Izvor: Politika, 10.Feb.2015, 09:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija treba da prihvati spoljnu politiku EU
Nisam naklonjen ideji da Beograd dela kao posrednik između Rusije i EU, o čemu se povremeno govori
Ovogodišnje srpsko predsedavanje Oebsu povod je da u poseti Beogradu ovih dana boravi poslanik Bundestaga i izaslanik nemačke vlade za saradnju s Oebsom Gernot Erler. Budući da će upravo Nemačka dogodine naslediti Srbiju na kormilu ove organizacije, diplomata ističe ulogu Beograda kao posrednika za rešavanje ukrajinske krize.
„Po mom viđenju, u tome se krije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << šansa Srbije, kao predsedavajuće Oebsu, da se u okviru svojih tradicionalnih odnosa prema Rusiji zauzima za rešavanje krize. Važno je da Rusija i od partnera s kojima održava poseban odnos primi poruku da norme i vrednosti međunarodnog prava i Oebsa moraju da se poštuju. U to spada i nedvosmisleno izjašnjavanje za nepovredivost granica u Evropi i neprimenu sile za rešavanje međudržavnih odnosa. Međutim, nisam toliko naklonjen ideji da Srbija dela kao posrednik između Rusije i EU, o čemu se povremeno govori. Srbija je već u procesu pregovora i želi da postane članica Evropske unije, što će reći da prihvata njenu spoljnu politiku. Smatram da je to upravo ono što bi Beograd trebalo da uradi. Međutim, to se ne slaže s ulogom Srbije kao posrednika između EU i trećih”, kaže Erler za „Politiku”.
Budući da ste jedan od vodećih nemačkih eksperata za odnose s Rusijom, koja škola mišljenja vam je bliža: ona koja zastupa nastavljanje sankcionisanja Moskve ili ona koju zagovaraju nemački privrednici – da je najbolje okončati kaznenu politiku prema Rusiji?
Sankcije same po sebi nisu politička strategija, već sredstvo za postizanje cilja. Sankcijama treba da se potkrepe očekivanja Zapada prema Rusiji, da konačno preduzme neophodne korake u pravcu deeskalacije situacije u istočnoj Ukrajini i da ono što je dogovoreno sprovede u delo. Kad budemo videli da se to desilo, možemo vrlo brzo i da opozovemo sankcije.
Šta mislite o nagađanjima da bi SAD mogle da daju zeleno svetlo za isporuku naoružanja Ukrajini?
Nama su iz SAD stigle jasne poruke da odluka još nije doneta. I to je dobro! Mi smo u Evropskoj uniji složni da se ovaj konflikt ne može rešiti vojnim sredstvima. Stoga nećemo posustati u nastojanjima da nađemo diplomatsko rešenje.
Specijalni izaslanik Oebsa za Ukrajinu Volfgang Išinger pozdravio je takve spekulacije...
Savezna kancelarka i nemački ministar spoljnih poslova nedvosmisleno su se protivili isporukama oružja. S rečima ambasadora Išingera, koji kaže: „Ponekad je potreban pritisak kako bi se postigao mir”, teško je ne složiti se. Utoliko je dobro da je i Vašington spreman da izvrši pritisak političkim i ekonomskim sredstvima.
Kako procenjujete dalji tok ukrajinske krize ove godine? Da li će doći do raspleta ili do dalje eskalacije, pa i rata?
Svedoci smo rata koji je dosad odneo više od 5.000 života. Postoji opsežan dogovor o prekidu vatre, Protokol iz Minska, koji su strane u konfliktu potpisale 5. septembra 2014. godine. To je put kojim svi sada konačno moraju da krenu. Tek kada u tome uspemo i kad oružje zanemi, možemo sa svim akterima da započnemo razgovore o održivom političkom rešenju.
Kakav je uticaj Nemačke unutar takozvanog Normandijskog formata (uz Ukrajinu, Rusiju i Francusku)? Spekuliše se da je Berlin ušao u taj format da bi mogao da utiče na rasplet ukrajinske krize...
Berlin se nije nametnuo. Ipak, imajući u vidu naše bliske odnose s Rusijom u oblasti politike, ekonomije i energetike, pa i u oblasti obrazovanja, kulture i nauke, postojala su od samog početka velika očekivanja prema nama. Mi ta očekivanja tumačimo i kao veliku, uz to i evropsku odgovornost, i zato usaglašavamo svoje stavove sa Francuskom, Poljskom i drugim državama Evropske unije i SAD. Sloga unutar Evrope i konsenzus sa drugim zapadnim partnerima – to je naša snaga koju neizostavno moramo održati i sačuvati.
Dragan Vukotić
objavljeno: 10.02.2015.
.jpg)
