Izvor: Blic, 15.Nov.2009, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija je ponovo postala važna
Ne postoji realna mogućnost da nam Evropska unija ove godine deblokira Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP). To bi eventualno moglo da se dogodi na proleće sledeće godine, ali pre toga možemo da očekujemo da nam do kraja 2009. odmrznu Prelazni trgovinski sporazum. To bi za našu zemlju bilo od izuzetnog značaja jer bismo time dobili iste trgovinske uslove koje predviđa i SSP – kaže u razgovoru za „Blic nedelje" Radoslav Stojanović, diplomata i bivši ambasador >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Srbije u Holandiji.
– Istina, neće biti pristupa evropskim fondovima, ali je i to trgovinski gledano veliki korak za našu zemlju. Smatram da je politika Vlade da jednostrano primenjuje SSP dobra. Takva i treba da bude politika jedne male države kakva je Srbija – da ne traži reciprocitet od velikih faktora u međunarodnim odnosima, već da pokaže svoju spremnost da učini sve što je u njenoj moći.
Šef holandske diplomatije, nagovestio je promenu stava o deblokiranju integracija Srbije?
– Ne znam kakvu će strukturu holandskog parlamenta doneti izbori koji slede u 2010, ali iz razgovora s pojedinim članovima sadašnjeg parlamenta i opozicijom mogu da kažem da postoje ljudi koji drugačije misle. To bi moglo da dovede do promene stava, ali smatram da bi ta promena pre mogla da se dogodi zbog izmenjenih okolnosti na globalnoj političkoj sceni. Danas je policentrizam sve jasniji i sada više sila igra podjednako značajne uloge na međunarodnoj sceni. To znači da će svaki centar, među kojima su i Rusija i Kina, težiti da u svoju orbitu privuče što veći broj država, pogotovo kada su te države geostrateški i geopolitički interesantne, kao što je Srbija.
Mislite li da je pametno da podnesemo zahtev za članstvo u EU pre nego šta nam odmrznu SSP?
– Jeste, jer je činjenica da do sada nikome nije odbijena kandidatura. Pogotovo što sama kandidatura ne znači otvaranje vrata za članstvo. Turska je kandidat više od 20 godina, pa još nije član. Kandidatura, naime, može da se uslovi time da SSP neće biti odmrznut dok se ne izruče Mladić i Hadžić. Samim tim bi se zadovoljila cela forma koja mora da se zadovolji u poslovima sa EU, a ne bi se oštetila Srbija time što bi kandidatura bila odbijena. Jer, treba voditi računa o činjenici da EU danas mora da razmišlja i o drugim jakim faktorima u MZ, a to su pre svega Rusija i Kina.
Kada, po vašoj oceni, Srbija najranije može da postane članica EU? Pominje se da to nije moguće pre 2020. zbog budžeta Unije koji će za period od 2014. do 2020. biti pravljen već 2011?
– Ti formalni razlozi, kao što je budžet, mogu da budu prevaziđeni. Ako EU proceni da je interes da Srbija uđe u okvir zbog celine međunarodnih odnosa na globalnom nivou, te pojedinosti ne mogu da budu ozbiljna kočnica. Verujem da će se to desiti pre nego što se u Srbiji trenutno misli, upravo zbog interesa velikih sila koje sada funkcionišu po sistemu policentrizma.
Hoće li Tribunal nastavljati da radi sve dok Mladić i Hadžić ne budu uhapšeni?
– Tu ne treba nagađati. Postoje inicijative, koje još nisu usvojene. U međuvremenu je osnovan Međunarodni krivični sud i on je okvir u kome, posle 2010. godine, Haški tribunal može da nastavi da radi kao jedno odeljenje. Mislim da je to najbliže rešenje, ako do 2010. ne budu završeni svi procesi.
Kakav rasplet očekujete na suđenju Šešelju?
– Moje mišljenje je pesimističko. Zasnivam ga na optužnici, a ne na onome što se piše u Srbiji. Ovde se misli da se Šešelju praktično sudi za verbalni delikt i podstrekivanje, a ne za izvršavanje zločina. Međutim, u optužnici, njemu se stavlja na teret delo za koje je odgovoran po komandnoj odgovornosti: Naime, njegovim trupama se pripisuje 500 ubistava u Slavoniji i BiH. U tom pogledu ja sam pesimista po pitanju tvrdnji da će biti oslobođen, odnosno kažnjen onoliko koliko je već proveo u zatvoru. Očekujem da će ta presuda biti doneta u toku iduće godine.
Šta očekujete od spora između Hrvatske i Srbije?
