Izvor: Vesti-online.com, 14.Jul.2016, 08:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbija posle Bregzita (10): Trijumvirat za spas Evrope

Evropska unija će preživeti - saglasne su značajne i zvanične i nezvanične ličnosti u Briselu i ključnim evropskim prestonicama. Još uvek se ne zna svekoliki obim posledica Bregzita, ni koliko će oporavak trajati, ali je uverenje veoma snažno da će EU u nekoj od alternativnih formi - na više koloseka, sa više brzina, i u više koncentričnih krugova - opstati - navodi Željko Pantelić, dugogodišnji briselski dopisnik >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << mnogih srpskih medija.

Naravno, ističe Pantelić u opširnom prikazu postbregzitovske Unije, objavljenom u beogradskom "Nedeljniku", ključnu ulogu će igrati najmoćnije članice EU.

Trojka - Merkelova, Oland i Renci - koja se u ponedeljak, deset dana posle Bregzita srela u glavnom gradu Nemačke, neposredno uoči Evropskog saveta, stavila je do znanja da će sledećih šest meseci biti presudno za EU.

Mada, realni rok u kojem će se klesati buduće ustrojstvo i kompozicija EU može da se produži sve do sledeće jeseni, kada će se birati novi Bundestag.

Stvaranje trijumvirata Berlin-Pariz-Rim prvi je važan potez nemačke kancelarke Angele Merkel u kreiranju alternative, čak i za najpesimističkije scenarije.

Sa zaokretom u politici italijanskog pokreta "Pet zvezdica" prema EU - oni više nisu za izlazak Italije iz Unije, već za njenu reformu, u Berlinu su odahnuli jer sa Italijom, Španijom i Poljskom, čak ni izlazak Francuske iz EU ne bi označio njen kraj.

Paralelno, uz podršku proevropskim snagama u Francuskoj, Italiji i drugim članicama EU, Merkelova će morati da radi i na ostvarivanju rezultata u Nemačkoj kako bi sebi obezbedila još jedan mandat na sledećim izborima za Bundestag, u jesen sledeće godine.

Zato će novonastali trijumvirat funkcionisati mnogo frekventnije i intenzivnije, da odluke u korist jednih ne bi činile preveliku štetu drugima i obrnuto.

U tom kontekstu, Merkelova održava i vrlo blizak kontakt sa liderom francuskih republikanaca Nikole Sarkozija, pošto se veruje da će upravo iz redova republikanaca, na izborima idućeg proleća, doći novi predsednik Pete republike.

U Briselu i evropskim prestonicama već kruži nekoliko radnih papira koji bi trebalo da budu pretvoreni u sporazume na nivou EU i daju baze za uspešno suočavanje sa ekonomskim, migracionim i bezbednosnim pitanjima.

Maksima Berlina je da se izbegavaju velika obećanja i javno zagovaranje federalizacije EU, a da se iza kulisa predano radi na produbljivanju integracija i stvaranju ambijenta u kojem bi građani - kako se to kaže u žargonu - mogli da dodirnu rukom pozitivne efekte novog pristupa.

Oni koji veruju da je sa eliminacijom Velike Britanije put ka stvaranju federalne i integrisanije EU - sa državama članicama spremnijim da se odreknu dela svog suvereniteta u delikatnim materijama kao što su kontrola granica, migracije, spoljna politika, odbrana, makroekonomske politike, oporezivanje, socijalna davanja - olakšan i očišćen od velikih prepreka, veoma se varaju.

Politički lideri u državama članicama EU godinama vrlo rado i veoma često kritikuju Brisel, institucije EU i evropsku birokratiju, svaljujući na njih odgovornost za ekonomsku krizu, nezaposlenost, recesiju, odsustvo privrednog rasta, migracionu politiku.

Često je poslovično opiranje Londona bilo kakvoj ideji ozbiljnije integracije članica EU bilo paravan za druge države da sakriju svoju vrlo oskudnu rešenost da krenu putem federalizacije EU.

Izlazak Londona iz porodice evropskih država će, u tom smislu, biti vrlo koristan da na videlo izađu jasni stavovi evropskih prestonica i da se profiliše grupa zemalja koje su spremne za dublje integracije i onih koje su zadovoljne postojećim stepenom.

Sve svoje slabosti, lideri članica vezuju, ili opravdavaju, sa EU, prelazeći preko toga da oni sede i rukovode institucijama koje kritikuju. To je radio pet godina i britanski premijer u ostavci Dejvid Kameron, ploču je promenio tek u poslednja tri meseca, što nije bilo dovoljno da promeni ishod referenduma u UK.

Zaboravlja se da nije EU stvorila države članice već su one konstruisale Uniju.

Istini za volju, eventualni odlazak Francuske poništio bi u potpunosti rezultate Drugog svetskog rata. Liberalno-demokratska Nemačka bi uspela tamo gde nisu ni carska ni nacistička Nemačka, i to bez opaljenog metka - vodila bi Stari kontinent bez Francuza i Engleza. Ipak, u Berlinu bi više voleli da Francuska ostane u EU.

Zbog toga je Merkelova i odlučila da pomogne proevropskim snagama u Francuskoj, Italiji i drugim članicama EU pred odlučujuće izbore koji će biti održani u sledećih godinu i po dana.

Evropska unija ne komanduje državama članicama, već one upravljaju Unijom. Evropski savet, najvažnije telo EU, ne čine vanzemaljci, već predsednici i premijeri država članica, u evropskim institucijama ne sede apatridi, već kadar političkih partija koje su na vlasti u državama članicama.

Evropska komisija u svom radu nije autonomna i u velikoj meri je uslovljena pozicijama država članica preko komesara koji iz njih dolaze.

Istovremeno, prerano su se poradovali i oni koji bi da već održe opelo EU i već uveliko nabrajaju koje bi sve države mogle da napuste Uniju i tako joj zadaju smrtonosne udarce.

Nikada nisu same institucije EU pravile istorijske zaokrete i napretke u evropskim integracijama - uvek su to činili lideri najjačih evropskih država.

Sada je na Angeli Merkel, Fransoa Olandu, ili njegovom nasledniku u Jelisejskoj palati, i Mateu Renciju da budu na visini svojih prethodnika, počev od Adenauera, Šumana i De Gasperija, preko Kola, Miterana i Andreotija, do Šredera, Širaka i Prodija.

Nastavak na Vesti-online.com...