Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 11.Dec.2015, 17:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija – EU: Put sa puno izazova
Brisel je prvi put dao zeleno svetlo za evrointegracije zapadnog Balkana još pre 15 godina. Za to vreme ne samo da se promenila situacija u Srbiji, već i u Evropskoj uniji. Dok Srbija primenjujući reforme korača ka Briselu, pravila se menjaju u hodu, a strepnja je i u kakvom će obliku biti Unija kada Srbija bude spremna da postane njena članica.
Polovinom 2000. godine, Evropska unija je državama zapadnog Balkana dodelila status potencijalnih kandidata. Od tada, doživeli >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << smo petoktobarsku revoluciji, atentat na Đinđića, prešli iz jedne u drugu, da bi ostali u trećoj državi, Kosovo je proglasilo nezavisnost.
"Izgubili smo četvrt veka za ovo jer vlada Ante Markovića bila je na korak da otvori pregovore sa EU pre 25 godina. Tako da vrlo značajan dan dolazi, ali je mnogo toga propušteno", kaže za RTV Dušan Mijić, Evropski pokret.
Ozbiljne političke turbulencije već 15 godina nisu prošle bez odraza na evrointegracije. Dok su Hrvatska i Slovenija već postale punopravne članice, Crna Gora otvorila čak 18 poglavlja, Srbija u 2015. tek otvara prvo, a, u odnosu na prethodne slučajeve, izuzetak je to da se jedno do njih tiče upravo Kosova.
"I Srbija i Kosovo teže članstvu u Evropskoj uniji i to treba da im bude razlog za bolju sarađuju. Mislim da su vlade obeju strana svesne toga i da postignuti dogovori govore tome u prilog", navodi Sander Poteši, iz Centra za bezbednosne studije u Prištini.
Česte obustave pregovora i uslovljavanja poput saradnje sa Hagom, samo su dodatno usporili proces evrointegracija. Otvaranjem prvih poglavlja one će se svakako ubrzati. To svakako utiče i na podršku građana – prema poslednjim istraživanjima iz jula ove godine ona je 49 odsto.
Sonja Stojanović Gajić, iz Beogradskog centra za bezbedonosnu politiku misli da građani nisu dovoljno svesni kako konkretne reforme doprinose njihovom životu.
"Ali ni ne treba jer, još uvek nismo stigli do stadijuma da oni vide rezultate reformi. Ključ u sledećem periodu je usvajanje zakonskog i strateškog okvira koji će biti u skladu sa EU, a onda je merilo evropske unije da li će sve te promene zaživeti i u praksi", objašnjava Stojanović Gajić.
Tek otvaranjem poglavlja počinje ozbiljan rad, najviše u pogledu decentralizacije.
Predsednica Odbora za evropske integracije i međuregionalnu saradnju Skupštine Vojvodine Maja Sedlarević predočava da preko 70 odsto svega što se dešava u pregovaranju je na nivou lokalnih samouprava i regionalnih vlasti i da bi tu trebalo pružiti ogromnu podršku i lokalnim i regionalnim vlastima.
"Tu vidim posebnu ulogu pokrajine Vojvodine", podvlači Sedlarević.
Kada je 2000 godine u Srbiju stiglo prvo zeleno svetlo iz Brisela, nije se sumnjalo da će 15 godina kasnije nestabilnost biti nadomak centra Evropske unije.
Zato se danas s razlogom postavlja pitanje o budućnosti Unije, odnosno kako će ona izgledati kada Srbija bude deo nje.
Bez obzira na to, proces pristupanja najvažniji je zbog unutrašnjih reformi, složni su i evropski i srpski zvaničnici.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