– Hrvatska tužba nema apsolutno nikakvog osnova da bude prihvaćena jer glasi na genocid. Međutim, za razliku od bosanske tužbe u kojoj je bilo mnogo lažnih osuda, Hrvatska tužba je pažljivo sastavljana. Ali i dalje nema genocida, a Sud može da sudi samo za genocid, ne za ratne zločine ili zločine protiv čovečnosti. Žao mi je, međutim, što Hrvatska nije povukla tu tužbu. Lično sam razgovarao s ljudima odgovornim u Hrvatskoj, zato i znam da su i oni delili moje mišljenje, ali da je u Hrvatskoj takva situacija i da bi to povlačenje moglo da šteti političkoj opciji na vlasti.
Da li je pametno da Srbija podnese protivtužbu?
– Protiv sam podnošenja protivtužbe i za to imam i pravne i političke argumente. Mislim da je sasvim dovoljno da napišemo dobro zasnovan odgovor na tu tužbu. Jer, Međunarodni sud pravde je sudski organ za mirno rešavanje sukoba. Ona strana koja doprinosi mirnom rešavanju sporova je ta koja dobija. Isto je bilo i sa Bosnom. Tada sam u prvom govoru izneo predlog za pomirenje, a ovde su me ismejali i napali, jer je, kako se pisalo, onaj ko nudi pomirenje slab. A upravo je obrnuto. Protivtužba bi samo zaoštrila sukob i samim tim bi pravna naklonost Suda prema nama bila manja. Zato se nadam da je nećemo podneti.
Može li zahtev za savetodavno mišljenje Međunarodnog suda o legitimitetu proglašenja nezavisnosti KiM da promeni postojeću situaciju?
– Mislim da će to mišljenje doprineti rešavanju teških odnosa koji su nastali proglašenjem nezavisnosti, ali ne i da može promeniti nastalu situaciju.
Mislite li da nedavna izjava ministra Jeremića povodom povezivanja integracija Srbije i Turske šteti srpskim interesima?
– To je u svakom slučaju diplomatski gaf i za njega nema opravdanja. Mada, mogu da kažem da je govor turskog ministra spoljnih poslova o obnovi Otomanskog prostora, koji se dogodio par dana ranije, takođe neprihvatljiv. Samo što se na takav gaf ne odgovara jednakim gafom. Ako je hteo da Srbiju distancira od Turske u smislu evropskih integracija, mogao je da istakne da njihove integracije traju već 20 godina i da Turska ima ozbiljne antievropske tekovine poput odnosa prema Kurdima ili prema ženama, koje Srbija ne deli i ne podržava. Turska ima niz slabih strana u odnosu na evropske vrednosti i to je bio odgovor na ono što je govorio njihov šef diplomatije.
Karadžić otkazao susrete
Kada je Karadžić stigao u Hag, odmah sam preko Suda došao u kontakt s njegovim pravnim timom i zatražio sastanak ostavljajući njemu da sam odredi datum. Zakazali smo dva susreta, ali je on oba otkazao dan uoči sastanka. On je znao moje mišljenje o njegovoj krivici i pretpostavljam da zbog toga nije želeo da se susretnemo. Jer, znate, moj stav je bio jasan – ratni zločini jesu pratioci svih ratova, ali silovanje 8.000 muslimanki u BiH je sramota za svaku vojsku koja je to činila. Kada navodim 8.000, to je broj koji smo mi uspeli da svedemo jer je po bosanskoj tužbi za genocid navedeno 45.000 žena i više. To je sramota koja se pripisuje vojsci srpskog naroda i zato smatram da je odgovornost onih koji su to morali da spreče ili bar da reaguju veoma velika i da je u našem interesu da oni budu zbog toga osuđeni.
Kult ličnosti
Da li ste više očekivali od promena posle 5. oktobra?
– Očekivao sam više i ima grešaka koje su mogle da budu izbegnute s lakoćom. Kod nas je problem što su partije shvaćene liderski. Mogu s punim poznavanjem stvari da kažem da je odanost lideru u partiji važnija nego koncipiranje političkog stava. Iz toga proizilazi loša kadrovska politika. A to znači da se dovode ljudi na važna mesta koji nemaju kvalifikacije. Takav čovek, jasno je, napraviće graške koje će koštati celu državu. Te stvari su lako mogle biti izbegnute. To nam nedostaje i trebaće nam dosta vremena da to savladamo. Mi smo nasledili sistem u kom je postojao kult ličnosti u odnosu na lidera i teško je sada napraviti partiju u kojoj lider ne želi da ponovi to i u kojoj sledbenici prema njemu ne gaje takav odnos. Zapažam, od kada sam se vratio iz Holandije, da danas mogu manje da kritikujem javno nego što sam mogao ranije.
