Izvor: Politika, 11.Mar.2013, 13:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija razgovara: Ima li para za CERN
Radivoje Mitrović: Borićemo se da se za 2014. godinu poveća izdvajanje za nauku, čime ćemo rešiti problem učešća naših naučnika u CERN-u, kao i na skupovima u inostranstvu, nabavku literature, usavršavanje…- Petar Adžić: Važno je da se članarina plati jer je članstvo u CERN-u predvorje Evropske unije. Nama fizičarima će biti isto, od tog novca ne vidimo ništa, decenijama se snalazimo kako znamo i umemo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Iako država tvrdi da naše članstvo u Evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja nije dovedeno u pitanje, jer će članarina za CERN biti plaćena, dodatni problem je nastao za 25 srpskih naučnika koji tamo rade, a od države ne dobijaju sredstva za putovanja, smeštaj niti za troškove eksperimenata.
O tome kako je bilo moguće da za najumnije glave Srbije nije predviđen novac u budžetu, razgovarali smo s profesorom dr Radivojem Mitrovićem, državnim sekretarom u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, i profesorom dr Petrom Adžićem, fizičarem, šefom tima naših naučnika u CERN-u.
Mitrović: Pare su predviđene, pitanje je mere. Od prihoda u budžetu treba da rasporedimo novac na sve oblasti nauke, od arheologije i astronomije do šumarstva. Činjenica je da se za nauku nedovoljno izdvaja. Ugovor o pridruženom članstvu Srbije u CERN-u potpisan je početkom prošle godine, za koji je budžet usvojen u decembru 2011. Danas govorimo o posledicama budžeta s kraja 2012, koji je više nego restriktivan, posebno kada su nauka i obrazovanje u pitanju. Uprkos tome u prvoj polovini godine uplatili smo polovinu članarine, a u drugoj polovini godine još deset odsto. Uvek smo imali naučnike u CERN-u, a oni su uvek zauzimali visoko mesto. Čak i u vreme sankcija naši ljudi su ostajali u CERN-u, doduše ne pod našom zastavom…
Adžić: Među tim ljudima sam ja, u CERN-u sam od 1981. godine.
Politika: Koliko je ostalo da se uplati?
Mitrović: Uplaćeno je 60 odsto, ostalo je 40 procenata, a mislim da su se stekli uslovi za izmirenje te obaveze. Drugi deo problema je činjenica da za finansiranje putovanja i boravka naših naučnika tamo nije bilo dovoljno novca. Narednih nedelja pokušaćemo da to rešimo. Ideja je da za članarinu ne dajemo novac nego proizvode i usluge. Imamo lepezu rešenja.
Adžić: To je pretpostavka, nije to još realno. Proverićemo i znaćemo za nekoliko nedelja da li to može. Nismo sigurni, proučićemo ugovor. Tačno je da se tako nekada radilo.
Mitrović: Bilo bi to višestruko korisno: forsirali bismo domaću proizvodnju, izvozili robu najrespektabilnijoj naučnoj instalaciji. Recimo „Lola korporacija” je 1998. isporučila komponente za tu instalaciju, „Zastava alati” su za njih uradili čelične diskove, hidraulične džekove...
Adžić: Učešćem u našim projektima, i pre nego što je Srbija ušla u CERN, omogućili smo našim kompanijama da preko nas dobiju posao. Dve su to dobro iskoristile. Ogromno obrazovanje koje stičemo tamo donosimo u naše matične kuće. Naši mladi ljudi posećuju najcenjenije CERN-ove škole. Kao fizičari koji smo više decenija tamo omogućili smo našim samopregornim radom uz minimalna sredstava da država stekne pravo da aplicira i formalno uđe u CERN. Do sad smo, kao što znate, radili pod zastavama drugih država – Grčke, Amerike, Švajcarske… Ulaskom Srbije u CERN, fondovi koje smo koristili su nestali. Nemamo pravo na njih. Podrazumeva se da država koja je ušla u CERN podržava svoje istraživače. To smo čekali, nismo dočekali, a verujemo da hoćemo jer ne verujemo da ne postoji dobra volja.
