Izvor: B92, 30.Dec.2013, 17:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sporiji rast srpske privrede 2014.
Beograd -- Analitičari Rajfajzen banke ocenjuju da će srpska privreda u 2014. godini usporiti rast koji će, kako očekuju, iznositi tek jedan odsto.
Do usporavanja rasta će doći i pored oporavka Evropske unije, ključnog izvoznog tržišta Srbije, i uobičajenog prelivanja ovog efekta na zemlju, a usled implementacije mera fiskalne konsolidacije, ocenjuju analitičari Rajfajzen banke, napominjući da su zbog toga >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << rast ekonomije u 2014. korigovali sa dva na jedan odsto godišnje.
"Svakako pozdravljamo mere fiskalne konsolidacije, jer je u ovom trenutku ključno da se stabilizuju fiskalna racija, odnosno da se zaustavi dalji rast javnog duga i deficita budžeta, međutim, te mere će na kratak rok, bar u 2014, uticati na pad javne i privatne potrošnje koje imaju značajno učešće u stvaranju bruto društvenog proizvoda (BDP)", ističu finansijski stručnjaci Rajfajzena za Tanjug.
To će, kako napominju, zajedno sa slabijom kreditnom ponudom banaka, usporavanjem rasta izvoza automobila i nemogunošću države da deluje kontracikličnim merama, odnosno preko subvencionisanih kredita, usled iscrpljenih javnih finansija, sve zajedno usporiti rast BDP-a.
"S druge strane, očekujemo da će nova recesija biti izbegnuta zahvaljujući prilivu privatnih investicija iz inostranstva, koje će biti podstaknute početkom pregovora o pridruživanju EU i dolaskom novih strateških investitora kroz proces okončanja restrukturiranja javnih preduzeća", kažu u Rajfajzenu.
Vlada je prvi put u novoj Fiskalnoj strategiji veoma transparentno prikazala takozvane "troškove ispod linije", a donete mere, kao i trendovi u toku 2013. godine ukazuju da je moguće staviti rast javnih rashoda pod kontrolu, smatraju oni.
Međutim, u narednim godinama će veći problem, po njihovom mišljenju, predstavljati usporavanje rasta budžetskih prihoda usled mnogobrojnih razloga - usporavanja potrošnje, promene modela ekonomije, od one podstaknute potrošnjom ka izvoznoj ekonomiji, nezavršenih strukturnih reformi, velikog broja preduzeća koja posluju u negativnoj zoni, itd.
"Ne očekujemo novo povećanje poreskih stopa, već okretanje države ka efikasnijoj naplati poreza i moguć rebalans budžeta u toku godine usled podbacivanja poreskih prihoda", naglašavaju analitičari Rajfajzena.
Ono što je pozitivno, dodaju dalje, jeste da će izvoz, pad uvoza energenata, te stabilan rast doznaka iz inostranstva, rezultirati veoma niskim deficitom platnog bilansa u odnosu na BDP u 2014. godini (5,1 odsto) i delimično podržati stabilnost kursa dinara prema evru u toku iduće godine.
"Privremeno slabljenje dinara u odnosu na evro možemo očekivati u prvom kvartalu zbog početka 'kvantitativnog popuštanja', to jest smanjivanja ekspanzivnosti monetarne politike američke Centralne banke (Fed), koje će preći u jačanje u narednim kvartalima usled početka priliva stranih direktnih investicija", navode u Rajfajzen banci.
"Na kraju 2014. očekuje se da će dinara prema evru dostići nivo od 117, uz pretpostavku da će blaga depresijacija biti podstaknuta s ciljem da se pospeši izvoz čije blago usporavanje može da se desi zbog već postignute iskorišćenosti kapaciteta proizvodnje automobile, bar na osnovu do sada planiranih kapaciteta proizvodnje, isključujući najave o mogućoj proizvodnji novih Fijatovih modela".
Što se tiče kretanja kamatnih stopa, niska inflacija, koja je prognozirana za 2014. godinu na 5,5 odsto, nešto više u odnosu na 2013. zbog efekta baze, neizvesnosti u pogledu poljoprivredne sezone, povećanja posebne stope PDV-a za određene proizvode od 1. januara i moguće korekcije regulisanih cena, prema oceni stručnjaka u Rajfajzenu, podstaknuće Narodnu banku Srbije da smanjuje referentnu kamatu.
S jedne strane, NBS će morati, kako kažu, da balansira između davanja podrške ekonomiji koja će pokazati znake usporavanja, što je činjenica koja traži smanjenje kamatne stope, i s druge strane izmenjenog sentimenta na globalnim tržištima i rizicima vezanim za implementaciju fiskalnog paketa, koji traže oprez u smanjivanju kamate.
"Trend pada referentne kamate i prinosa na zapise Trezora Ministarstva finansija je siguran, međutim očekuje se da će, ipak, biti oko 250-300 baznih poena iznad inflacije usled gore navedenih rizika".
Kamate na dinarske kredite će, takođe imati silazni trend, ali sa vremenskim pomakom, jer na cenu kredita utiče i veliki iznos problematičnih kredita koji ne pokazuje znake opadanja, visoka nelikvidnost realnog sektora, a s obzirom na višedecenijske visoke stope inflacije, tržište će ipak biti oprezno u smanjivanju kamata posmatrajući da li je niska i stabilna inflacija postala trend, objašnjavaju analitičari Rajfajzen banke.
Iako se u toku 2013. godine mnogo pričalo o vanrednim parlamentarnim izborima i novom aranžmanu sa MMF-om, očekivanja u Rajfajzenu su da eventualno održavanje vanrednih izbora neće imati negativan efekat na nastavak sprovođenja reformi, već će samo pojačati reformsko opredeljenje.
"U slučaju da dođe do potpisivanja aranžmana sa MMF-om, to će biti ugovor iz predostrožnosti, s obzirom da je ovaj ugovor nešto fleksibilniji u smislu zahteva ka Vladi. Ali, u slučaju da ne dođe do potpisivanja ovog ugovora, nastavak pregovora i neka vrsta praćenja sprovođenja reformi od strane MMF-a je moguća. Naravno, pored postojanja ovog aranžmana, investitorima je od ključnog značaja kredibilitet Vlade u smislu doslednosti sprovođenja svega što je preuzeto kao obaveza, a što je Vlada jednim delom već i pokazala u toku 2013" , zaključuju finansijski eksperti Rajfajzen banke u analizi za Tanjug.
