Izvor: RTS, 02.Jun.2011, 19:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija u EU interes Hrvatske
Strateški interes Hrvatske je da svi njeni susedi, uključujući i Srbiju, uđu u Evropsku uniju, rekao predsednik Hrvatske Ivo Josipović. Nadam se da će se problem međusobnih tužbi rešiti dogovorom, kaže Josipović.
Punopravno članstvo naših suseda u EU, uključujući i Srbiju, strateški je interes Hrvatske, što je više puta naglasila i premijerka Jadranka Kosor, kaže hrvatski predsednik >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Ivo Josipović.
Kad je reč o Srbiji, ni u kom trenutku nećemo bilateralne odnose mešati sa pristupnim pregovorima, rekao je hrvatski predsednik i dodao da je Kosorova dala veoma jasan signal time što je predala premijeru Srbije Mirku Cvetkoviću prevod pravnih tekovina EU.
"Naše je iskreno opredeljenje da svim našim susedima pomognemo na svaki način u političkom smislu, pa naravno, i nekim iskustvima iz pregovora", rekao je Josipović u intervjuu agenciji Tanjug.
Osvrnuvši se na regionalnu saradnju kao jedan od uslova za dalje evrointegracije obe zemlje, hrvatski predsednik ističe da treba skupiti snage da, bez obzira na međusobne tužbe Hrvatske i Srbije za genocid, dve zemlje razvijaju odnose i rešavaju probleme koji postoje.
Tužbe su, podseća Josipović, u domenu rada dveju vlada, ali je "očito da se još nisu stekli uslovi za njihovo povlačenje".
"Bitno je da se ispune očekivanja koja su izražena u tužbama, potom se postavlja pitanje da li one imaju smisla. Ja sam sklon tome da se problemi, ako je ikako moguće, rešavaju dogovorom, a ne sudom", navodi Josipović.
Međusobni problemi
Prema njegovim rečima, najveći problem jeste utvrđivanje sudbine oko 1.800, 1.900 nestalih, ali tu su i pitanje povratka kulturnog blaga, kao i potpuna saradnja na otkrivanju i kažnjavanju ratnih zločina.
"Tu su učinjeni pomaci. Cenim ono što se radi u Specijalnom sudu u Beogradu", rekao je Josipović.
Hrvatski predsednik kaže da je iz Hrvatske odneseno vrlo mnogo kulturnog blaga koje nije još vraćeno. "Nešto jeste vraćeno i tu je napravljen napredak, što je zasluga predsednika Tadića", objašnjava Josipović.
Govoreći o značaju hapšenja Ratka Mladića za Srbiju i za region, Josipović ocenjuje da će to, svakako, doprineti regionalnom pomirenju i podići ugled Srbije.
"Hapšenje Mladića je bila međunarodna obaveza Srbije. Izvršavanje jedne takve obaveze doprinosi afirmaciji Srbije i u regionu i šire, rekao je Josipović, uz napomenu da će taj gest Srbije, svakako, biti dobro prihvaćen u BiH, ali i u Hrvatskoj, i da će doneti određenu katarzu, posebno u odnosu na rodbinu žrtava.
Josipović, takođe, veruje da bi bilo pravedno da se optužnica protiv Mladića proširi tako da se obuhvate i zločini počinjeni u Hrvatskoj, poput onog u Škabrnji, a za koje se Mladić može smatrati odgovornim.
Slučaj Mladić i slučaj Gotovina
Upitan kako komentariše činjenicu da su hapšenje Mladića pozdravile i vlasti u Srbiji i većina srpske javnosti, dok je haška presuda hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču izazvala šok u Hrvatskoj, pa i kod njega lično, Josipović kaže da to nikako ne znači da Hrvatska nije svesna da je bilo zločina nad Srbima.
"Potpuno je nesporno, i danas nema nikog ozbiljnog u Hrvatskoj ko ne bi bio svestan činjenice da su i sa hrvatske strane počinjeni zločini, posebno kada je reč o hrvatskim građanima srpske nacionalnosti. Ono što može izazvati nezadovoljstvo je konkretna presuda", odgovara Josipović uz objašnjenje da je ona za njega sporna sa pravne tačke gledišta.
"Nije sporno da je bilo zločina, samo je taj koncept zajedničkog zločinačkog poduhvata, kad se pravno primeni na neki konkretni zločin, pun dilema", kaže hrvatski predsednik.
Prema njegovom mišljenju, ni tzv. Brionski transkripti koji, prema oceni Haga, impliciraju da je hrvatski vrh znao za zločine u operaciji "Oluja" ne mogu biti dokaz da je bilo udruženog zločinačkog poduhvata, kako je rečeno u presudi Gotovini i Markaču.
"Ne znači da je kriv svako u koga se upre prstom, treba to i dokazati. Ipak, bili zadovoljni presudom ili ne, poštujemo i presude i instituciju haškog suda", istakao je Josipović.
Hrvatska, dodaje on, i sama procesuira ratne zločine nad Srbima, a trenutno se vode postupci protiv 95 pripadnika hrvatskih vojnih i policijskih snaga i biće ih verovatno još.
Podrška povratnicima
U očekivanju donatorske konferencije za izbeglice povratnike, Josipović kaže da se mora dati podrška ljudima, bilo da žele da se vrate u Hrvatsku ili da ostanu u Srbiji, a onima koji odluče da neće nazad u Hrvatsku, mora biti jasno da je njihova imovina tu, da im je dostupna i da imaju pristup toj imovini.
Hrvatski predsednik je pripadnike manjina ponovo pozvao da izađu na manjinske izbore 10. jula, podsećajući da je Samostalna demokratska srpska stranka član vladajuće koalicije.
Što se tiče problema neažuriranih tajnih optužnica protiv Srba iz Hrvatske za ratne zločine, Josipović kaže da je tu dosta urađeno u saradnji sa Srbijom i da je od skoro 4.000 optužnica ostalo oko hiljadu, ali da oni koji su realno optuženi ne mogu očekivati da će se odustati od optužnice.
Dve zemlje su postigle uspeh i u saradnji u borbi protiv organizovanog kriminala.
"Kad dođu stranci, s ponosom kažem, hvaleći i jednu i drugu državu, da su Hrvatska i Srbija zaključile i taj osetljivi ugovor o saradnji u borbi protiv organizovanog kriminala, i sporazum o saradnji na progonu ratnih zločina, pa čak i ugovor o vojnoj saradnji, što mislim da je posebno važno nakon proteklog rata.
"To je znak da i politička svest i opšta svest u obe zajednice, i hrvatskoj i srpskoj, idu u dobrom pravcu", ocenjuje Josipović.
Hrvatski predsednik se dotakao i problema BiH, iznoseći mišljenje da se tu rešenja ne mogu nametnuti spolja. "Onaj ko misli da će se narodima i građanima BiH nametnuti rešenja, jako se vara", istakao je Josipović.
.jpg)
