Izvor: B92, 12.Nov.2014, 18:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Srbija između Rusije, EU i UAE"
Erste banka ocenjuje da Srbija vešto pokušava da održi ravnotežu između partnerstva sa Rusijom, EU i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
U najnovijem izveštaju banke ističe se da je u središtu političkih napora Srbije i dalje privlačenje direktnih stranih investicija.
"Pregovori o članstvu sa EU svakako bi poduprli poverenje investitora i poslužili kao dugoročno uporište politike. U >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << međuvremenu, poduhvati kao što je projekat 'Južni tok' suočavaju se sa rizicima u realizaciji posle geopolitičkih tenzija i direktnih upozorenja Evropske komisije Srbiji po tom pitanju", navodi Erste banka.
U izveštaju se konstatuje da je unapređenje poslovne klime i konkurentnosti i dalje presudno za Srbiju u narednom periodu, budući da na kratak rok ne možemo očekivati snažniji oporavak domaće tražnje, tempo bi i dalje trebalo da diktira spoljna tražnja u bliskoj budućnosti.
"Kada se pogleda izvoz, automobilski sektor beleži drastičan rast otkad je počela da radi fabrika Fijat i dalje ostaje daleko najvitalniji deo izvozne priče. Tu su i neki drugi sektori sa tendencijom blagog rasta gde bismo u narednih nekoliko godina mogli da vidimo bolji učinak", ocenjuje Erste banka.
Analitičari te banke navode da su zemlje centralne i istočne Evrope prosperitetnije nego pre 25 godina, a to argumentuju i time što je bruto domaći proizvod po stanovniku skočio sa 49 na 65 odsto proseka EU15.
"Pet ključeva za budući rast u regionu centralne i istočne Evrope su ulaganje u prioritetne oblasti, na prvom mestu je infrastruktura, energetska sigurnost i odbrana, kao i energetska efikasnost, zatim reorganizacija javnih institucija i borba protiv korupcije, te podsticanje IT sektora i komunikacija, obuzdavanje rizika od smanjenja broja radno sposobnog stanovništva, podizanje stope učešća žena i produženje prosečnog radnog veka i najzad unapređivanje obrazovanja usmerenog ka zapošljavanju, poslovne klime i konkurentnosti".
Na kratak rok, kako se dodaje, vlada bi trebalo da se fokusira na tradicionalne indikatore Izveštaja o poslovanju Svetske banke (Doing Business), kao što je trajanje postupaka za upis imovine (rang 72 od 189), otpočinjanje poslovanja (66/189) i izdavanje građevinskih dozvola (186/189), pri čemu je Srbija rangirana relativno nisko u odnosu na uporedive zemlje.
Reforme usmerene na unapređenje tih oblasti nisu toliko politički izazovne i mogle bi da pošalju pozitivne signale investitorima, smatra Erste banka.
Na kratak rok makroekonomske podatke će poremetiti i efekti nedavnih poplava, piše u izveštaju banke, pod nazivom "25 godina posle komunizma - da li region CIE može ponovo da se vrati u zonu rasta" kao i izveštaju "Šta će pokretati rast u Srbiji".
"Neizbežan je značajan pad proizvodnje energije i rudarstva na kratak rok, dok bi od 2015. godine mogli da vidimo izvesna pozitivna kretanja na strani investicija u vreme radova na obnovi".
U dokumentu se podseća da su u poslednjih nekoliko meseci Vlada i Skupština stavile u proceduru više zakonodavnih akata usmerenih na unapređenje poslovne klime i konkurentnosti privrede. Najvažniji od njih je novi Zakon o radu, koji olakšava postupke zapošljavanja i otpuštanja, umanjuje otpremnine, produžava važenje ugovora na određeno vreme i ublažava primenu kolektivnih ugovora na nivou privredne grane.
Isto tako, novi Zakon o privatizaciji usmeren je na ubrzanje postupaka stečaja i restrukturiranja privrednih društava. Pored toga, ponovo se pokreće priča o privatizaciji, s nadom da će doneti neke pozitivne rezultate. To zakonodavstvo bi moglo da dovede do povoljnijih kretanja u privatnom sektoru, ali se puni efekti očekuju u srednjem roku, navodi Erste banka u izveštaju.
