Izvor: B92, 06.Dec.2013, 14:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija u EU tek 2025, a možda ni tada
Anders Cobel, bivši nemački ambasador u Beogradu, koji je preminuo 2009. godine, bio je u pravu: Srbija neće ući u Evropsku uniju pre 2025. To je posledica Novog pristupa, ali i "velike koalicije" demohrišćana i socijaldemokrata, koja će naredne godine predvoditi Nemačku pod sloganom "Kreiramo budućnost Nemačke". Evropi se, kažu mnogi u Berlinu, crno piše ako se Angela Merkel okrene samo svom dvorištu. A Srbiji - još crnje, jer će de fakto priznanje Kosova biti uslov >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << svih uslova.
Ako Frank Valter Štajnmajer postane šef diplomatije i Boris Tadić ponovo zauzme odgovarajuću poziciju u Beogradu, iz Berlina bi mogla da stigne i po koja dobra vest za Srbiju. Svi uslovi bi ostali isti, uključujući i već famozno 35. poglavlje, samo što bi zahvaljujući izvanrednim odnosima Štajnmajera i Tadića pojedina pravila ponekad bila tumačena u korist Beograda, priča izvor Nedeljnika, visokopozicionirani diplomata u EU
U pristupnom ugovoru Srbije s EU bilo bi izričito formulisano da Beograd ne može da blokira ne samo članstvo nego ni bilo koji korak Kosova ka članstvu u EU
"Tema Evropa ne samo da je bila izbrisana iz izborne kampanje, nego je bila precrtana i u međustranačkim pregovorima za stvaranje vlade", izjavio je bivši nemački kancelar Helmut Šmit. Eho njegovih reči se čuo i u stavovima nekadašnjeg šefa diplomatije Joške Fišera.
"Još gore su se stvari dogodile. Merkelova je pristala na minimalnu cenu rada, a socijaldemokrati su odustali od eurobondova (obveznice EU). Dakle, Evropi se piše crno", kazao je Fišer povodom sklapanja dogovora o "velikoj koaliciji" koja će voditi Nemačku u sledeće četiri godine pod sloganom "Kreiramo budućnost Nemačke".
Reči dvojice istaknutih nemačkih političkih figura navele su me da potražim agendu iz dopisničkih dana u Briselu i okrenem nekoliko brojeva telefona starih prijatelja, koji su u međuvremenu napredovali u svojim ministarstvima ključnih država članica EU ili u evropskim institucijama. Jer, ako se Berlin tako malo interesuje za Evropu, kako li se tek odnosi prema proširenju EU.
"Biće da je Cobel, sad će mu godišnjica (Anders Cobel, bivši nemački ambasador u Beogradu, umro 2009. godine, prim. aut), bio u pravu kad je govorio da Srbija neće u EU pre 2025. godine. Sada se u pregovorima primenjuje takozvani Novi pristup, mnogo stroži i mnogo duži nego što je to bio slučaj, ne samo prema državama iz proširenja iz 2004. godine, već i prema Hrvatskoj. Mada, ako Frank Valter Štajnmajer postane šef diplomatije i Boris Tadić ponovo zauzme odgovarajuću poziciju u Beogradu, iz Berlina bi mogla da stigne i po koja dobra vest za Srbiju. Da se razumemo, svi uslovi bi ostali isti, uključujući i već famozno 35. poglavlje, samo što bi zahvaljujući izvanrednim odnosima Štajnmajera i Tadića pojedina pravila ponekad bila tumačena u korist Beograda, a ne striktno primenjena kao što će to biti, najverovatnije, slučaj. Srbijom se sada bavimo na nižim nivoima i vrlo retko dolazi na dnevni red viših zvaničnika, tako da je manevar koji uglavnom imaju ministri i njihovi zamenici sužen, jer niži službenici mogu samo da primenjuju, bez interpretacija", kaže za Nedeljnik visokopozicionirani diplomata u EU.
U jednom internom dokumentu, u koji je Nedeljnik imao uvid, Berlin je formulisao svoju politiku prema Srbiji u procesu pregovaranja za članstvo u EU. Deo tih smernica je bio koptiran i u radni papir (non paper) koji je Berlin zajedno s Londonom predao svojim partnerima u EU. Ideja Berlina je veoma jasna: iskoristiti proces pregovaranja o članstvu Srbije u EU za potpunu normalizaciju odnosa Beograda s Prištinom. Srbiji bi se ostavila mogućnost da de jure ne priznaje Kosovo, ali bi de fakto morala da usvoji sve pravne akte i da ih sprovodi prema Kosovu kao prema bilo kojoj drugoj državi. Štaviše, u pristupnom ugovoru Srbije s EU, bilo bi izričito formulisano da Beograd ne može da blokira ne samo članstvo nego ni bilo koji korak Kosova ka članstvu u EU.
