Izvor: Glas javnosti, 25.Jul.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija ne haje za protest „braće“
BEOGRAD - Uredba koja omogućava prodaju imovine preduzeća iz bivših republika SFRJ koju je donela tehnička Vlada Srbije 19. juna izazvala je oštra reagovanja, protestnim notama vlasti u Sloveniji, Bosni i Hrvatskoj uz pretnju da će to sprečiti ulazak Srbije u Evropsku uniju. To ipak neće zaustaviti prodaju takvih preduzeća, prvih 15 već danas će biti ponuđeno kupcima u Agenciji za privatizaciju.
Iako su delovi preduzeća iz bivših republika SFRJ koja posluju u Srbiji, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << od 1991. godine mogli biti formirani kao posebne firme sa osnivačkim kapitalom, ipak, sve do 19. juna ove godine nije bilo pravnog osnova da se privatizuju jer nisu mogli da uknjiže vlasništvo.
Odlazeća tehnička vlada je tada, imenama Uredbe o zaštiti imovine delova preduzeća čije je sedište na teritoriji bivših republika, otklonila taj pravni vakuum, pa će se kroz privatizaciju prodati 130 takvih preduzeća. Od toga su za 47, već zakazane aukcije za avgust i septembar, za 40 se kontroliše postupak i procena vrednosti kapitala, dok se za ostala radi na aukcijskoj dokumentaciji, saznajemo u Agenciji za privatizaciju.
Advokat i poslanik Boško Ristić koji vodi više sporova za klijente koji se odnose na sukcesiju, na pitanje zašto se podigla tolika prašina zbog prodaje te imovine u Srbiji, kada Hrvatska to već uveliko radi, upozorava da se time ipak krši Zakon o sukcesiji i da će firme iz bivših republika zatražiti zaštitu svojih imovinskih prava u Strazburu.
I „SRPSKI OPANAK“ NA DOBOŠ
Na aukciji u Agenciji za privatizaciju danas bi kupce trebalo da dobije 15 firmi iz četiri grada. „Mirna trgovina“, „Beoprevoz“, „Niš herc“, „Hidrogradnja komerc“, „Beoinduplati“, „Kontinentalšped“, „Energo-beoinženjering“, ATM BG, „Servis specijalnih vozila“, „Jugradis“, „Semenarna“, „Elektrokovina“ i „Ključ komerc“ iz Beograda, „Reko“ iz Bora, „Inles komerc“ iz Ćuprije i „Srpski opanak“ iz Valjeva.
PLAŠE SE I DRŽAVE
Direkcija za imovinu je pokušala pre godinu i po dana da evidentira imovinu naših preduzeća, ali se na objavljeni javni oglas nije javilo mnogo firmi. Srboljub Panić, zamenik direktora Direkcije za imovinu Srbije kaže da je verovatno postojao strah da će nakon precizne evidencije država obaviti prodaju, a dobijena sredstva otići u budžet umesto u kasu preduzeća.
- Ne ulazim u pravičnost, ali zakon daje osnov za takvu tužbu. Mi dajemo osnov za reciprocitet, da to i oni nama rade, da recimo 50.000 porodica ne može da se vrati u Hrvatsku na svoje ognjište. Vrednost imovine Srbije u Hrvatskoj je 1,8 milijardi evra, a njihove u Srbiji milijardu evra, i na ovaj način, mi im poklanjamo 800 miliona, pa me zanima ko je napravio takvu matematiku - kaže Ristić. Prema njegovim rečima, naša država ne preduzima ništa da zaštiti imovinu fizičkih i pravnih lica u Hrvatskoj i pokrene takvu inicijativu na međudržavnoj komisiji. - Ta komisija se nije sastala godinu i po dana, a možemo da uključimo i međunarodnu zajednicu koja je bila garant uvođenja Sporazuma o sukcesiji. Srbija kao država nije pomogla vlasnicima iz naše zemlje da pokrenu postupak na pravi način kako bi u zemljišnim knjigama ostvarili pravo upisa svojine na svoje ime. To uspevaju da učine samo pojedinačno firme, preko Agencije za sanaciju, banke su došle do dela svoje imovine ili su izvršile naplatu pravične naknade. Oni koji sede i čekaju da neko treći reši problem, ostaju bez imovine - kaže Ristić. On tvrdi da Srbija čak i kada može da naplati imovinu u Hrvatskoj to ne čini, kao što je slučaj sa jednim dečjim odmaralištem u Jelsi na Hvaru, gde je kupac hteo da plati tržišnu cenu prema veštačenju koje mi odredimo, ali se prodaja odbija.
