Izvor: Politika, 28.Jul.2013, 14:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija na briselskom rendgenu
Kada je Evropska unija, sada već davne 2005, počela analizu usklađenosti hrvatskog zakonodavstva s evropskim standardima, ubrzo je iz Brisela stigla opomena da Hrvatska mora da ukloni prepreke za građane EU koji žele da kupuju nekretnine i zemljište u toj zemlji. Zvaničnicima iz Brisela zasmetala je tada i državna kampanja pod geslom „Kupujmo hrvatsko”, jer se, kako su poručili, time utiče na izbor potrošača, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << diskriminiše inostrana roba, rečju krše evropska pravila.
Šta će sve isplivati na površinu u procesu tzv. skrininga za Srbiju, koji Evropska komisija počinje 25. septembra, nije moguće tačno predvideti. Jedino je izvesno da će naša zemlja od tada, pa sve do marta 2015. godine, kad bi taj posao trebalo da bude okončan, biti pod izuzetno oštrom lupom EU. Za tih godinu i po trebalo bi da bude precizno utvrđeno gde i koliko srpsko zakonodavstvo odstupa od evropskih pravila. Toliko da, kako kaže jedan evropski ekspert, „do izveštaja o skriningu možete obmanjivati ceo svet, od izveštaja – nikoga”.
Pored parole „Kupujmo domaće”, koja se i ovde često čuje, na rendgenu EK pojaviće se, sasvim sigurno, i niz drugih „neevropskih crta” srpskog lica, koje će, potom, u pregovorima sa EU biti „peglane” prema evropskim uzorima. Pri tom će Srbiji biti lakše nego što je bilo zemljama u susedstvu koje su pre nje prošle taj put, jer je imala više vremena za pripremu. Dok nam Andrej Engelman, ekspert GIZ-a, Nemačke organizacije za tehničku saradnju, koji je bio direktno uključen u kreiranje slovenačkog modela pregovaranja sa EU, prenosi da Slovenija nije bila dovoljno spremna za dubinsku analizu EK, da je to za tamošnja ministarstva bilo vreme kada „doslovce nisu spavali” i da su im iz Brisela, zbog toga što nije postojao internet i mogućnost da evropske propise dobiju elektronskim putem, kombijem slali sve papire.
Srđan Majstorović, zamenik direktora Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije, kaže: „Danas, posle godina iskustva s državama koje su pristupale EU 2004, ali i sa Hrvatskom, ove godine, proces je postao mnogo uređeniji. Postoji struktura, postoje jasno definisane procedure i to nama svakako olakšava posao u odnosu na ranije, kada su zemlje učestvovale u procesu koji je za njih bio nepoznanica.”
Rekavši da Srbija „manje-više ima već formirane procedure i institucije” za proces koji predstoji i da se trenutno radi na prilagođavanju postojećeg sistema, „što može biti završeno za nedelju-dve”, Majstorović ističe da će „naš sistem u potpunosti biti spreman za 25. septembar, kada je zakazan prvi sastanak tzv. eksplanatornog skrininga u oblasti pravosuđa i osnovnih prava”.
Na tom sastanku može se, kako smo čuli od Engelmana, očekivati da će eksperti EK predstaviti evropske tekovine za područje pravosuđa, da će ići od direktive do direktive i ukazati na moguće probleme. Potom će sledećeg meseca srpski predstavnici reći koliko su domaći propisi usaglašeni sa evropskim, ko će i kako sve to dovesti u red. On, međutim, naglašava da „nije toliko važno šta će sve pokazati skrining, koliko je bitno da zemlja ubedi države članice EU da tačno zna kako će doći do rešenja za neusaglašena pitanja”.
S druge strane, Majstorović ukazuje da će Srbiji, kada se definišu razlike između srpskog zakonodavstva i evropskog pravnog sistema, na osnovu izveštaja koji će napisati Komisija za svako poglavlje, biti jasno gde mora da uloži dodatne napore. „Ako pogledate mišljenje EK o spremnosti Srbije za pregovore sa EU, iz 2011, od 33 poglavlja (a ima ih ukupno 35) koja su zasnovana na pravnim tekovinama EU, za 28 poglavlja se kaže da je Srbija u srednjoročnom roku spremna da u potpunosti preuzme obaveze iz članstva. To, prevedeno na svakodnevni jezik, znači da smo neke četiri godine do trenutka da dostignemo te standarde”, naglašava on. Moraće, izgleda, da se radi znatno više u pet oblasti. Onima koje se odnose na vladavinu prava (poglavlja 23. i 24), zatim regionalni razvoj, gde će biti neophodno osnivanje mnogih institucija, poljoprivredu i zaštitu životne sredine, koja je „izuzetno skup deo evropskog pravnog poretka” i gde će naša strana morati da zatraži prelazne rokove za usklađivanje.
Laslo Varga, potpredsednik Odbora za evropske integracije Skupštine Srbije, očekuje da će u analizi koja sledi poseban problem biti nekoliko miliona nerešenih predmeta u pravosuđu, broj postupaka koje su građani Srbije pokrenuli pred Evropskim sudom za ljudska prava, ali i pitanje bezbednosti granice. „Način na koji se ilegalno ulazi na južnim granicama Srbije, a potom kako i u kom broju ti imigranti napuštaju granicu na severu, takođe će biti veliki problem, s kojim ćemo se verovatno boriti godinama”, uveren je on.
Da se na predstojeće teškoće može gledati i iz drugog ugla, potvrđuje i Vargina ocena da će najveći problem biti upravo one oblasti u kojima ne postoje pravne tekovine EU.„Tu postoji nekoliko vrednosti definisanih Lisabonskim sporazumom i Poveljom o osnovnim pravima. Ali sve to nisu propisi koje je lako sprovesti, jer su u značajnoj meri apstraktni, pa je ceo taj sistem funkcionisanja pravosuđa i poštovanja ljudskih i manjinskih prava možda, uz kosovski problem, najveći izazov”, naglašava on.
Biljana Čpajak
objavljeno: 28.07.2013.
Pogledaj vesti o: Nekretnine
