­pi­sa­la spo­ra­zum o slo­bod­noj tr­go­vin­skoj raz­me­ni sa Ju­žnom Ko­re­jom i po­red ne­ja­sne ko­ri­sti, sa­mo jer je po­sto­ja­la ja­ka po­li­tič­ka vo­lja da se ba­rem jed­nom SAD ne­gde pre­tek­nu.

Za­što na­še vla­sti ne ma­re za ja­sne bro­je­ve i za­što se uglav­nom i mi sa­mi osla­nja­mo na su­vu po­li­ti­ku? Jer ni­ka­da ni­smo zna­li bo­lje. U Sr­bi­ji ozbilj­no pla­ni­ra­nje i ana­li­za su mi­sa­o­ne ime­ni­ce. Sti­hij­sko po­slo­va­nje je nor­mal­na tran­sver­za­la de­la­nja. Ne­ja­sno osta­je ka­ko mo­že­mo oče­ki­va­ti raz­voj i na­pre­dak u ta­kvim uslo­vi­ma. Ka­kav plan, ta­kav i raz­voj: ne­zna­tan. Ka­da ne­ma ozbilj­nog is­tra­ži­va­nja po­sle­di­ca sa­da­šnjo­sti na bu­duć­nost, ar­gu­men­ti po­pri­ma­ju de­ma­go­ške raz­me­re a stvar­nost po­sta­je ma­glo­vi­ta. U uslo­vi­ma sla­be ar­gu­men­ta­ci­je, ma­ni­pu­la­ci­ja je uvek la­ka a kon­fe­ren­ci­je za no­vi­na­re se pre­tva­ra­ju u po­zor­ni­ce te­ških uz­di­sa­ja.

Pri­stu­pa­nje EU je du­go­roč­ni pro­ces, a tran­sfor­ma­ci­ja dru­štva i dr­ža­ve je sve­o­bu­hvat­na i pro­ži­ma­ju­ća. Ta­kav isto­rij­ski ko­rak jed­ne dr­ža­ve no­si ge­o­po­li­tič­ke, pri­vred­ne, na­ci­o­nal­ne i kul­tu­ro­lo­ške po­sle­di­ce. Sma­tram da je to vr­lo va­li­dan i po­že­ljan put, ali da sve tre­ba do­bro pro­ce­ni­ti a ne za­u­zi­ma­ti sta­vo­ve vo­đe­ni sti­hi­jom.

No, bi­la to Evrop­ska uni­ja, NA­TO, naš stav o Ukra­ji­ni ili o grad­nji ka­na­la kroz se­lo u oko­li­ni Va­lje­va, reč je se o na­šem nov­cu, na­šim sud­bi­na­ma, na­šem dru­štvu i kao ta­kve, ova­kve di­le­me za­slu­žu­ju ja­sne ana­li­ze i de­ba­te. 

Ste­van Ran­đe­lo­vić

objavljeno: 02.09.2014.

Nastavak na Politika...