Izvor: Glas javnosti, 12.Jul.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Smejaćemo se sami sebi
Na ovogodišnjem beogradskom letnjem festivalu Belef, koji će biti održan od 14. jula do 3. avgusta, u okviru pozorišnog programa „Tvrđava Evropa“ u selekciji reditelja Žanka Tomića, pored dve gostujuće dramske predstave, publika će moći premijerno da pogleda i tri nova naslova. U intervju za Glas javnosti Tomić ocenjuje da se zajednička karakteristika svih komada ogleda u „tragikomičnom iskustvu ovih naših razlupanih eks-Ju naroda, koji, izranjavani, onako u traljama, na crvenom >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << tepihu ulaze u Evropsku uniju“.
- Ta cela slika, kad je pogledamo, toliko je groteskna da je jednostavno tražila hitan odgovor, i to baš ovog leta. Naša obaveza kao umetnika bila je da se osvrnemo na sva ta šantanja i na sve te sile, kako one koje bi htele da vuku unazad, tako i na one koje sumanuto guraju unapred. Naravno, ovde nije reč samo o Srbiji. Mislim da je to zajednička priča jednog šireg prostora u kojem živimo. To jeste veoma ozbiljna tema, ali na neki način, ona je sama sebe devalvirala, jer smo takvi kakvi smo.
Tragikomični...
- Apsolutno, i u tom smislu mislim da će ovog leta biti više smeha nego drame. Jednostavno, smejaćemo se sami sebi.
Program će se odvijati pod sloganom „Tvrđava Evropa“...
- Taj naziv je pozajmljen iz istoimene pesme grupe „Asian Dub Foundation“, koja je sačinjena od ljudi sa različitih kontinenata. Mislim da je naslov veoma poetičan, a sa druge strane, u asocijativnom smislu, može da se tumači na razne načine. Oni u toj pesmi pričaju o tome koliko ta Evropa teži da se zatvori i da zaštiti svoje blago, svoje dobro od varvara koji hoće da nadiru i da provaljuju kroz te zidove. NJima, kao humanistima i ljudima nekog šireg kova, to smeta. Hoću da kažem da oni pevaju o tome da su pojmovi multikulturalnost i internacionalizam mnogo veći od evropeizma, koji može da bude i jedna vrsta nacionalizma i zatvaranja. Zavisi samo kako ga ko praktikuje.
Koliko smo mi kao narod blizu ili daleko od te današnje Evrope, ali, naravno, ne u geografskom smislu?
- Najbolji odgovor na to pitanje može da da predstava „KNKNPNKN“, koja je rađena po motivima „Leksikona Ju-mitologije“. Citiraću Dejana Dukovskog, koji je rekao da je Balkan anus u Evropi, a da smo mi hemoroid na tom anusu. To je tačna definicija. Svi smo mi, zaista, toliko mali da bismo se nešto busali. Ali, mi smo i jedne male bube koje su se u jednom trenutku uzdigle i ubedljivo uspele da razruše nešto što je pre toga postojalo godinama.
HEPENING NA KALENIĆ PIJACI
U okviru dramskog programa biće odigrane i dve gostujuće predstave - ansambl Narodnog teatra „Vojdan Černodrinski“ iz Prilepa predstaviće se 16. jula u Jugoslovenskom dramskom pozorištu se komadom Bertolta Brehta „Bubnjevi u noći“, dok će Romski amaterski hor 25 i 26. jula na Kalenić pijaci i ispred „Delta sitija“ izvesti muzičko-scenski hepening „Čarnin poj“. U segmentu plesnog i neverbalnog teatra biće zastupljeni projekti „Not me“ (Dunja Jocić, 18. jul, Pozorište na Terazijama), „Kamenje i snovi“ (Odij Dibok, 20. jul Beogradska tvrđava, Gornji grad) i „Dueti/Meet Edžpectations“ (Dalija Aćin, 22, 23 i 24. jul, Tursko kupatilo).
„MAJSTOR I MARGARITA“ NA JESEN U ZVEZDARA TEATRU
Prethodnih godina najčešće se dešavalo da skoro sve predstave iz produkcije Belefa svoj scenski život okončaju sa završetkom festivala. Kakva je sudbina ovogodišnjih premijernih naslova „KNKNPNKN „, „Tvrđava Evropa“ i „Majstor i Margarita“?
- Zasada je izvesno da će se predstava „Majstor i Margarita“ od jeseni igrati na sceni Zvezdara teatra, jer je urađena u koprodukciji s tim pozorištem. Dva novosadska pozorišta, Srpsko narodno pozorište i Pozorište mladih, veoma su zainteresovana da na svoj repertoar uvrste „KNKNPNKN „, ali još uvek ništa nije definitivno dogovoreno. Što se tiče predstave „Tvrđava Evropa“, verujem da će već posle premijernog izvođenja 27. jula mnoga naša pozorišta želeti da je otkupe.
Ima li predstava „KNKNPNKN“, koja je nastala prema vašem konceptu, eventualno, neki jugonostalgični prizvuk?
- Ne. Umetnici ne mogu da imaju taj odnos, država je nestala, a izgleda da je i trebalo da nestane, samo ne na takav način. Ona je, jednostavno, bila kao neki proizvod koji ima svoj rok trajanja. Mi smo protiv načina na koji se sve to dogodilo, protiv svake bestijalnosti, sumanutosti... Paradoksalna je činjenica da se ta neka zajednička suma svega onoga što je vezano za bivšu Jugoslaviju danas još može čuti samo na jednom mestu.
Mislite na Haški tribunal?
- Da. On je, kad vidite kako se sve to odvija, sam po sebi groteskan. Tamo se na potpuno sumanut način priča o jednoj veoma ozbiljnoj tragediji i o desetinama hiljada nevinih žrtava. Znači, mi čak ni sa strane te Evropske unije ili svetske zajednice i dalje nemamo neku vrstu ozbiljne arbitraže svega toga što se dogodilo.
Postoji li neko ko bi ozbiljnije mogao da se pozabavi tim pitanjem?
- Kako sada stvari stoje, ne postoji. Izgleda da će sve to ostati bez odgovora... Sad smo, odjednom, svi evropejci, a do juče smo bili neki „četnici“, „ustaše“, „tompsoni“, „baje mali knindže“... To limbo stanje je potpuno nemoguće. Ovo što danas živimo, predstavlja čist magijski realizam. Sve je sirovo i čudno. Smrdimo. Čovek ima neki osećaj da, sve to što se oko njega dešava, zapravo sanja. To stanje najbolje ilustruje predstava „KNKNPNKN“. Scena počinje na jedan, pa se pretopi u drugi, a završi se na potpuno treći način...