Politika: Koliko je u CERN-u naših naučnika i kako se snalazite?
Adžić: Tridesetak. Snalazimo se sa stranim parama iz budžeta koji su već iscrpljeni. Imamo nekoliko kolega koji su stalno ili povremeno plaćeni u CERN-u. Oni tamo moraju da nastave da rade, ne smeju da prekinu. Mi koji dolazimo i odlazimo povremeno, za koje nema para, obustavili smo rad od prvog januara. Sedimo ovde. Sve je svedeno na elektronsku poštu i konferencije posredstvom video-linkova.
Politika: Koliko puta godišnje odlazite u CERN?
Adžić: Četiri do šest puta, to su kratki boravci od nedelju dana do dve nedelje. Problem je što mi kao i svaka istraživačka grupa, a ima oko 180 institucija iz 40 država sveta, moramo da se pokoravamo određenim pravilima samog eksperimenta. U toku godine imamo određen broj poslova, takozvani servisni rad, koji moramo da ispunimo. Po istraživaču, to je oko tri meseca. Ne pitaju da li će nam država platiti. Kako da ispunim tu normu? Nikako. Prošle godine sam prebacio na ovu godinu, za ovu godinu ću prebaciti na sledeću – neće doći do isključenja, jer stalno sa mnom razgovaraju, a ja kukam i molim. Ako se napravi izuzetak s jednom državom, odmah to i druge traže. Problem sa članstvom nije akutan za nas naučnike – jeste za državu.
Politika: Koje je rešenje po vašem mišljenju?
Adžić: Svi koji radimo u CERN-u smatramo da je od početka nepravedno prihvaćeno da resorno ministarstvo plaća članarinu. To je državna obaveza, plaća se iz državnih kasa, odnosno budžeta Ministarstva spoljnih poslova. Ministarstvo prosvete i nauke tako bi se rasteretilo troškova, a nestalo bi uvreženo mišljenje „da država plaća članarinu zbog nekih fizičara”. Nama to ne treba, od tog novca ne vidimo ništa. Važno je da se članarina plati jer je članstvo u CERN-u predvorje Evropske unije. U toku pet godina, koliko traje pridruženo članstvo, CERN-ov savet, najviše telo, ocenjivaće ekonomsko ponašanje i rad Srbije i ukoliko budu nezadovoljavajući neće izglasati permanentno članstvo.
Mitrović: Za ovaj razgovor pripremio sam izveštaj o finansiranju CERN-a: u 2005. uplaćeno je 1.900.000 dinara, u 2006. – devet miliona, u 2007. nije uplaćeno ništa, u 2008. – 10 miliona dinara, samo za „Atlas” u 2009. uplaćeno je četiri miliona, u 2010. godine 8,5 miliona dinara, a u 2011. – 12,6 miliona. Za 2012. uplaćeno je 64 miliona dinara, znači pet i po puta više nego u 2011.
Adžić: Nemojte, Radivoje, ljudi će pogrešno shvatiti. To nije naš novac, od toga mi ništa ne vidimo, sve ide u budžet eksperimenta. Realno, to je kap u moru. Ali, to su mogućnosti države. Članarina koju dugujemo za 2012. postaje opasna zbog 2013. Nama fizičarima će biti isto. Postojali smo i radili i pre ulaska države u CERN i sada tamo radimo.
Mitrović: Sad bi „Politika” mogla da pita da li država ima rešenje.
Politika: Ne samo rešenje. Da li su Srbiji potrebni njeni naučnici u CERN-u?
Mitrović: Eh, sad...
Adžić: Radivoje, ne sviđa vam se pitanje?
