Izvor: B92, 07.Feb.2013, 12:39   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Srbija ima šanse za pregovore"

Brisel -- Srbija ima realne šanse da ove godine otvori pregovore o pridruživanju sa Evropskom unijom, ocenjuju evropske diplomate i analitičari.

Oni ukazuju na to da je administracija predsednika Tomislava Nikolića znatno unapredila kredibilitet Beograda u Briselu.

Napredak u dijalogu i normalizacija odnosa s Prištinom su ključni uslov koji je Evropski savet prošle godine usvojio za početak pregovora sa Srbijom, a rezultati su već jasno vidljivi, kaže za Tanjug >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << jedan zapadni diplomata koji zelli da ostane anoniman.

Isti diplomata pominje posebno primenu sporazuma o integrisanom upravljanju prelazima, razmenu oficira za vezu i, konačno, jučerašnji susret predsednika Tomislava Nikolića s kosovskom predsednicom Atifetom Jahjagom. Podrška procesu proširenja Evropske unije na Zapadni Balkan, pa i na Srbiju, i ranije se čula iz briselskih evropskih institucija, ali su na srpskom evropskom putu stalno iskakale nove prepreke.

Ove godine, međutim, postoje ozbiljne šanse da se to promeni i da se Srbiji već polovinom godine dodeli datum početka pregovora, te da se prva poglavlja otvore pre kraja 2013, što bi Srbiju stavilo bok uz bok sa Crnom Gorom kao lidera evropskih integracija, kažu sagovornici Tanjuga.

Roza Balfur, direktorka Evropskog centra za politiku (EPC), uticajnog trusta mozgova koji se poslednjih godina intenzivno bavio problemima Zapadnog Balkana, veruje da Srbija u junu dobija datum.

Ona je u razgovoru za Tanjug istakla da je, nasuprot mnogim sumnjama nakon prošlogodišnje promene vlasti u Srbiji, vladajuća koalicija oko Srpske napredne stranke znatno unapredila kredibilitet Beograda u Briselu.

"Ovde su sada prilično sigurni da do aprila mogu da završe dijalog na političkom nivou", kaže Balfurova, uz ogradu da tek treba videti da li će sve što je dogovoreno biti uspešno sprovedeno na terenu.

Upitan da li bi se moglo dogoditi da neke članice EU pred odluku o datumu počnu da ispostavljaju dodatne uslove, što se ranije događalo, pomenuti neimenovani diplomata je odgovorio da je ubeđen da to ovaj put neće biti slučaj.

"Decembarski zaključci Saveta su vrlo jasni i ostavljaju veoma malo prostora za rastegljiva tumačenja i postavljanje novih uslova", kaže on.

Više niko ne sumnja da su srpske vlasti odlučne da ispune ono što su obećale i da njihov napor zaslužuje da bude priznat, kaže on.

Osim toga, dodaje, "Ketrin Ešton je uložila ogromnu količinu vremena, energije, pa i političkog kapitala da dijalog Beograda i Prištine uspe, tako da bi neuspeh na tom polju predstavljao i njen lični poraz".

Na pitanje da prokomentariše previđanja nekih zvaničnika u Prištini da će se politički dijalog završiti potpisivanjem sporazuma po uzoru na ugovor koji su tokom hladnog rata sklopile dve Nemačke, Balfurova kaže da to nije jasno zacrtan ishod.

"Verujem da Eštonova želi da se dijalog okonča nekom vrstom sporazuma, ali da učesnicima u dijalogu neće nametati unapred zacrtana rešenja", kaže Balfur uz napomenu da bi diktat bio kontraproduktivan, jer dve strane ne bi bile iskreno zainteresovane da ga sprovode, a mogao bi i da bude oboren u parlamentima ili sudskim odlukama.

"U evropskim instituticijama su spremni da Beogradu i Prištini prepuste da same formulišu kakav sporazum hoće, ali su im vrlo jasno skrenuli pažnju šta neće", ukazuje Balfurova i dodaje da su "crvene linije" EU promena granica i podela Kosova

U krajnjem ishodu, veruje Balfurova, Srbija bi otvaranjem pregovora sa EU postala privlačnija za strane investitore i dobila šansu da se izvuče iz ekonomske krize koja se iz EU prelila na region.

Na primedbu da najnovija istraživanja pokazuju drastičan pad raspoloženja građana Srbije za evropske integracije, Balfurova odgovara da bi Srbija bila u mnogo gorem položaju, i ekonomski i politički, ako bi odustala od evropskog puta, te da veruje da je većina građana toga svesna.

"Ako se otvore pregovori, ljudi će videti da se nešto pomera", kaže ona.

Tobi Vogel, urednik u časopisu "Juropijen vojs" (Europian voice), koji izlazi u Briselu na engleskom jeziku, smatra da više ne postoje značajne prepreke na putu Srbije ka Evropi.

"Rešen je problem sa Haškim tribunalom, koji je godinama bio opterećenje, a čak je i u vezi sa Kosovom postignut značajan napredak", kaže Vogel za Tanjug.

On, međutim, uočava da u diplomatskim krugovima sve više raste zabrinutost za stabilnost vladajuće koalicije u Srbiji.

"Niko o tome ne želi javno da govori da ne bi izgledalo kao mešanje u unutrašnje stvari, ali sam sa više strana čuo izraze zabrinutosti zbog izveštaja o unutrašnjim trvenjima u Beogradu".

Sem toga, tvrdi Vogel, postoji odranije izvesno nezadovoljstvo stepenom korupcije i organizovanog kriminala, mada je taj problem trenutno zaklonjen rešavanjem kosovskog pitanja.

I konačno, ukazuje on, zemlje kao što su Nemačka i Švedska su frustrirane zbog problema lažnih azilanata, koji vlasti u Srbiji, po njihovom mišljenju, nedovoljno efikasno rešavaju.

"Oni ne znaju tačno kako bi to Srbija trebalo da reši, ali žele rezultate, jer su pod rastućim pritiskom javnog mnenja, koje ovaj problem doživljava vrlo emotivno", kaže on.

Vogel, međutim, ne smatra da bi bilo koji od od tri navedena problema mogao da ozbiljno ugrozi odluku o datumu.

"Postoji iskrena volja da se Srbiji pomogne da se pomeri napred, ali će se pitanja vladavine prava i rešavanje pitanja azilanata mnogo više pominjati kad pregovori jednom počnu", smatra on.

Ostaje samo da se vidi koliko će ovaj optimizam u vezi sa Srbijom, koji donedavno nije bio uočljiv u Briselu, potrajati i, naravno, da li će Srbija iskoristiti "vrata mogućnosti", koja su trenutno širom otvorena.

Nastavak na B92...