Izvor: Politika, 04.Okt.2012, 23:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slovenija postaje novi problem u EU
Globalna finansijska i evropska dužnička kriza izbacile su na površinu sve slabosti slovenačke privrede
Ljubljana – Kada je pristupila evru 2007. godine, Slovenija je imala najbrži rast u evrozoni i njena dva miliona stanovnika imala su jedan od najviših životnih standarda u istočnoj Evropi. Međutim, ova zemlja na jugu Alpa sada je u recesiji, isključena iz tržišta obveznica, pri čemu pokušava da izbegne sudbinu mnogo većih članica evrozone koje su tražile >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << međunarodnu pomoć, a da pri tome sledeće godine izbegne bankrot, prenosi Rojters.
Globalna finansijska i evropska dužnička kriza izbacile su na površinu spor tempo reformi, političke razmirice i sve slabosti slovenačke privrede koja zavisi od izvoza automobila i automobilskih delova, lekova i aparata za domaćinstvo.
„Slovenija je bila najbolja izvršilac i predvodnik među novim članicama EU, ali mnogi propusti iz prošlosti su postali vidljivi tek zbog krize”, kaže Hermina Vidović, analitičarka Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.
Vlada tvrdi da joj spasonosni paket neće biti potreban, ali ekonomski pokazatelji daju sumornu sliku. Lokalne banke, uglavnom u državnom vlasništvu, bore se sa lošim kreditima koji čine bezmalo 18 odsto bruto domaćeg proizvoda. Neki od dugova su oni koje imaju građevinske kompanije koje su upale u nevolju kada je „građevinski mehur” pukao 2009, a neke dugove imaju investicione firme koje se bore sa teškom situacijom na finansijskom tržištu.
Ove godine se očekuje da budžetski deficit dostigne oko 4,2 odsto BDP-a, znatno iznad ranije prognoziranih 3,5 odsto. To će biti znatno manje od 6,4 odsto u 2011, a još manje od mnogih drugih zaduženih članica evrozone. Međutim, svako spasavanje banke u kojem bi država preuzela gubitke zajmodavca moglo bi da uveća budžetski deficit. To bi bila situacija slična onoj s kojom se suočila Irska, koja je sada u međunarodnom programu finansijskog spasavanja.
Analitičari kažu da će kriza izbiti krajem ove ili početkom naredne godine ukoliko Slovenija ne zadobije ponovo poverenje investitora i pristupi tržištu kapitala uoči otplate rate duga od dve milijarde evra koja pristiže sredinom godine.
„Duže spekulacije o spasavanju idu ka sve izvesnijem spasilačkom paketu pomoći. Vlada sada ide ka tome da uveri tržišta u svoju odlučnost u fiskalnu konsolidaciju kao i u strukturne reforme”, kaže Otilija Simkova, iz kompanije za istraživanja i konsalting „Juroejža grup”. „Ostaje pitanje da li je to dovoljno da ubedi nepoverljiva tržišta i obezbedi toliko neophodnu sposobnost Slovenije da se zadužuje u ključnom periodu od narednih nekoliko meseci.”
Kamata na slovenačke desetogodišnje obveznice porasla je sa 5,2 odsto u martu na 6,29 odsto 2. oktobra, dok je kulminacija (7,6 odsto) bila u avgustu.
Ukoliko Sloveniji ne bude bio potreban spasilački paket pomoći, ona će verovatno tražiti pomoć od evropskog spasilačkog fonda, kao što su uradile druge zemlje.
„Situacija u Sloveniji je ozbiljna i Slovenija nema vremena za gubljenje”, rekao je prošlog meseca šef Evrogrupe Žan-Klod Junker.
Ali on je dodao da bi zemlja trebalo da bude u stanju da izbegne spasavanje tako što će sprovesti reforme, što je u utorak ponovio i Međunarodni monetarni fond.
„Ako Slovenija hrabro sprovode sve reforme, jasno je da smatramo da bi to trebalo da bude dovoljno da uveri tržišta”, rekla je Antonija Spilimbergo, šefica misije MMF-a, prilikom redovne godišnje posete Ljubljani.
To, međutim, može da bude izazov, s obzirom na sporove između vlade, opozicije i sindikata.
Brza ekonomska ekspanzija Slovenije u 2007. i 2008. bila je podstaknuta jeftinim kreditima, koji su nestali tokom svetske finansijske krize ostavljajući za sobom bolnu recesiju. Problemi su se pogoršali 2011, kada su na referendumima birači odbacili ključnu reformu penzionog sistema i tržišta rada, koju su zahtevali sindikati trgovaca i studentske organizacije. To je dovelo do pada prethodne vlade levog centra i toga da su vodeće međunarodne agencije za kreditni rejting nekoliko puta spustile kreditni rejting zemlje. Kamate na državne obveznice su skočile a država od tada nije izdavala nove hartije od vrednosti.
Premijer Janez Janša je na čelu koalicije desnog centra koja ima malu većinu u parlamentu i suočava se sa jakim otporom sindikata i opozicije levog centra, tako da mu je teško da sprovede reforme.
„Kriza u Sloveniji je politička taman toliko koliko je ekonomska, jer su političke podele veliki problem za državu”, kaže Mojmir Mrak, profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Ljubljani.
Vlada nije uspela da dirne u velikodušne privilegije radnika, kao što je plaćanje troškova putovanja na posao, ali i starosna granica od 58 godina za penzionisanje, što je niže nego u većini drugih zemalja EU. Do kraja godine Janša želi da podigne starosnu granicu za penzionisanje, iako se prošle godine protivio sličnoj reformi prethodne vlade levog centra, kao i da ubrza privatizaciju i olakša poslodavcima da zapošljavaju i otpuštaju radnike.
Međutim, postoji rastuća svest javnosti o problemima Slovenije i to može da pomogne Janši da sprovede reforme.
„Sada je verovatnije da će vlada uspeti da progura reforme nego što je to bilo protekle dve godine, jer su finansijske teškoće Slovenije sve dublje i svima je sve jasnije u kojim smo problemima”, kaže Borut Hočevar, iz dnevnog lista „Finance”.
objavljeno: 05.10.2012.
