Izvor: B92, 23.Nov.2011, 00:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija treba da se drži Nemačke
Beograd -- Promene na geostrateškoj i ekonomskoj mapi Evrope, koje je predvideo profesor sa Harvarda Najl Ferguson, uzburkale su svetsku javnost, piše Pres.
Polemika se vodi i u zemljama bivše Jugoslavije, jer on države u regionu vidi kao integralni deo nove Evrope pod nemačkom dominacijom.
Ferguson je predvideo da će se EU ubrzo raspasti istupanjem Velike Britanije i skandinavskih zemalja, a da će biti formirane Sjedinjene evropske Države sa sedištem u Beču, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kao svojevrsna reinkarnacija Austrougarske ili Svetog nemačkog carstva.
U takvoj Evropi najveći hegemon će biti Nemačka pošto će kao ekonomski najjača sila za sebe vezati male evropske države uključujući Srbiju, Hrvatsku i BiH.
Saradnik Instituta za međunarodnu politiku Dragan Petrović kaže da snaga nemačke ekonomije i njen uticaj u evropskim odnosima nisu sporni, ali da Fergusonova vizija neopravdano isključuje faktore Rusije i Francuske.
Ferguson je stavio akcenat na činjenicu da su Englezi većinom evroskeptici, kao i da u srednjoj Evropi i na Balkanu postoji kulturni uticaj Nemačke i propale Austrougarske.
„Međutim, koreni izvorne ideje formiranja EU suprotni su takvoj viziji. EU je nastala u bipolarnoj podeli sveta na istočni i zapadni blok, upravo jer takva podela nije odgovarala Francuskoj, koja nije želela da ostane u zapadnom svetu pod hegemonijom Amerike i Velike Britanije."
„Saveznika je našla u Zapadnoj Nemačkoj, kojoj takođe takva podela sveta nije odgovarala. Francuzi su tu zajednicu zamislili bez Engleza, De Gol nije dopuštao da Velika Britanije uđe u tadašnju EEZ dok je bio živ. To što iznosi Ferguson je anglosaksonska platforma jer Britancima i Amerikancima odgovara centralizovana Evropa u kojoj je Nemačka hegemon, a Francuska skrajnuta" , smatra Petrović.
On tvrdi da je ostvarenju najbliža ideja o razvoju EU na dva koloseka, o kojoj je nedavno govorio predsednik Francuske Nikola Sarkozi.
To će značiti da najjače evropske države neće prelivati svoja sredstva manjim državama, a moći će konkurentno da pregovaraju sa ostalim svetskim centrima moći, pre svega Amerikom i Rusijom, koja planira svoj proces evroazijskih integracija.
„Hipotetički je moguće da Srbija bude pod hegemonijom Nemačke. Na našem prostoru se ukrštaju četiri centra uticaja - nemački, angloamerički, ruski i manjim delom turski. Najverovatnije je da će Srbija, kao i u 19. veku, lebdeti između tih centara, tražeći najbolje načine za ostvarenje svojih interesa. U našem narodu i dalje će sigurno biti većinsko raspoloženje da se uđe u evropske integracije u kojima bi hegemoniju delile Francuska i Nemačka, dok za Evropu pod Nemačkom ne verujem da će biti prihvaćena" , kaže Petrović.
