Izvor: Politika, 16.Apr.2013, 15:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija – kuda dalje?
Za Srbiju bi moglo biti fatalno ako, pored SAD, Nemačke i domaćih evrofoba, i evrofili budu potkopavali napore dvojca Dačić–Vučić u pregovorima
Gde se nalazi Srbija posle odbijanja nepristojne ponude EU? Šta bi trebalo da radi? Kako bi trebalo da se ponašaju odgovorni politički delatnici na domaćoj sceni? Koja su ponašanja nedozvoljiva, ukoliko se želi dobro Srbiji i svim njenim građanima? Šta >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se može očekivati od SAD i EU u budućnosti?
Posle odbijanja ponude koja to nije ni bila, Srbija se nalazi u teškoj situaciji. Jasno je da su SAD i EU (čitaj: Nemačka) ponudile Srbiji ogoljenu nezavisnost Kosova (čitaj: koloniju SAD i EU), bez ikakvih jemstava za bezbednost i društveni razvoj kosovskih Srba. Računajući na javno ispoljenu iskrenu i konstruktivnu želju dvojca Dačić–Vučić da se Kosovo skine s dnevnog reda politike u Srbiji, i da se ubrzanim korakom krene ka privrednom razvoju i članstvu u EU, navedene velike sile su pomenuti dvojac polile kofama ledene vode, oduševivši evrofobe, a razočaravši i zabrinuvši sve ređe ovdašnje evrofile.
Sa stanovišta donosilaca odluka u SAD i EU, plan A je, s kojim verovatno nisu ozbiljno ni računale, propao. Svakako, one imaju i plan B: ponudu o tome da li će Srbija dobiti datum za početak pregovora o pridruživanju EU, kozmetički će doterati verovatno toliko da dospe do standarda koji nudi Ahtisarijev plan (ono što je ponuđeno, bilo je nešto manje), a onda će dvojac morati opet da odlučuje šta da radi. S obzirom na to da se Ahtisarijev plan ne sprovodi u potpunosti južno od Ibra, gde bi formalno trebalo da je na snazi, jasno je da bi i tu ponudu trebalo odbiti. Da ne bude zabune, pomenuti dvojac spreman je da prihvati činjeničnu nezavisnost Kosova, koja ne podrazumeva formalno priznanje, ali pod uslovom da se Srbima na Kosovu jemči bezbednost i mogućnost autonomnog društvenog razvoja u okviru Kosova. Oni, prema tome, ne traže teritoriju Kosova za Srbiju, već zahtevaju, s punim pravom, bezbednost života i imovine,zajemčena ljudska prava i mogućnost društvenog razvoja u okviru srpske autonomije na Kosovu. Ispod toga nerealno je da Srbija može ići.
Srpski političari moraju, međutim, znati da izvesni etnički preduzetnici u Preševu i Bujanovcu, kao i među nekim nacionalnim manjinama koje se mogu osloniti na susedne države-članice EU, željno iščekuju ishod pregovora, pa bi, uz podršku SAD i EU, mogli zaiskati ista prava koja dobiju kosovski Srbi. Sem toga, Rusiji se, sa izuzetkom energetike, ne dopušta prilaz, a Turska se pripušta na Balkan kao tutor onima koji ne uđu u EU. Doista, SAD i EU imaju još aduta za ucenjivanje, i valja računati da će ih iskoristiti.
Imajući ove činjenice u vidu, Srbija mora igrati na ivici brijača, a zato je potrebna kako smelost tako i spretnost. Ne smeju se praviti greške na domaćem terenu i neophodno je ostvariti što veću saglasnost oko osnovnih pravaca kretanja. Drugim rečima, za Srbiju bi moglo biti fatalno ako, pored SAD, Nemačke i domaćih evrofoba, i evrofili budu potkopavali napore dvojca Dačić–Vučić u pregovorima.
Rezolucija o autonomiji Vojvodine, plasirana u najnezgodnijem mogućem trenutku, nesrećna je politička greška Bojana Pajtića, za koju on već plaća političku cenu, i kao takvu je treba razumeti. No, ne treba videti separatizam tamo gde ga nema. Onaj ko traži poštovanje Ustava i zakona ne može biti separatista. Bojan Pajtić je potpredsednik najveće opozicione stranke u Srbiji, i ovaj sin pravoslavnog sveštenika Srpske pravoslavne crkve jamačno ne sanja o Vojvodini koja je odvojena od Srbije. Ne sme se optuživati neko za izdaju tek da bi došlo do prevremenih izbora. Greška je tražiti raspisivanje prevremenih izbora u Vojvodini ili u Beogradu; gladni borci za sinekure iz SNS-a, SPS-a i DSS-a trebalo bi da se strpe još dve-tri godine. Doći će na red. Ovako, na delu su uzavrele stranačke strasti koje ne mogu dobra doneti: pišu se grafiti u kojima se traži smrt Bojana Pajtića i Aleksandra Vučića! Da li je potrebno naglašavati koliko je to bezumno? Posebno je opasno, a odgovornost je na najmoćnijim političarima da to ne dozvole, da se manipuliše nacionalizmom i podstiče nacionalistička paranoja.
Osim toga, pregovori sa EU oko Kosova ne smeju u zapećak baciti druge važne teme, poput borbe protiv kriminala i korupcije, koja je najzad započela, i mora se nastaviti bez obzira na to ko će završiti u zatvoru. Vodeći političari vlasti i opozicije (SNS, SPS, DS, a i drugi trebalo bi da budu dobrodošli) moraju se saglasiti oko minimuma životnih nacionalnih i državnih interesa: bezbednost i društveni razvoj Srba na Kosovu, u Crnoj Gori i u Hrvatskoj, sigurnost položaja Srpske u okviru BiH, negovanje što boljih odnosa sa nacionalnim manjinama i susedima, i krčenje puta Srbiji ka EU.
Docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu
Jovo Bakić
objavljeno: 16.04.2013.
