Izvor: Vesti-online.com, 29.Okt.2012, 14:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Srbija ne zna i da postojimo"

U Srbiji niko ne zna da u Strazburu pri Savetu Evrope (SE), pored čuvenog i pretrpanog Evropskog suda za ljudska prava, postoji i njegov "blizanac" Evropski komitet za ljudska prava. Svi građani iz država članica Saveta Evrope, među kojima je i Srbija i sve članice EU, mogu da se žale ovom komitetu čije su odluke zapravo presudne jer su obavezujuće i imaju pravnu težinu.

Luis Himena Kesada, predsednik >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << Evropskog komiteta za socijalna prava  

Zadatak komiteta osnovanog 1961. godine da nadzire sprovođenje u delo evropske povelje o socijalnim pravima, koju su potpisale sve države članice.

 

- Komitet je, na primer, ovih dana rešio žalbu sindikata iz Grčke zbog anti-kriznog zakona kojim se pripravnicima od 15 do 18 godina uskraćuje pravo na godišnji odmor od četiri nedelje. Posle ove odluke lokalni sudovi moraće da daju za pravo pripravnicima, a ako to ne učine država će se izložiti mogućnosti sankcija - kaže za "Vesti" Luis Himena Kesada, predsednik Komiteta.

 

Ministarstvo čuva tajnu

Kako su "Vesti" proverom ustanovile, postojanje evropske konvencije o socijalnim pravima u Srbiji je velika tajna i zato se niko iz Srbije nikada nije obratio Strazburu. Samo Sindikat sudija zna da ona postoji, a ostali sindikati "nikad čuli". Direktni sagovornik sudije Luisa Himene Kesade je Ministarstvo za rad i socijalna pitanja, koje je, izgleda, umesto da širi informaciju sebi dodelilo ulogu čuvara tajne.

U Srbiji su zakoni uglavnom dobri, a da li u slučaju njihovog kršenja ljudi mogu da vam se obrate?

- Mogu i treba da nam se obrate. Mi ne vrednujemo stvari na formalni način, već vrednujemo kako se taj zakon sprovodi u delo. Dakle, ako se zakon primenjuje u suprotnosti sa socijalnom poveljom komitet može da osudi državu. Šteta je što nismo dovoljno poznati i iskorišćeni, jer slučajeve rešavamo relativno brzo - za oko 15 meseci. Osim toga, za razliku od Evropskog suda za ljudska prava mi ne postavljamo da uslov za obraćanje bude da prođete kroz sve pravne instance u vašoj zemlji uključujući i Vrhovni sud.

Šta se dešava kada građanin koji se žalio dobije vašu odluku?

- Treba da se obrati lokalnom sudu i pri tome treba da se pozove na evropsku povelju o socijalnim pravima i na odluku Evropskog komiteta o socijalnim pravima. I sudija mora da primeni ono što je u evropskoj povelji, jer je to deo nacionalnog zakonodavstva. Ako država ne poštuje naše odluke, rizikuje sankcije SE. Pre toga biće izložena pritisku Komiteta ministara SE i Evropskog komesara za ljudska prava. Važno je zato da što više ljudi zna da ona postoji - pogotovu sudije, advokati, sindikati i radni ljudi kao i poslodavci.

 

Ne prihvatate proceduru o žalbama

Da li ste bili u Srbiji?

- Da, imali smo sastanke u Beogradu. Problem je sa Srbijom što nije prihvatila proceduru o kolektivnim žalbama. Od zemalja proizišlih iz bivše Jugoslavije, samo dve zemlje su prihvatile ovu proceduru: to su Hrvatska i Slovenija. Na primer, iz Hrvatske je podneta žalba zbog toga što je jedan školski udžbenik sadržao homofobne tvrdnje, što je dakle diskriminacija po osnovi seksualne orijentacije. Posle naše odluke oni su te sadržaje povukli. Takođe, bila je žalba zbog toga što srpski povratnici u Hrvatsku nisu imali pravo na pomoć za stambeni smeštaj. Posle naše odluke to je izmenjeno i dat je novi rok za traženje te pomoći.

Kako građani 47 država SE mogu da vam se obrate?

- Iz Srbije mogu da nam se obrate pojedinci jednostavno poštom. Naša adresa je Savet Evrope Komitet za socijalnu povelju - Strazbur. Imate detalje na sajtu SE. Za sada građani Srbije ne mogu da nam se obraćaju grupno preko sindikata, kao što to čine Grci, jer Srbija još nije potpisala protokol o kolektivnim žalbama koji bi dao mogućnost sindikatima i nevladinim organizacijama da nam se obraćaju. Od 47 država SE, samo je 11 potpisalo ovu proceduru.

Nastavak na Vesti-online.com...