Izvor: Studio B, 10.Dec.2010, 12:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbija posvećena zaštiti ljudskih prava

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer i koordinator UN u Srbiji Vilijam Infante ocenili su u Beogradu da je Srbija posvećena zaštiti ljudskih prava, ali da ima mesta za napredak u toj oblasti.

Dežer je na skupu povodom Međunarodnog dana ljudskih prava izrazio zadovoljstvo što se Srbija nalazi među zemljama koje poštuju demokratski koncept i izrazio zahvalnost svima koji ulažu napore da zaštite ljudska prava.

Posle emitovanja filma o borcima >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << za ljudska prava, Dežer je rekao da će Izjava EU o ljudskim pravima koju je danas objavila visoka predstavnica EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Ketrin Ešton biti dobar putokaz za strategiju koja će olakšati rad borcima za ljudska prava.

U Izjavi kojoj se pridružila i Srbija, naglašeno je da EU podržava one koji brane ljudska prava, i da je osnovala fond od 40 miliona evra koji je dostupan od 2007. godine organizacijama za ljudska prava. Samo ove godine više od 150 ugroženih boraca za ljudska prava dobilo je političku i finansijsku pomoć EU.

Na skupu je uručena i finansijska podrška organizacijama u Srbiji koje se bave pitanjima ljudskih prava među njima i Fondu za političku izuzetnost, Beogradskom centru za ljudska prava, Grupi 484 i mnogim drugim.

"Borci za ljudska prava u Srbiji daju veliki doprinos stvaranju tolerantnog identiteta Srbije ali i preuzimaju na sebe veliki rizik u svojim naporima za plemenitije društvo", rekao je Infante. On je ocenio da je na polju ljudskih prava u Srbiji napravljen napredak posebno stvaranjem Saveta nacionalnih manjina i radom ombudsmana, ali da ima još problema kojima treba posvetiti pažnju.

Govoreći o odlasku ombudsmana Saše Jankovića u Oslo, Infante se osvrnuo i na Nobelovu nagradu za mir koju neće biti u mogućnosti da primi kineski disident Liju Sjaobo rekavši da uručenje nagrade nije toliko važno već da je "važno ono što nagrada predstavlja a to su vrednosti za koje se moramo boriti". Prisustvo predstavnika Srbije u Oslu pozdravio je i Dežer rekavši da se "mogu zatvoriti granice, cenzurisati mediji i blokirati internet stranice ali da će boric za ljudska prava uvek preneti poruku".

Na skupu je minutom ćutanja odata pošta predsednici Komiteta pravnika za ljudska prava Biljani Kovečević-Vućo koja je preminula u aprilu ove godine.

Nizom manifestacija obeležen Međunarodni dan ljudskih prava

Predsednik vladine komisije za nestale Veljko Odalović ocenio je da se u regionu stvara povoljan ambijent za rešavanje sudbine nestalih i da to potvrđuje i činjenica da će ta tema imati prioritet u dijalogu Beograda i Prištine.

"Raduje da će dijalog Beograda i Prišine praktično početi pitanjem nestalih ili će to biti jedna od prioritetnih tema", rekao je Odalović na konferenciji za novinare u Beogradu koju je povodom Međunarodnog dana ljudskih prava organizovalo Udruženje porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji.

Prema rečima Odalovića, "da sudina nestalih dobija sve veći značaj i na unutrašnjem i na međunarodnom planu", a samim tim donosi i veću nadu u rešavanju problema, pored dijaloga Beograda i Prišitne, potvrđuju i susreti lidera regiona u Banjaluci i predsednika Srbije i Hrvatske Borisa Tadića i Ive Josipovića u Vukovaru.

Podsećajući da u regionu nije rešena sudbina oko 14.000 nestalih od čega na Kosovu 1.820, Odalović je naveo da je za rešavanje tog pitanja veoma važna i saradnja sa Kforom i međunarodnom zajednicom.

Jedan od najvećih problema je i to što u mrtvačnici u Prištini godinama na identifikaciju čeka 413 tela, kazao je on, ali je dodao da problem nije rešen zbog nepoklapanja DNK, iako postoji ogromna baza DNK uzoraka uzetih od porodica nestalih.

"Problem je pogrešna indentifikacija koja je obavljana u prethodnom periodu, a to potvrđuje i reekshumacija gde je u 77 slučajeva u 13 utvrđen pogrešan identitet", kazao je Odalović.

Prema njegovim rečima, veoma je važno da se utvrdi i istina o "žutoj kući" i izvrši pritisak na vlast u Albaniji da se obavi istraga, jer će u suprotom taj problem trajno opterećivati porodice.

"Proces se mora okončati jer je tamo, kako navodi (bivša tužiteljka Haškog Tribunala) Karla del Ponte završilo više od 300 Srba", kazao je on i najavio da bi po tom pitanju trebalo do kraja godine da stigne izveštaj specijanog izvestioca Saveta Evrope Dika Martina.

