Izvor: Politika, 24.Mar.2015, 09:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šoltes: Papa uvodi Srbiju u EU
Siguran sam da će zbog reformi u Srbiji morati da bude plaćena politička cena, poručuje u intervjuu za „Politiku” član delegacije EP i unuk jugoslovenskog političara Edvarda Kardelja
Dr Igor Šoltes, slovenački poslanik u Evropskom parlamentu i potpredsednik Odbora za kontrolu javnih finansija, unutrašnju trgovinu i zaštitu potrošača, boravio je ovih dana u Srbiji kao zamenik šefa delegacije EP na čijem je čelu Slovak Eduard Kukan. Šoltes je član poslaničke >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << grupe Zelenih i delegacija Spoljnopolitičkog odbora EP, zaduženih za Srbiju, Albaniju i Moldaviju i ovo mu je prva poseta Srbiji u svojstvu evropskog poslanika.
Međutim, Beograd mu je dobro poznat jer je u njemu proveo deo svog detinjstva. To sve možda i ne bi bilo posebno zanimljivo široj javnosti, da Šoltes nije unuk nekadašnjeg drugog čoveka Jugoslavije Edvarda Kardelja.
Najveći deo karijere naš sagovornik proveo je baveći se pitanjima javnih finansija i javnih nabavki. Pred poslednje evropske izbore formirao je svoju listu u Sloveniji, grupu građana, i uspeli su da osvoje jedan poslanički mandat. Prethodno, devet godina bio je predsednik Računskog suda Slovenije, državne revizorske institucije.
Na ovoj poziciji sukobljavao se s bivšim premijerom Janezom Janšom. Na njegov zahtev, smenjen je i slovenački ministar za zaštitu životne okoline u vladi Boruta Pahora, Karl Erjavec, koji se ipak vratio u vrh vlasti i danas je šef slovenačke diplomatije.
Kakav je stav Evropskog parlamenta prema evrointegracijama Srbije?
Parlamentarna delegacija je usvojila dokument o napretku Srbije u evrointegracijama i dali smo političku ocenu o procesu ključnih reformi i stanja ljudskih prava. Sa srpske strane oseća se iskrena želja i volja da se ide prema Evropi. To su nam poručili i predsednik srpske vlade, predsednica parlamenta i svi ostali ljudi iz političkog vrha s kojima smo se ovih dana susretali. Mislim da tu nema dileme, ali ova želja mora da bude pretočena u akcije. Predstoji još mnogo reformi koje treba uraditi. Siguran sam da će zbog njih morati da bude plaćena određena politička cena, što je neminovno.
Na sednici koju ste imali zajedno sa srpskim Odborom za evrointegracije posebno je apostrofirano prošlogodišnje održavanje gej parade?
Govorilo se i o tome, ali treba znati da ni u EP nisu jednorodni stavovi o ovom pitanju, i tamo postoje konzervativnije političke snage. U razgovoru s premijerom Vučićem, on je izrazio očekivanje da će na ovogodišnjoj gej paradi, odnosno paradi ponosa, biti angažovano manje policajaca za zaštitu učesnika nego na prošloj i to je pozitivan znak.
Šta vam je još rekao premijer?
Izneo je svoja očekivanja od Evrope, preneo je gledišta Srbije i rekao da se ide u dalje reforme. Ali, meni je, isto tako, bio veoma zanimljiv razgovor s vašim ombudsmanom Sašom Jankovićem, koji je ostavio veliki utisak na mene. On je govorio o nekoj sasvim drugoj Srbiji, imao je drugačiju priču od one koju smo mogli da čujemo od zvaničnih političara.
Ombudsman ima drugačiju verziju istine od Vučića?
Sigurno da nam je pričao o nekim stvarima kojima se zvanična politika nije hvalila. To su ljudska prava, pravosuđe, nezavisnost pojedinih organa, kritika vlasti, nezavisnost medija. Kritika vlasti očito nije najpoželjnija aktivnost koju bi pohvalili nosioci vlasti.
Evo, možete vi sada da kritikujete vlast. Izvolite slobodno, uputite odmah vašu kritiku.
Dobro, ja sam ovde tri dana, teško mi je da tako kažem. Ono što bih mogao reći jeste da je potrebno više saradnje između ombudsmana, koji s terena dobije više od 2.000 slučajeva godišnje i daje mnogo predloga promena zakona. Iako je ombudsman ustavna kategorija, mislim da se još ne shvata kao neko koga vlast mora prihvatiti kao svoju mogućnost da ostvaruje bolji kvalitet života građana, a ne da ga doživljava lično, kao kritiku same sebe.
Mislite da vlast nije prihvatila ombudsmana?
Vlast će verovatno reći da jeste, ali sam od ombudsmana čuo da je njegov stav drugačiji.