"Išinger (nemački ambasador, član trojke s Viznerom i Harčenkom koja je vodila dodatne pregovore o statusu Kosova 2007. godine, prim. aut) još tokom pregovora o statusu Kosova pominjao je, kao primer, sporazum dve Nemačke iz 1972. godine. Mislim da Berlin želi da vodi igru upravo u tom pravcu", kaže za Nedeljnik izvor u Savetu EU.
Evo nekih smernica pomenutog dokumenta:
- Garantovati punu normalizaciju odnosa pre završetka pregovaračko-pristupnog procesa (to znači legalno obavezujuće sporazume koji garantuju Srbiji i Kosovu put ka članstvu u EU) i postaviti ga kao uslov za zatvaranje pregovaračkog poglavlja 35 (poglavlje koje bi mogli da nazovemo: razno ili ostalo, prim. aut). To poglavlje bi bilo otvoreno u ranoj fazi pregovora i zatvoreno tek po postizanju cilja - pune normalizacije odnosa.
- Uslov normalizacije odnosa mora da bude ojačan u svakom pregovaračkom poglavlju, uključujući i merila za otvaranje i zatvaranje poglavlja. Tako bi se osiguralo da normalizacija bude dostignuta u svim poglavljima gde je odnos prema Kosovu relevantan. Pregovarači EU bi trebalo da odrede tokom skrining procesa sva poglavlja gde Kosovo moža da bude direktno ili indirektno dotaknuto.
- Kroz poglavlje 35 će se ogledati ukupan napredak Srbije ka punoj normalizaciji odnosa s Kosovom tokom pregovaračkog procesa. U saglasnosti s Novim pristupom pregovaranju, poglavlje 35 će biti među prvima na stolu za proveru podataka, i tada će biti utvrđeni ključni uslovi za ispunjavanje merila neophodnih za otvaranja poglavlja, monitorisanje napretka i na kraju njegovo zatvaranje.
- Stvoriti efikasan obavezujući mehanizam koji bi sprečio Srbiju da blokira Kosovo, po mogućstvu uneti ga u pristupni ugovor Srbije s EU, i u svakom slučaju vezati ga za zatvaranje poglavlja 35.
- Uvesti "jaku disbalansnu klauzulu" za normalizaciju odnosa na liniji Novog pristupa za poglavlja iz oblasti vladavine prava. To će omogućiti usporavanje pregovaračkog procesa u svim poglavljima, uključujući i zamrzavanje procesa otvaranja ili zatvaranja pregovaračkih poglavlja, u slučaju da Srbija ne čini zadovoljavajući napredak u normalizaciji odnosa s Kosovom.
- Uvesti "korektivnu klauzulu" na bazi Novog pristupa, što bi omogućilo EU dodatni mehanizam za suočavanje s ozbiljnim preprekama tokom pregovora ako bi se našli pred nazadovanjem ili podrivanjem procesa normalizacije.
- Suspenzivna klauzula bi bila proširena i odnosila bi se i na napredak u procesu normalizacije odnosa s Prištinom.
- Stvoriti sveobuhvatni nadzorni mehanizam i obezbediti redovno ažuriranje država članica EU o napretku.
- Posvećenost dijalogu s Prištinom u cilju rešavanja tehničkih, pravnih i drugih pitanja u procesu normalizacije odnosa.
- Snažna uloga visokog predstavnika i Evropske komisije bila bi od posebne važnosti za nastavak dijaloga i monitorisanje implementacije postignutih dogovora.
- Cilj je da pregovarački proces ne omogući samo da Srbija postane članica EU, već njen uspešan član.
Dakle, pregovarački proces s EU, u očima Berlina, trebalo bi da odigra ulogu kolektivne psihoanlize u kojoj bi Srbi morali da nauče da žive sa činjenicom da je Kosovo nezavisno, i da se po mogućstvu ne sekiraju mnogo zbog toga.
