Izvor: B92, 28.Sep.2014, 13:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Srbija će birati između EU i RUS"
Srbija zasad nije članica EU i u ovom trenutku je ni na koji način ne obavezuju odluke Brisela, te je potpuno legitimno što ne sprovodi sankcije protiv Rusije.
To je izjavio profesor Univerziteta u Insbruku Hans Keler.
On, međutim, upozorava da će doći trenutak kada će se Srbija naći pod pritiskom da bira između EU i Rusije.
"Može se zamisliti da će u procesu pregovora EU >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << možda izraziti stav da kandidati koje teže članstvu treba da na izvestan način slede evropsku poziciju i postepeno se integrišu u sistem što znači da prate tu politiku", rekao je Keler Tanjugu na marginama međunarodnog foruma na Rodosu u Grčkoj.
Keler, čija je Organizacija međunarodnog napretka konsultant pri UN, napominje i da će Srbija do ulaska u EU morati da definitivno reši pitanje Kosova.
"Uobičajena je procedura EU da postavlja određene uslove za koje smatra da su deo evropskog sistema vrednosti i želi da se sporovi ovog tipa reše pre ulaska u EU. Naravno, Unija pravi izuzetke jer da nije tako Kipar ne bi bio članica EU ali u slučaju Srbije, barem kako ja to vidim, to će biti uslov", navodi austrijski ekspert.
Na pitanje da li, kako neki smatraju, eventualno članstvo u NATO može da ubrza evrointegraciju zemlje kandidata, Keler upozorava da su EU i NATO dva potpuno različita entiteta i da je "veoma opasno militarizovati evropsku ideju".
"Slučajno su neke članice EU i članice NATO, neke su bile osnivačke članice, ali to je potpuno različita organizacija i rekao bih da je veoma opasno militarizovati evropsku ideju a mi to činimo ako stvaramo utisak da zemlja kandidat treba da pristupi obema organizacijama," rekao je on.
Po njegovom mišljenju, budućnost EU može biti svetla samo ako ova grupa država "uspe da se emancipuje od takvog vojnog saveza koji je pod uticajem sile koja čak nije evropska", kaže on.
Kad je reč o kosovskom presedanu, Keler smatra da je to bila neka vrsta prekretnice za međunarodno pravo i "problematičan događaj, jer je nova legalna konstelacija stvorena na osnovu spoljne vojne intervencije".
"Prvo neko napadne zemlju, uništi politički poredak, stvori političku nestabilnosti, skoro haos i stvori situaciju u kojoj će neka teritorija biti motivisana da se otcepi a onda kaže vidite, moramo da je priznamo" , obrazlaže Keler i dodaje da smo u Jugoslaviji, odnosno Srbiji mogli da vidimo na delu Ť ono što se u zapadnoj terminologiji zove promene režima".
On podseća da je Srbija bila "žrtva vojne agresije koja je preduzeta van okvira međunarodnog prava: i da je protiv nje preduzeta "unilaterlana akcija u okviru NATO, u suštini od strane SAD i nekih saveznika pod lažnim humanitarnim izgovorom".
"Taj vojni napad je potpuno destabilizovao i poremetio politički sistem na toj teritoriji i jedna od posledica je otcepljenje Kosova. Vidim jedan opasan presedan a to je promena političke geografije koja proizilazi iz vojne intervencije jer da nije bilo toga gotovo sigurno ne bi bilo otcpeljenja Kosova", kaže ekspert.
Što se tiče deklaracije o nezavinosti Kosova, ocenjuje da ona nije legalna ni na koji način jer nije bilo referenduma.
"Po meni je to klasični primer dvostrukih standarda. Ako se zapad drži principa samoopredeljnja i insitira da je to pravo naroda, u ovom konkretnom slučaju narod se nije izjasnio. Drugo, vidimo politiku dvostrukih standarda jer u nekim slučajevima, kao što je Kosovo, zapadne zemlje uključujući SAD su podržale secesiju, a istovremeno ne priznaju pravo na samoopredeljnje što se tiče teritorije Krima", objašnjava Keler.
Kako dodaje, reč je o "politici sile. "Kad god to odgovara strateškim interesima određenog bloka sile on će reći da smo za samopredeljenje i da ta zemlja ima pravo da se otcepi i da bude priznata od međunarodne zajednice a nju čine SAD i nekoliko moćnih saveznika, dok će u drugom slučaju, kad to ne odgovara njegovim stratešim interesima biti protiv toga. "
Upitan vidi li sličnost između dešavnaja na istoku Ukrajine i sukoba u Jugoslaviji devedesetih godina, Keler navodi da su se u bivšoj Jugoslaviji, kad se raspala federacija, zapalile nacionalističke emocije a građanski rat raspiren spolja, mešanjem drugih država.
"Što se tiče Ukrajine, jedan od glavnih problema je što je postojao građanski sukob koji je u velikoj meri podstaknut spolja, ne otvoreno nego prikriveno kroz obaveštajne službe i korišćenjem NGO I organizacija civlinog društva. Vlada Ukrajine je prvo destabilizovana pa je onda stvorena situacija državnog udara kad je predsednik morao da napusti zemlju a nova grupa je bez izbora preuzela svu vlast", podseća on.
U takvim okolonostima nova vlada je odlučila da ruski vise nije zvanični jezik, a iako je ta odluka ubrzo opozvana, to je pokazalo kakva je orijentacija novih vlasti, pa se u takvoj situaciji, smatra on, moglo očekivati da se rusko stanovništvo na istoku i na Krimu neće osećati bezbedno.
Kad je reč o otcepljenju Krima, Keler ukazuje na činjecnicu da je Krim veoma dugo bio u sastavu Rusije i da je tek relativno nedavno, nakon odluke Nikite Hrušcova da ga pokloni Ukrajini, postao deo te zemlje.
On zato veruje da je referendum na Krimu samo izrazio raspoloženje lokalnog stanovništva da pripadaju državi kojoj su oduvek pripadali i "to je po mom mišljenju dosta različito od situacije na Kosovu, gde uzgred nije bilo referenduma".
