Izvor: RTS, 26.Mar.2012, 11:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Smeće nije za bacanje
U Srbiji se obradi samo desetina komunalnog otpada, odnosno nepotrebno se potroši 50 miliona evra. Strani investitori pregovoraju o gradnji pogona za preradu otpada u desetak gradova u Srbiji.
Svet se odavno oslanja na smeće kao resurs za proizvodnju struje i toplotne energije. Zemlje Evropske unije prerade 40 odsto komunalnog otpada, a Srbija samo 10 procenata. To znači da svake godine bacimo najmanje 50 miliona >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << evra. O gradnji savremenih pogona za preradu otpada strani investitori pregovaraju sa desetak gradova.
Nemačka ima oko 6.000 postrojenja za dobijanje energije iz smeća, dok su u regionu i našoj zemlji ona retkost. Preradom komunalnog otpada Srbija bi mogla da pokrije pet odsto proizvodnje struje.
Zakonskih prepreka više nema. Međutiim, profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Jovović kaže da javnost mora od početka da bude uključena u ceo proces. Zbog slabe uključenosti javnosti, Srbija je ranije propustila dva velika projekta za upravljanje opasnim otpadom, navodi Jovović.
Korist je i veća, ako se istovremeno dobija toplota za grejanje stanova. Sa potencijalnim investitorima, lokalne vlasti dogovaraju konkretne poslove. Beograd planira da do kraja godine, u Vinči, počne gradnju savremenog pogona za dobijanje energije iz smeća.
Projekte spremaju i u Nišu, Šapcu, Kragujevcu, Vranju i nekoliko gradova u Vojvodini. Investitori nude da ih u potpunosti finansiraju, i koriste postojeće deponije.
"Menjati već ustaljenu rutu kamiona za dostavu otpada potpuno bi kod naroda izazvalo negativan efekat. Ovako su oni navikli da kamioni već decenijama idu istim putem i ne bi to menjali. Praksa je da se uvek postrojenje za preradu otpada stavlja u najveću moguću blizinu postojeće deponije", smatra Nenad Dograjić iz firme "Global interkontinental jutilitis" .
Potencijal je ogroman, jer svakog dana bacimo 5.000 tona smeća, samo trećinu izbace Beograđani. Međutim, polovina otpada završi na divljim deponijama koje su najčešće uz vodotokove i zelene površine. Nedostaje i sortiranje otpada.
"U Srbiji dva i po miliona ljudi nije pokriveno organizovanim sakupljanjem otpada", kaže Jovanka Arsić -Karišić iz Centralno-evropskog foruma za razvoj.
Recept za dobro upravljanje komunalnim otpadom treba uzeti od Stokholma. Taj grad 100 odsto smeća koristi za grejanje i proizvodnju struje.
