Izvor: Politika, 15.Sep.2010, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija čeka Holandiju
Nema nagoveštaja da će u toj zemlji biti formirana nova vladajuća koalicija, što može negativno da utiče na proceduru odgovora EU na naš zahtev za prijem u punopravno članstvo
Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, 15. septembra – Gotovo sedam meseci od pada vlade u Holandiji još nema nagoveštaja da će biti formirana nova vladajuća koalicija, što može negativno da utiče na >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << proceduru odgovora EU na zahtev Srbije o prijemu u punopravno članstvo. Belgija takođe nema vladu već pet meseci i mali su izgledi da će je uskoro imati, ali to neće biti prepreka za njen pristanak kada se u oktobru evropski ministri budu izjašnjavali o tome da li Savet EU treba da prosledi kandidaturu Srbije Evropskoj komisiji.
Izvori bliski tehničkoj vladi u Holandiji, ipak, nisu odbacili mogućnost da ona pozitivno odgovori na zahtev Srbije u decembru, umesto u oktobru, ističući da je za njih glavno političko pitanje – saradnja sa Tribunalom u Hagu. Prema istim izvorima holandski parlament je pre nedelju dana potvrdio podršku stavu da se napredak u evrointegracijama neke zemlje zasniva na ispunjavanju kriterijuma.
Posle tromesečnih neuspešnih razgovora o formiranju vlade, koji su usledili po okončanju vanrednih izbora održanih u junu, Holandija je podjednako blizu novim izborima, kao i nastavku pregovora o novoj vladi. Jedna od glavnih prepreka u procesu dogovora o formiranju nove vlade bio je Gert Vilders, lider antiislamske Partije slobode koja je osvojila 24 poslanička mesta (od ukupno 150) i nametnula se kao gotovo nezaobilazan koalicioni partner.
Iako se posle izbora činilo da će Liberalna partija kao pobednik izbora sa 31 mandatom oformiti koaliciju sa socijademokratama (30) uz pomoć Zelenih (10) i Demokrata 66 (10) taj plan ipak nije uspeo. Kada je inicijativa u naporima da se formira vlada prešla na desnicu, liberali su pokušali da se dogovore sa demohrišćanima (21) i Vildersom, što bi bilo taman dovoljno za 76 mandata. Do dogovora nije došlo jer Vilders nije imao dovoljno poverenja za ulazak u koaliciju sa demohrišćanima.
Prema svežim rezultatima ispitivanja javnog mnjenja u Holandiji od eventualnih novih izbora najviše bi profitirali Gert Vilders i njegova partija, koji bi dobili još 10 poslaničkih mesta i sa ukupno 34 postali pobednici. Oni su sada treći po broju osvojenih mandata, a pre poslednjih izbora imali su ih svega devet. Dobar rezultat Vilders je najavio prošle godine kada je na izborima za Evropski parlament osvojio četiri od 25 mesta koja pripadaju Holandiji.
Njegova Partija slobode zalaže se za zabranu Kurana u Holandiji, za godišnji porez od 1.000 evra, za zabranu da žene nose tradicionalne muslimanske marame, kao i za zabranu izgradnje novih džamija. Vilders se otvoreno izražava protiv islamizacije Zapada i doslovno nikuda ne ide bez šestorice telohranitelja, koji su ga okruživali i pre nekoliko dana prilikom posete Njujorku gde je govorio na skupu protiv izgradnje džamije na mestu terorističkog napada 11. septembra 2001. godine. „U Meku niste dobrodošli ako ne pripadate islamu, a ovde polažu pravo da grade džamiju na svetom mestu. Ali nisam zaboravio na naša prava. Došli smo ovde da povučemo tu liniju”, rekao je pored ostalog Vilders u Njujorku.
Ali uprkos sve većoj popularnosti kod kuće, teško je zamisliti Vildersa kao premijera ili ministra holandske vlade koji nije dobrodošao u London. Ne samo da nije dobrodošao nego je Vildersu zabranjen ulazak u Veliku Britaniju iz političkih razloga. To je jedan od osnovnih razloga zbog kojeg potencijalni koalicioni partneri s nelagodom ulaze u pregovore sa Partijom slobode.
Holandska kraljica Beatris još jednom će konsultovati svoje savetnike, a zatim predložiti nastavak pregovora ili nove izbore. Najduži period bez vlade u Holandiji trajao je sedam meseci 1977. godine, ali to nije mnogo uticalo na svakodnevni život građana i spoljnopolitičke prilike, kao ni sada. Holanđani strpljivo čekaju rasplet političkih dogovora, a isto bi se moglo reći i za njihove komšije u Belgiji u kojoj ipak vlada neuporedivo veća neizvesnost.
Belgijski kralj Albert Drugi pre nekoliko dana ovlastio je nove pregovarače koji bi trebalo da potraže dogovor o formiranju vladajuće koalicije. To su predsednici dva doma u belgijskom parlamentu – Dani Pjeters, flamanski nacionalista na čelu senata, i Andre Flao, valonski socijalista koji je predsedavajući poslaničkog saziva. Kriza u Belgiji je daleko dublja od problema u vezi sa formiranjem nove vlade, što je ovde normalna stvar. Kralj je letos govorio o pronalaženju „novih oblika suživota” što nagoveštava krupne promene u društvenom uređenju, ali to je posebna tema.
Vladimir Jokanović
objavljeno: 16.09.2010.