"Merkelova je obećala Nemcima dugu pauzu u procesu proširenja EU posle ulaska Hrvatske, i službenici u Berlinu će koristiti sve dozvoljene mehanizme da odugovlačenjem pregovara svih balkanskih država koje su u pregovaračkom procesu, to obećanje Merkelove ostvare. Novi pristup koji je usvojila Evropska komisija, podrazumeva ispunjavanje uslova ili merila za otvaranje poglavlja dok je za zatvaranje poglavlja predviđena ne samo implementacija već i određeni visok nivo efikasnosti u primeni usvojenih zakona ili reformi. Sve to samo po sebi garantuje dugi pregovarački proces. Primera radi, države koje su ušle 2004. godine u EU su automatski otvarale poglavlja po završetku skrininga bez ikakvih uslova, a za zatvaranje su morala samo da usvoje zakone, akcione planove i reforme, bez davanja bilo kakvog dokaza o njihovoj uspešnoj primeni. Eto zašto je nemoguće ponoviti iskustvo Slovačke, a bojim se da Srbija neće uspeti ni da izjednači brzinu pregovaranja Hrvatske", kaže za Nedeljnik sagovornik u Evropskoj komisiji.
Za Nemce, kreiranje njihove budućnosti počeće od zakonskog ustavnovljavanja minimalnih plata, izdašnijih penzija, investicija, povećanja javne potrošnje, putarinu će plaćati samo stranci, dvojno državljanstvo će biti omogućeno za emigrantsku decu rođenu u Nemačkoj. To su najznačajniji rezultati višenedeljnih trojnih pregovora lidera vodećih partija desnog i levog centra: Angele Merkel (Demohrišćanska unija, CDU), Horsta Sihofera (Hrišćansko-socijalna unija, CSU). i Zigmara Garbijela (Socijaldemokratska partija SPD), o formiranju nove, treće po redu u istoriji Grosse Koalition.
Sporazum na 185 strana koji su potpisali pomenuta tri lidera u zgradi SPD, koja nosi ime Vilija Branta, da bi postao operativan od 17. decembra, kad bi trebalo da se formira nova vlada u Bundestagu, mora da dobije zeleno svetlo blizu pola miliona članova SPD, tačnije 474.000. Oni će pismenim putem dostaviti svoje mišljenje, od 8. do 12. decembra, a dva dana kasnije će biti objavljen rezultat referendumskog izjašnjavanja o političkom tangu SPD sa dvema sestrinskim strankama demohrišćanskog desnog centra.
Podsetimo, CDU i CSU su na poslednjim izborima u septembru ostvarili najbolji rezultat od pada Berlinskog zida i ujedinjenja dve Nemačke. Merkelova je osvojila 41,5 glasova okrznuvši apsolutnu većinu u Bundestagu, demohrišćanima je nedostajalo samo pet mesta da bi stigli do magičnog broja 316. Međutim, politički zagrljaj s Merkelovom pokazao se smrtonosnim, kako za SPD četiri godine ranije, kad su socijaldemokrati ostvarili najgori rezultat u istoriji na demokratskim izborima, tako i za Liberalno-demokratsku partiju(FDP) koja nije prešla izborni prag na septembarskom izjašnjavanju građana.
Upravo je to jedan od razloga što unutar SPD postoje delovi stranke koji su vrlo skeptični prema ponavljanju vrlo traumatičnog iskustva s demohrišćanima u periodu od 2005. do 2009. godine. Ključni element koji je prevagnuo u korist "velike koalicije" ogleda se u prihvatanju Merkelove da se zakonski reguliše visina minimalne cene rada i da se poveća iznos najnižih penzija.
Osim kancelarke Merkel, svoju fotelju će sačuvati i ministar finansija Volfgang Šojble i ministar odbrane Tomas de Malcijer. Kao što je to bio slučaj 2005. godine, kad je formirana druga Grosse Koalition, i ovog puta će biti napravljen izuzetak od ustanovljenog pravila iz 1966. godine da je šef diplomatije automatski i vicekancelar. Frank Valter Štajnmajer bi trebalo ponovo da vodi nemačku diplomatiju, bio je ministar spoljnih poslova od 2005. do 2009. godine, ali će vicekancelarsku ulogu imati lider SPD Zigmar Gabriel, kao što je imao njegov prethodnik na čelu socijaldemokrata Franc Muntefering. Osim vicekancelarske uloge Gabriel bi trebalo da dobije ekonomiju i energetiku.
