Izvor: Politika, 30.Sep.2008, 14:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Snižavanje carina mudar ili rizičan potez

Dok se svetska privreda od oluje krije iza državnog kišobrana, naša vlada, ukidanjem carina, golišavu ekonomiju izbacuje na ulicu – smatraju pojedini ekonomisti

Usred prave oluje na svetskom finansijskom tržištu, Srbija je rešila da širom otvori prozore. Ovako deo stručne javnosti opisuje nameru vlade da primeni Prelazni sporazum sa Evropskom unijom, što bi značilo postepeno snižavanje carina na robu iz uvoza. Nepromišljeno je, kažu, da u situaciji kada svetska >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << privreda pokušava da se iza državnog kišobrana sakrije od pljuska, naša vlada još golišavu i slabašnu ekonomiju izbacuje na ulicu.

Ali, ima i suprotnih mišljenja.

Goran Radosavljević, savetnik potpredsednika vlade Božidara Đelića, objašnjava da razloga za brigu nema.

– I kad primenimo Sporazum, naša privreda će ostati dobro zaštićena. Carine će se snižavati postepeno, pa će privrednici imati dovoljno vremena da se prilagode i spreme za dolazak konkurencije. Predviđeno je da se prve godine ukinu carine koje iznose 1,4 odsto. One faktički i ne postoje i predstavljaju veće opterećenje zbog papirologije, nego što štite našu privredu. Njihovo ukidanje se, praktično, neće ni osetiti – uveren je Radosavljević.

Čak i posle isteka prelaznog roka od šest godina, dodaje on, pojedini poljoprivredni proizvodi, koji su od strateškog značaja za domaću privredu, biće i dalje zaštićeni visokim carinama.

– Istina je da osim prednosti, ovaj sporazum predstavlja i opasnost za domaću ekonomiju, ali ako već nekoliko godina mi u Evropsku uniju izvozimo bez carina, onda moramo da uzvratimo uslugom – napominje Radosavljević.

Danijel Cvjetićanin, rektor BK univerziteta, bez uvijanja, za ovakav potez srpske vlade kaže da se ne može reći da je baš mudar.

– Jednostrana primena nije ništa drugo nego izrugivanje zdravog razuma – kategoričan je naš sagovornik.

Na podsećanje da Mirko Cvetković, premijer, tvrdi da nije reč o unilateralnoj primeni sporazuma, jer nam je Evropska unija još pre nekoliko godina omogućila bescarinski izvoz robe, Cvjetićanin odgovara:

– Onda to nije ništa drugo nego zamajavanje građana, koje je počelo još u izbornoj kampanji. Tim predlogom je Evropska unija pokazala da o našoj vladi i nema baš neko naročito mišljenje. Besmislica je da kad svuda u svetu države pokušavaju da zaštite svoju privredu, naša država radi suprotno. Ne može se pričati o korisnim efektima ovakvog poteza. Niko od budalaštine nije zaradio – oštar je Cvjetićanin.

Danilo Šuković, direktor Centra za ekonomska istraživanja u Institutu društvenih nauka, ne misli da će primena sporazuma za nas biti pogubna. Naprotiv.

– To što sada države pomalo diriguju u razvijenim tržišnim ekonomijama ne bi trebalo da za nas bude zamka u koju ćemo upasti. Amerika to može, jer je njeno tržište razvijeno. Ta priča o državnom intervencionizmu se na nas još ne odnosi. Naša privreda nije dotle dogurala. Ne možemo doveka carinama da štitimo naše proizvođače, umesto da ih postepeno izložimo stranoj konkurenciji, što će građanima doneti mnogo koristi – navodi Šuković.

Sa njim se slaže i Jurij Bajec, profesor Ekonomskog fakulteta. Primenom sporazuma mi sebe ne dovodimo u goru, već u bolju situaciju.

– Pogotovo, što se u prvim godinama to neće mnogo osetiti. Nećemo značajno izgubiti carinske prihode, samo ćemo ubrzati transfer robe preko granice – smatra Bajec.

Na primedbu da to može i da poveća uvoz, a samim tim i produži veliki minus u spoljnoj trgovini, naš sagovornik ogovara:

– Hteli ili ne, uvoz se svakako povećava. Ali, naš problem nije veliki nivo uvoza, već mali nivo izvoza. Treba da učinimo sve da ubrzamo izvoz, a ne da usporavamo uvoz – uveren je Bajec.

A. Nikolić

[objavljeno: 30/09/2008.]

Nastavak na Politika...