Izvor: Blic, 14.Nov.2009, 06:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija i EU: Neumoljive brojke
Srbija je tek na početku dugog puta integracije u Evropsku uniju. Na osnovu različitih studija koje su sprovedene u drugim zemljama kandidatima za članstvo u EU, ali i na osnovu istorijskog iskustva, može se zaključiti da će Srbija imati koristi od članstva u Evropskoj uniji. Kako inače objasniti to da je ogromna većina zemalja u Evropi želela da postane član, ili to da nijedna zemlja nije napustila EU, zato što je razočarana članstvom. Međutim, ta generalna atraktivnost EU >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ne daje informacije o kvalitetu i kvantitetu niti koristi od članstva, niti troškova koje treba snositi u procesu pristupanja.
Da bi se u ovoj ranoj fazi pristupanja, dakle i pre nego što je Srbija ušla u pristupne pregovore, došlo do boljeg i dubljeg sagledavanja troškova i koristi od integracije, Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) pokrenuo je izradu projekta sa naslovom "Efekti integracije Srbije u Evropsku uniju". U realizaciji projekta su učestvovali i eksperti sa drugih fakulteta, stručni tim Privredne komore Srbije i Vlada Republike Srbije kao potencijalno glavni korisnik rezultata, tokom pregovora o članstvu. Sve u svemu, oko 70 ljudi je učestvovalo u izradi projekta. Eksperti su radili u 16 timova kojima je pokriveno isto toliko oblasti (npr. makroekonomski efekti, sloboda kretanja kapitala, zaštita konkurencije, zaštita životne sredine, poljoprivreda) koje će biti predmet pregovaranja prilikom formalnih pregovora, nakon kandidature.
Šta je praktični cilj izrade ovakvog projekta? Da analize, informacije i zaključci projekta pomognu relevantnim državnim institucijama i privrednim subjektima u racionalnijem planiranju promena koje je neophodno sprovesti na putu do članstva. Rezultati projekta/studije, koja ukupno ima oko 1.300 strana, mogu biti korisni u kreiranju politike, strategije, zakonodavstva, unapređenja i dogradnje institucija, unapređenja poslovne politike preduzeća... Koristeći rezultate ove studije, može se uštedeti i u vremenu i u materijalnim troškovima pristupanja. Isto tako, srpski pregovarači će biti bolje pripremljeni za nastupajuće pregovore.
Svesni činjenice da donosioci odluka nemaju vremena da se upoznaju sa 1.300 strana, priređen je i sažetak najvažnijih ocena, zaključaka i preporuka. Taj sažetak je objavljen kao knjiga pod istim nazivom kao i projekat/studija.
Studija je u mnogo čemu potvrdila ono što se i pretpostavljalo: od ulaska u Evropsku uniju Srbija će imati ekonomske koristi. Imajući u vidu ograničen prostor ove rubrike, navešće se samo neki najosnovniji makroekonomski podaci koji potvrđuju korist od integracije.
Ekonomski rast će biti veći u varijanti integracije nego što bi bio bez ulaska u Evropsku uniju. U prvom slučaju procenjuje se na prosek od 4,7 odsto godišnje, u drugom na 3,4 odsto. Stanovništvo, u proseku, imalo bi 400 evra više godišnje (4.250 u odnosu na 3.820 evra), investicije po stanovniku bi znatno porasle (1.880 evra u odnosu na 1.380 evra), i činile bi 31 odsto društvenog proizvoda, umesto 25 odsto bez integracije u EU. Izvoz po stanovniku bi iznosio 2.850 evra umesto 2.250 evra. Direktne strane investicije, neophodne za ubrzanje privrednog rasta, iznosile bi 3.900 evra po stanovniku umesto 1.400 u varijante bez evrointegracije. Vrlo je važno i to da bi došlo do pozitivnih promena na tržištu rada. Od trenutka dobijanja kandidature, pa u narednih pet godina, moglo bi se očekivati otvaranje oko 250.000 novih radnih mesta i smanjivanje nezaposlenosti za oko 200.000. Stope nezaposlenosti bi se spustila na oko 12 odsto, a stopa zaposlenosti radno sposobnog stanovništva bi se povećala sa sadašnjih 51 odsto na oko 58 odsto.
Naravno, pristupanje Evropskoj uniji ima i svoje troškove, odnosno cenu. Na primer, kao članovi EU moraćemo da dajemo doprinos budžetu EU, ali ćemo kao relativno nerazvijenija zemlja imati pravo da povučemo znatno više sredstava nego što smo u budžet uplatili. Poštovanje evropskih standarda u zaštiti potrošača i životne sredine, u energetici ili saobraćaju takođe izaziva velike troškove. Međutim, to su troškovi modernizacije društva i mi bismo morali da ih snosimo, sa EU ili bez nje, ako želimo da unapredimo kvalitet života naših građana.