Mitrović: Vi naučnici stalno pitate koliko država čini za vas, a ja u ime države pitam koliko ste vi u stanju da učinite za državu. Evo, pali smo na ispitu, nemamo laboratorije za ispitivanje najbanalnijih stvari, poput mleka. To je stvar naučnika, a ne da dele lekcije preko novina.
Adžić: Evo šta naučnici mogu da urade za državu: otvorili smo vrata za državu u instituciji koje je najidealnije mesto za primenu najnovijih i najboljih tehnologija. Ne govorim samo o fizici, već o svim vrstama inženjerstva, informatici, biomedicini, to je sve na vrhunskom nivou i država mora tu da vidi interes.
Politika: Kako birate ko će da ide u CERN?
Adžić: Kao mentori biramo najuspešnije saradnike i asistente. Imamo Komisiju za saradnju s CERN- om, koju vodim već 10 godina, koja utvrđuje ko je dovoljno kvalitetan da radi u CERN-u. Međutim, u CERN-u se pojavljuju neke kolege kojima je Ministarstvo sporadično davalo novac, a njihov rad nije najvišeg kvaliteta i obima. Jeste interes Srbije da tamo bude što više ljudi, ali ne može baš svako da radi u CERN-u. Decenijama smo gradili naš imidž i zato Ministarstvo mora nas kao najmerodavnije da pita oko izbora ljudi.
Mitrović: U Ministarstvo nam stižu imejlovi ljudi koji su se, zahvaljujući ličnim poznanstvima, uključili u rad CERN-a, oni smatraju da je ova komisija privilegovana i mislim da bi valjalo organizovati neku vrstu panela. Bilo bi dobro da se uključe i druge struke, posebno društvene, kao i da i drugi univerziteti sagledaju svoje mogućnosti i takođe se angažuju.
Politika: Da se vratimo – da li država ima rešenje?
Mitrović: Najbolje bi bilo da se članarine vode u Ministarstvu spoljnih poslova, da se o tome staraju diplomatska predstavništva, da to vodimo kao međunarodno preuzetu obavezu, a da ovaj drugi deo ide preko resornog ministarstva.
Ova godina će biti problem, ali ćemo ga rešiti. Za 2014. godinu naša koncepcija je sledeća: procenat izdvajanja Srbije za nauku je bio donedavno 0,27 od BDP-a…
Adžić: Najmanji u Evropi, ako ne računamo Albaniju.
Mitrović: Da.U Strategiji naučnog i tehnološkog razvoja je zapisano da do 2015. treba da naraste do jedan odsto. Ako bismo se akcionim planovima, koji će uskoro ići na Vladu, izborili za opredeljenje vlade da se u 2014. godini izdvajanje za nauku značajnije poveća, rešili bi problem učešća naših naučnika u CERN-u, nabavke naučnostručne literature , učešće naših naučnika na relevantnim skupovima u inostranstvu, rešili bi pitanje štampanja jednog broja monografija, jer i tu ima preterivanja, postdoktorskog usavršavanja mladih naučnika, jer je i to problem… Ja znam da ovakav moj pristup može da naiđe na protivljenje sindikata, jer ne govorim o zaradama, ali i mi koji se bavimo naukom moramo da podelimo sudbinu i teškoće svih građana. Moramo u narednim nedeljama stvoriti javno mnjenje, a tu je velika uloga i vas medija, da je ovo od životnog značaja za Srbiju jer se ogroman set problema rešava minimalnim povećanjem procenta u budžetu, to zaista nisu velika sredstva.
Politika: Šta će do tada da rade naučnici kojima je sada potrebna pomoć?
Mitrović: Nije Srbija jedina država koja ima tu vrstu teškoće, treba i to reći. U svakom slučaju, narednih dana i nedelja ćemo tragati za rešenjima i siguran sam da će tim rešenjem biti zadovoljni i naučnici i država i poreski obveznici.
Sandra Gucijan, Milenija Simić Miladinović
objavljeno: 11.03.2013.