Imate li još kakvih zamerki?
Nešto bih još dodao. Srbija, kroz reforme kroz koje će ići, može računati na dosta para iz evropskog budžeta.
Koliko?
Mislim da je do 2020. oko milijardu i po evra. To su IPA sredstva za projekte, bespovratna sredstva namenjena razvoju. Reč je o kombinovanim projektima, gde i Srbija daje svoj deo iz budžeta. Tu pre svega treba paziti da pare idu za namene koje će biti predviđene i da li se stvarno troše na racionalan i efikasan način. Najgore je ako se dogodi da pare koje dođu iz EU ne budu upotrebljene na pravi način.
Kao što se to dešavalo u Bugarskoj, na primer?
Dešavalo se u mnogo država da su pare otišle i da se nije znalo gde su završile. Želeo bih još jednu stvar da istaknem. Ako biste me pitali kada će Srbija da postane članica EU...
Hajde, pitam vas...
Onda bih morao da uputim kritiku predsedniku Evropske komisije Žan-Klodu Junkeru da stvarno nije trebalo da kaže na početku svog mandata da u narednih pet godina neće biti proširenja. Na sreću, imamo i drugo mišljenje, a to je mišljenje pape Franje. Prošle godine, papa je posetio EP i dao punu podršku ovom regionu i rekao da će Srbija ući i pre ovog roka.
Znači, papa će da uvede Srbiju u EU?
Ako Junker neće, onda će papa.
Pomenuli ste neodgovoran odnos prema javnim finansijama. Da li je u vreme Tita i vašeg dede Kardelja bila bolja kontrola trošenja novca?
Ranije smo imali SDK, Službu državnog knjigovodstva, i situacija je bila mnogo bolja nego sada, i tu moram kritiku da uputim i Sloveniji. Ni firme, ni opštine, ni država nisu mogle da posluju ako nisu plaćeni svi doprinosi radnicima za penzijsko, zdravstveno i sve ostalo. Šta se dešava danas? Imate firme koje uopšte ne plaćaju doprinose, pa se ljudi šokiraju kad treba da odu u penziju. Pitam se da li je ova kontrola možda namerno ukinuta, da bi se stvorio eldorado kapitalizma i da bi se lakše izvršile privatizacije koje se možda ne bi mogle napraviti da postoji SDK.
Ima li su Sloveniji i kod vas lično nostalgije prema tom vremenu?
Ima sigurno, ali smo svesni da što je bilo bilo je. Jugoslavija je odigrala svoju istorijsku ulogu. Sigurno je bilo pozitivnih stvari, kao što je bilo i negativnih. Dobar primer koji Evropa nema jeste spoljna politika Jugoslavije, između Zapada i Istoka. Tu su i nesvrstani, kao ogroman privredni potencijal i tržišta. Tada su političari verovatno više brinuli za zajedničko dobro, a ne samo za svoje. Neko će mi reći da previše idealistički gledam na to vreme, ali poslednju ocenu daće istoričari.
Edvard Kardelj, otac vaše majke Vere, bio je verovatno najznačajniji slovenački političar u istoriji. Kako se danas gleda na njegovo delo u Sloveniji?
Mislim da u svim državama bivše Jugoslavije on u Sloveniji ima najlošiju reputaciju. Zato ja uvek kažem da je za neke stvari potrebno vreme da bi se moglo realno oceniti, bez subjektivnih ocena.
Vi imate sada 50 godina, verovatno se sećate dobro tog vremena, poznavali ste i Tita?
Jesam, ali sam ipak bio mali i nisam shvatao sve te odnose kao iz današnje perspektive. Moji deda i baba su živeli u Beogradu i često sam dolazio kod njih. Sećam se da su me roditelji, kao neki paket, ubacivali u avion i leteo bih za Beograd. Ništa mi to nije izgledalo neobično i moj svet je tada bio potpuno drugačiji.
------------------------------------------------------
Zeleni „nju dil”
Na međunarodnom planu tesno sarađujete i sa Zelenima Srbije. Za šta se vaša politička opcija zalaže?
Sada je na dnevnom redu u Evropi „grin nju dil”, koji pokušava da se oslanja na čoveka i na prirodu, kako bi se novac ulagao u obnovljive izvore energije, uz poštovanje postojećeg stanja. Ali, neophodna su nova radna mesta realizovana preko „zelene politike”, gde mi u Sloveniji već imamo pozitivna iskustva i uštede. Ekologija i zelena politika su budućnost Evrope jer donose zdravu hranu i vodu. Zato su Zeleni apsolutno protiv transatlantskog trgovinskog sporazuma između Amerike i Evrope, kao i protiv GMO hrane.
Bojan Bilbija
objavljeno: 24.03.2015.
