Izvor: B92, 25.Feb.2015, 18:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbi uzalud traže azil u EU

EK je saopštila da su neophodne dalje mere za očuvanje integriteta bezviznog režima za zemlje Zapadnog Balkana i odgovorilo na zloupotrebe sistema azila EU.

U petom izveštaju o funkcionisanju bezviznog režima sa Srbijom, Crnom Gorom, Makedonijom, Bosnom i Hercegovinom (BiH) i Albanijom Komisija je istakla da ostaje opredeljena za sistem putovanja bez viza za građane zapadnobalkanskih zemalja, preneo je Euraktiv Srbija.

"Koristi od vizne liberalizacije veoma >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << su vidljive kada je reč o jačanju kontakta među ljudima i poslovnim prilikama. Međutim, zloupotreba bezviznog režima u vidu traženja azila u EU mora da se reši", rekao je evropski komesar za migracije Dimitris Avramopulos.

U izveštaju se navodi da je broj zahteva za azil u EU i zemljama Šengena građana pet zemalja Zapadnog Balkana u stalnom porastu i da je 2013. dostignut rekord od 53.705 zahteva.

Podaci pokazuju i da je za devet meseci 2014. broj zahteva bio za 40 posto veći nego u isto vreme 2013. godine.

Međutim, podaci se ne odnose na kraj 2014. godine, kada je registrovan ogroman broj nelegalnih prelazaka srpsko-mađarske granice građana Kosova. Evropa je već počela da ih vraća kući.

Istovremeno, stopa odobravanja azila nastavlja da pada, što ukazuje da je ogromna većina zahteva za azil neosnovana.

Za građane Srbije je stopa davanja azila u 2013. bila 2,7 odsto, za građane Crne Gore 3,7 odsto, a Makedonije jedan procenat dok je za građane Albanije i BiH bila nešto viša - 8,1 odsto odnosno 5,9 odsto.

Građani Srbije predstavljaju najveću grupu među tražiocima azila iz pet zemalja Zapadnog Balkana jer u ukupnom broju zahteva za azil u zemljama EU i Šengena učestvuju sa 42 odsto.

Slede građani Makedonije i Albanije sa po 21 odsto, BiH sa 14 odsto i Crne Gore sa dva procenta ukupnog broja zahteva za azil.

Najviše zahteva za azil građani sa Zapadnog Balkana daju u Nemačkoj, navela je Evropska komisija u izveštaju.

Radi rešenja problema nelegalnih migracija Komisija predlaže zemljama Zapadnog Balkana da unaprede saradnju i razmenu informacija o upravljanju granicom, migracijama, azilu i readmisiji sa EU, Evropskom komisijom, Fonteksom, Europolom i Agencijom EU za sistem azila (EASO).

Takođe se preporučuje da se istraže umešani u ilegalne migracije i kazne oni koji su omogućili zloupotrebu bezviznog režima, ojača granična kontrola i pojačaju kampanje čiji je cilj da se građanima objasne prava i obaveze režima putovanja bez viza.

Kako je preneo Euraktiv Srbija, Komisija je zemljama EU i šengenskog sistema koje najviše pogađa neosnovano traženje azila građana sa Zapadnog Balkana preporučila da preoblikuju procedure za zahteve za azil npr. uspostavljanjem ubrzane procedure.

Predlaže se i obazrivije i selektivnije korišćenje novčanih beneficija kako bi se umanjio finansijski podstrek za tražioce azila.

Takođe se evropskim zemljama savetuje da vode informativne kampanje u saradnji sa lokalnim nevladinim organizacijama i lokalnim samoupravama, kao i da se unapredi operativna saradnja i razmena informacija, uključujući i one preko oficira za vezu, sa vlastima zemalja sa Zapadnog Balkana.

Srbija, Makedonija i Crna Gora priključile su se bezviznom režimu EU u decembru 2009.godine, a BiH i Albanija u novembru 2010.

Nastavak na B92...