Važno je da se završe i istrage na poznatim lokacijama u Raškoj, Perućcu, Medveđi ali i u Belaćevcu, na Košarama, na Livočkom jezeru, kazao je Odalović i dodao da očekuje da bi na proleće na lokaciji Belaćevac za dva meseca rada moglo da se dođe do dna jame u kojoj se, kako se pretpostavlja, nalaze tela ubijenih Srba.

Predstavnici Udruženja su na konfereciji izrazili žaljenje što proces identifikacije ide veoma slabo i precizirali da je tokom prošle godine idetifikovano samo 30 tela.

Konferenciji je prisustvovao i Komesar za izbeglice Vladimir Cucić koji je najavio da će sada u svakoj opštini biti predstavnik Komesarijata koji će imati zadatak da brine o porodicama nestalih kako bi najugroženijima država obezbedila pomoć.

Mediji ključni u promovisanju ljudskih prava

Mediji imaju ključnu ulogu u promovisanju ljudskih prava i izgradnji društva tolerancije i zato je potrebno dalje unapređivati njihov rad, ocenjeno je u Beogradu na okruglom stolu povodom Međunarodnog dana ljudskih prava.

Na skupu "Mediji i ljudska prava - doprinos toleranciji" u organizaciji Ministarstva za ljudska i manjinska prava ocenjeno je da mediji takođe imaju ključnu ulogu na ukazivanju na oblike kršenja ljudskih prava i mogućnosti zaštite.

Ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić je rekao da građani sve više imaju razvijenu svest o svojim ljudskim pravima, ali i o pravima drugih. On je pozvao sve društvene činioce da stvaraju društvo u kome neće biti diskriminacije i gde će svi moći da koriste svoja prava.

Skupu je prisustvovao i šef delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer, koji je ukazao da je pokretanje debate o ljudskim pravima način za borbu i naveo da očekuje da Srbija nastavi da radi na poštovanju ljudskih prava.

Dežer je ocenio da je sloboda medija u Srbiji prisutna, ali da još dosta treba da se radi na tome i podsetio na nerazjašnjena ubistva novinara Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Ranka Panića.

Zamenik šefa Misije OEBS-a u Srbiji Tomas Mur ocenio je da treba unaprediti ljudska prava, jer slučajevi Brankice Stanković i Parade ponosa pokazuju da ima još ljudi koji ne prihvataju univerzalne vrednosti. Zato treba biti budan i slobodu izražavanja odvojiti od govora mržnje", rekao je Mur.

Ministar Čiplić je ranije izjavio Tanjugu da je stanje ljudskih prava u Srbiji bolje nego što je bilo, ali da je, ipak, daleko od zadovoljavajućeg.

On je istakao da je dobro što je svest ljudi o institucijama i državnim organima koji štite ljudska prava doživela veliku transformaciju. "Ne možemo da kažemo da je dovoljno to što je danas bolje", rekao je Čiplić i dodao da je najbolji rezultat čnjenica da država želi da unapređuje ljudska prava.

Generalna skupština UN usvojila je 10. decembra 1948. Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, a tokom godina stvorena je čitava mreža mehanizama za zaštitu ljudskih prava i borbu protiv njihovog kršenja. U prvom članu deklaracije je istaknuto: "Svi ljudi su rođeni slobodni, s jednakim dostojanstvom i pravima".

OEBS: Nasilje nad ženama - najteža povreda ljudskih prava

Nasilje nad ženama jedna je od najtežih povreda ljudskih prava u Srbiji, izjavio je danas šef Misije OEBS-a u Srbiji, ambasador Dimitros Kipreos.

U saopštenju Misije povodom završetka kampanje "16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama", Kipreos je rekao da pozdravlja napore države i civilnog društva u iskorenjivanju te vrste nasilja.

"Uprkos zajedničkim naporima državnih institucija i civilnog društva, nasilje nad ženama je i dalje jedna od najtežih povreda ljudskih prava u Srbiji. Potrebno je uložiti dodatne napore, naročito u pogledu zaštite žrtava nasilja i krivičnog gonjenja počinilaca", rekao je Kipreos.

On je istakao značajne korake koji su preduzeti, kao što je usvajanje Nacionalnog akcionog plana za poboljšanje položaja žena i unapređenje rodne ravnopravnosti, usvajanje i sprovođenje Strategije za zaštitu od nasilja u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja u Vojvodini.

Kipreos je rekao da će Misija nastaviti podršku Srbiji u ovoj oblasti. "Misija OEBS-a u Srbiji nastaviće da pruža podršku državnim institucijama i civilnom društvu u cilju ostvarenja prava zajamčenih Ustavom Srbije i zakonima, kao i obavezama naglašenim u UN Konvenciji za eliminaciji svih oblika diskriminacije žena", rekao je Kipreos.

Misija OEBS-a ohrabruje vlasti i civilno društvo da nastave zajedničku saradnju i time omoguće dalji napredak Srbije u borbi protiv nasilja nad ženama, "koji predstavlja jedan od najvećih izazova za zaštitu ljudskih prava u svakom demokratskom društvu" naglasio je Kipreos.

Nastavak na Studio B...