Ristić očekuje da sporna uredba bude ukinuta i da država umesto protivustavnih akata treba da pruži svu pravnu pomoć, a da rešavanje sporova ostavi sudovima. Na opasku da će novac od prodaje „inostranih“ preduzeća biti na posebnom računu Republike Srbije, Ristić, međutim, podseća da je 2005. godine naša država omogućila slobodan promet te imovine i da su neki delovi već prodati našim fizičkim i pravnim licima.
Gašo Knežević, bivši ministar prosvete i predstavnik Srbije u međudržavnoj komisiji, na pitanje zašto nije bilo sastanaka ovog tela kaže da je za to potreban konsenzus svih bivših republika. Međutim, ne želi da kaže ko nije bio voljan da se sastane sa bivšom braćom iz SFRJ. On navodi da se priprema sastanak komisije i da će biti uskoro održan. Prema njegovim rečima, rešavanje problema imovine do sada nije bilo urgentno.
- Imovina je predložena kao tačka dnevnog reda narednog sastanka komisije, ali je pitanje da li ćemo o njoj raspravljati jer je ponovo potreban konsenzus. Sporazum o sukcesiji nije rešio ovaj problem i u njemu se samo navodi da sve bivše republike treba da obezbede punu pravnu zaštitu. Ovo su pojedine novoformirane države koristile i donosile rešenja koja su bila manje ili više dobra. I najnoviju odluku Srbije ne treba gledati drugačije, posebno ako se zna kako su se ponašale neke bivše republike. Mislim da je izlaz u bilateralnim dogovorima. Takođe, najbolje bi bilo da država stane iza svih potraživanja jer će tako biti lakše, a ne da se firme ili pojedinci pojavljuju samostalno - objašnjava Knežević.
Ćitajući ovih dana tekstove vesti po ovoj temi jasno se vidi da svi zaobilaze da saopšte suštinu Anexa G Sporazuma o sukcesiji bivših republika SFRJ koji je potpisan u Beću Juna 2001 godine a stupio je na snagu 2004 nakon ratifikacije u Hrvatskom saboru, jer su Hrvati najviše odugovlačili sa ratifikacijom!Zasto je Hrvatska najvise odugovlačila?Zato što Anex G Sporazuma o sukcesiji definiše povračaj IMOVINE I PRAVA(Stanarska prava) Pravnih lica i GRADJANA SFRJ koji su zbog raspada i gradjanskog rata u SFRJ tu SVOJU IMOVINU i SVOJA PRAVA(čitaj Stanarska prava) izgubili, odnosno drzave naslednice iz kojih su izbegli uzurpirale su tu njihovu imovinu i PRAVA!Sada se vidi da drzave naslednice pokrecu na osnovu Anexa G postupke povracaja imovine svojih PREDUZEĆA(Pravnih lica)a da niko ne istice onu GLAVNU OBAVEZU ANEXA G a to je vraćanje IMOVINE I PRAVA STRADALIM GRADJANIMA SFRJ (najmanje 2 miliona ljudi).Na kraju treba reći da Slovenija, Hrvatska i Srbija ne primenjuju ratifikovani Sporazum o sukcesiji jer se bilateralno nisu dogovorile o tehničkoj primeni??!!Zbog toga GRADJANI nemogu da pokrenu postupke pred njihovim sudovima i ostvare svoja PRAVA i povrate imovinu na osnovu ANEXA G koji to precizno definiše i garantuje!A bez resenja domaćeg suda ne mogu se obratiti medjunarodnom sudu u Strazburgu, koji bi sigurno doneo ispravne odluke primenjujući odredbe potpisanog Sporazuma i Anexa G!!!