Ovo će biti i poslednji kancelarski mandat Merkelove s obzirom na to da je obećala da će se po njegovom isteku povući, posle 12 godina provedenih na čelu najmoćnije evropske države.
Plan i program treće vlade Angele Merkel
Najvažnije tačke koalicionog programa obuhvaćeni su u delovima koji se tiču investicija, minimalne cene rada, penzija, državljanstva, energije, transporta, porodice i odnosa u Evropi.
INVESTICIJE
Koalicioni program predviđa povećanje budžetske potrošnje za 23 milijarde evra, to je polovina iznosa koji je zahtevao SPD koji je morao i da odustane od povećanja poreza na prihode najbogatijih građana. Merkelova je postavila samo dve crvene linije koje nisu mogle da budu predmet pregovora: povećanje poreza na prihode građana i povećanje duga. Povećana budžetska potrošnja je moguća zahvaljujući akumuliranom suficitu Berlina koji je akumulirao u trgovinskoj razmeni, pre svega s partnerima u EU, zbog čega je i došao na udar kritika u Briselu, i koji će po svim prognozama, ostati visok i u sledećih nekoliko godina.
Cilj povećanja potrošnje je podizanje društvenog standarda do kraja mandata predstojeće vlade i postizanje pune zaposlenosti do 2017. godine. U prevodu to znači da nezaposlenost siđe sa aktuelnih 6,8 odsto na 3. Pomenute 23 milijarde evra biće utrošene na penzije, infrastrukturu, obrazovanje. Šest milijardi evra će biti investirano u škole i vrtiće, pet milijardi u infrastrukturu.
MINIMALNA NADNICA
U svoje velike pobede, SPD knjiži uvođenje zakonskog regulisanja minimalne cene rada koja će iznositi 8,50 evra po satu. Do sada su cenu rada isključivo utvrđivali poslodavci i sindakati. Od 2016. minimalna cena rada biće obavezna na celoj teritoriji Nemačke. Sa novom minimalnom cenom rada, Nemačka će se pridružiti državama koje u EU imaju najveće prosečne plate, poput Luksemburga, Holandije, Belgije i Francuske.
PENZIJE
Dogovor budućih partnera u „velikoj koaliciji" predvideo je i niz mera za penzionere, počev od uspostavljanja donjeg limita za minimalnu penziju koja neće moći da bude manja od 850 evra. Usvojen je i predlog Merkelove da se ženama računa u radni staž i vreme koje su provele na materinskom odsustvu.
PORODICA
Prava zajednica, bila ona bračna, vanbračna, hetero i homoseksualna - jednaka su. Eliminisan je svaki oblik diskriminacije. Ipak, demohrišćani su ostali neumoljivi po pitanju usvajanja dece istopolnih bračnih supružnika, kojima će ta mogućnost i dalje biti negirana.
DRŽAVLJANSTVO
Jedna od istorijskih bitaka SPD, koji je u poslednje vreme prisvojila Angela Merkel, jeste pravo na dvojno državljanstvo emigrantske dece rođene između Odre i Rajne i Alpa i Baltičkog mora. "To je veoma važan pokazatelj da su emigranti dobrodošlil u Nemačkoj. Mi želimo te mlade ljude i želimo da oni postanu integralni deo našeg društva", rekla je Merkelova.
ENERGIJA
Dogovor demohrišćana i socijaldemokrata projektuje povećanje udela energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji sa 25 odsto do 2025. godine, kako je to bilo prethodno zacrtano, na 40-45 odsto.
TRANSPORT
Nacionalni putevi nisu u baš najboljem stanju i nedostaje novac da bi se oni popravili, pa će biti uvedena putarina za strance. Međutim, već na samu najavu mogućeg usvajanja takvog zakona reagovala je Evropska komisija stavljajući do znanja da bi on bio u suprotnosti sa direktivom EU o zabrani diskriminacije državljana drugih članica EU. Pretpostavlja se da će Nemačka primeniti recept iz Švajcarske po kojem su svi dužni da plate godišnju "vinjetu" ako koriste puteve, s tom razlikom što će osobama koje plaćaju auto-osiguranje u Nemačkoj ta suma biti refundirana.
EVROPA
"Bićemo velika koallicija koja će obaviti veliku misiju za Nemačku. Nećemo dozvoliti da se stvori dužnička EU već Unija stabilnosti. Radićemo na tome da ostane na snazi pravilo da svaka država odgovara za svoj dug", bila je jasna Merkelova.
Pogledaj vesti o: Angela Merkel
